18. mar 2020.

Novinarstvo u doba korone: Ni Vlada se pred novinarima ne pridržava mera zaštite koje je propisala

Odgovorni novinari danas obavljaju važan posao, koji može biti i veoma opasan: bez dovoljne zaštite se trude da istinitim, proverenim informacijama spreče širenje veoma ozbiljne zaraze – propagande, panike, infekcije lažnim informacijama koja u ovim vremenima može da bude opasna koliko i virus. Kako su se redakcije za to pripremile?

Snimatelji i fotoreporteri su na konferenciji za novinare jedni do drugnih i bez ikakve zaštite: Ana Brnabić i Aleksandar Vučić (snimak ekrana TV N1)

Pandemija koronavirusa je proglašena, vanredno stanje je na snazi, a stotine novinara, foto-reportera i snimatelja svakodnevno su na ulicama širom zemlje, s ciljem da obaveste javnost o svim relevantnim informacijama.

I dok Vlada Srbije, u okviru mera tokom vanrednog stanja, zasad nije predvidela posebne mere koje se odnose na medije i njihovo izveštavanje, sami mediji čine ono što mogu da zaštite svoje radnike, na terenu i u redakciji.

Novinari sa maskama i rukavicama

Televizija N1 je prošle sedmice počela da primenjuje mere zaštite, a sada ih dodatno pojačava, ističe izvršni producent Igor Božić.

„Trudimo se da minimizujemo broj ljudi koji će fizički biti prisutni u prostorijama. Svima za koje postoji takva mogućnost, a tu pre svega mislim na veći deo veb-redakcije, omogućili smo da rade od kuće. Međutim, ovo je ipak televizija i da bi funkcionisala – moramo u redakciji imati urednika, voditelja, realizatora.“

Sama Vlada propisala je mere zaštite, a ne pridržava ih se. Tako vidimo konferencije za medije, sa po 20 snimatelja i foto-reportera koji stoje načičkani jedan do drugog, na minimalnom odstojanju i bez ikakve zaštite (Slobodan Krajnović, 021)

Zbog toga se, kako kaže, prostorije N1 nekoliko puta dnevno dezinfikuju, brišu se radne površine. Reporteri i snimatelji na pres konferencije Vlade poslednja dva dana odlaze sa zaštitnim maskama, a preporuka je da nose i rukavice.

„Ukoliko bilo ko od zaposlenih posumnja na bilo kakvu zarazu, sa tipičnim simptomima koronavirusa ili ne, nevažno je, odluka je da ta osoba 14 dana ostane u izolaciji. Na sreću, još nismo imali takav slučaj.“

Novinska agencija Tanjug preduzela je „naravno sve, pa i više od predviđenog na zaštiti zaposlenih i rada agencije“, potvrdila je za Cenzolovku direktorka te agencije Branka Đukić, ali nije želela da precizira šta to tačno podrazumeva.

S druge strane, glavni urednik agencije Beta Dragan Janjić objašnjava da u toj agenciji već imaju razrađen sistem rada na daljinu (što podrazumeva i funkcionisanje servisa na engleskom jeziku) i da od proglašenja pandemije u redakciju dolaze samo urednici i oni čije je prisustvo zaista neophodno.

„Događaja je u ovom trenutku nešto manje, zbog vanrednog stanja, ali u svakom slučaju moramo se prilagođavati situaciji. Recimo, na obraćanju predsednika Aleksandra Vučića večeras ćemo imati kameru, ali ne i reportera. Takođe, nabavili smo dezinfekciona sredstva i trudimo se da što manje boravimo u zatvorenim prostorijama.“

Lokalni mediji su po definiciji u neposrednijem odnosu sa svojom publikom. Direktor medijske kuće 021 iz Novog Sada, koja ima i radio i veb-portal, Slobodan Krajnović kaže da su ipak ukinuli sve posete i dolaske u redakciju, uključujući i nagradne igre, te tako eliminisali direktan fizički kontakt sa slušaocima i čitaocima.

Nedostatak zaštitne opreme bio je razlog zbog kojeg su Južne vesti iz Niša odlučile da ne pošalju ekipu na niški aerodrom, kada je tamo sleteo avion iz Italije. Bili su u dilemi, ali su prioritet dali bezbednosti novinara

„Kako su potvrđeni prvi slučajevi virusa, u našoj kući maksimalno smo se angažovali na zaštiti novinara. Odmah smo nabavili kontingent zaštitnih maski i rukavica. Koriste ih pre svih naši reporteri na terenu, jer su oni dodatno izloženi. Stalno su u gradu, na ulici, u kontaktu s ljudima. Kada se vrate s terena, odmah na ulazu sleduje im obavezna dezinfekcija.“

Krajnović dodaje da je na sastanku urednika i direktora medija u Vojvodini s predstavnicima Pokrajinske vlade predložio donošenje niza preporuka medijima kako da postupaju dok traje vanredno stanje, upravo da bi bili zaštićeni na pravi način i odgovorno se ponašali.

