Informer politizuje smrt studentkinje, bezobzirno objavljuje fotografije sa uviđaja i lične podatke žrtve 
Informer se širi Srbijom: Za potrebe lokalnih izbora, TV Lav plus postala regionalni propagandni centar 
Zemlja preplavljena propagandom: Mapa lokalnih medija u vlasništvu novih/starih režimskih igrača 
Zorica Popović o zločinu nad novinarima u Boru: Sekirom na ljude?! Tad sam videla da su nas napale ubice 
Milenijum tim tuži novinarku N1: Traže zatvorsku kaznu od godinu dana zbog teksta o kupovini hotela Jugoslavija 
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić izjavio je sinoć da u izvešaju Evropske komisije (EK) o napetku Srbije ima dobrih stvari, da se vidi „pomak“ u reformama, osvrćući se i na medije.
Izvršni direktor Biroa za društvena istraživanja (BIRODI) Zoran Gavrilović ocenio je da je izveštaj Evropske komisije "pokušaj da se Srbija ulepša" kako bi u dogledno vreme postala članica EU, i da je u delu koji se odnosi na medije samo birokratski konstatovano da su usvojeni neki zakoni koji su u najvećoj meri u skladu sa medijskom strategijom.
Godišnji izveštaj Evropske komisije predstavlja realnu sliku stanja ovdašnje medijske scene i detetkuje ključne izazove i nerešene probleme koji se iz godine u godinu multiplikuju, ocenjuje u razgovoru za N1 Saša Mirković iz Asocijacije nezavisnih elektronskih medija (ANEM).
Zakonodavni proces prilikom usvajanja medijskih zakona nije u potpunosti završen u skladu sa pravnim tekovinama EU i evropskim standardima. Srbija je ostvarila ograničen napredak kada je reč o slobodi izražavanja. Ponašanje državnih i lokalnih vlasti izaziva ponekad efekat zastrašivanja, pa i autocenzuru, te visoki zvaničnici treba da se uzdrže od stalnog komentarisanja rada novinara. Petu nacionalnu frekvenciju REM nije dodelio, bez ikakvog verodostojnog obrazloženja, niti uspeo da demonstrira svoju nezavisnost.
Juče je na otvorenom sastanku sa građanima predstavljen drugi po redu rebalans budžeta za 2023. godinu na kom su predstavnici opozicije tražili pojašnjenje oko dodatnih 6 miliona dinara predviđenih za medije u Inđiji. Načelnica Odeljenja društvenih delatnosti Ivana Babin objasnila je da će novac biti opredeljen po odluci predsednika opštine Inđija Vladimira Gaka jer vremena za konkurs nema.
Iza leđa medijske zajedinice i radne grupe koja je radila na izmenama ključnih medijskih zakona, tokom noćne sednice