Takođe, predlog je i da državne institucije imaju obavezu da na konferencijama za novinare same obezbede zaštitne maske i rukavice za jednokratnu upotrebu.

„Sama Vlada propisala je mere zaštite, a ne pridržava ih se. Tako vidimo slike iz zatvorenih prostorija, s konferencija za medije, na kojima po 20 snimatelja i foto-reportera, po nekom svom nepisanom pravilu, stoje načičkani jedan do drugog, na minimalnom odstojanju i bez ikakve zaštite. Država bi trebalo da adekvatno odgovori i svojim primerom pokaže kako se možemo zaštititi.“

Na kraju, potrebno je, kako kaže, razumevanje da je posao koji novinari obavljaju u ovako specifičnoj situaciji – neprestano, u dugim smenama i u interesu javnosti – jednako važan kao i posao zdravstvenih radnika i organa bezbednosti.

Bezbednost na prvom mestu

Sagovornici Cenzolovke se slažu da veliki problem predstavlja nedostatak zaštitnih maski i rukavica. Najčešće se raspoređuju onima na terenu i onima u zatvorenim prostorijama, ali traju tek jednu smenu i posle toga su neupotrebljive.

Nedostatak zaštitne opreme bio je razlog zbog kojeg su Južne vesti iz Niša odlučile da ne pošalju svoju ekipu na niški aerodrom, kada je tamo 9. marta sleteo avion iz Italije, pojašnjava za Cenzolovku urednica Gordana Bjeletić. Bili su u dilemi, ali su prioritet dali bezbednosti svojih novinara.

„Već sledećeg dana odlučili smo da radimo od kuće. Rad na portalu omogućuje nam da se organizujemo na takav način. Takođe, jedan broj naših zaposlenih u redakciju dolazi javnim prevozom i nismo želeli da ih izlažemo dodatnom riziku. Pratili smo šta se događa u drugim zemljama s kritičnom situacijom i želeli smo da reagujemo na vreme.“

EFJ: ZDRAVLJE I SIGURNOST NOVINARA PRIORITET

Evropska federacija novinara (EFJ) pozdravila je mere koje su preduzete kako bi se novinarima obezbedila sigurnost zbog izbijanja epidemije COVID 19, istovremeno osuđujući stav pojedinih poslodavaca koji prisiljavaju novinare da rade u redakcijama, prenosi Beta.

„Zdravlje i sigurnost novinara su prioritet. Pozivamo sve poslodavce da primene mere zaštite zdravlja novinara na radnom mestu“, navodi se u saopštenju EFJ i dodaje da su od svojih podružnica saznali da pojedini poslodavci ne dozvoljavaju novinarima da rade van redakcija.

„Neprihvatljivo je da pojedini izdavači ne dozvoljavaju novinarima da rade na mreži. Tehnološki alati omogućavaju savršeno ispunjavanje novinarskih zadataka na daljinu“, naveo je Rikardo Gutierez, generalni sekretar EFJ.

U saopštenju EFJ navodi se da se pridružuju Evropskoj konfederaciji sindikata (European Trade Union Confederation – ETUC) koja poziva Evropsku komisiju i države članice Evropske unije (EU) da preduzmu hitne mere u skladu sa Paktom o stabilnosti i rastu i pravilima o državnoj pomoći.

Te mere, navodi EFJ, moraju da uključe novčanu pomoć novinarima i medijskim radnicima koji su u karantinu ili koji su višak na poslu zbog virusa COVID 19.

Posebna pažnja treba da bude usmerena na novinare i medijske radnike koji u redakcijama ne rade za stalno, uključujući i slobodne novinare, a koji često nemaju ista prava i zaštitu kao ostali radnici, ističe EFJ, a prenosi Beta.

Ostavite komentar

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

*

Na našem sajtu biće objavljeni svi pristigli komentari, osim komentara koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede ili nisu u vezi sa temom članka koji se komentariše. Govor mržnje definisan je Zakonom o javnom informisanju, koji u članu 38. kaže: „Zabranjeno je objavljivanje ideja, informacija i mišljenja kojima se podstiče diskriminacija, mržnja ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja nekoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihove seksualne opredeljenosti, bez obzira na to da li je objavljivanjem učinjeno krivično delo“. Pre nego što budu objavljeni, komentari moraju biti odobreni od strane naših moderatora, pa vas molimo za malo strpljenja.

Send this to a friend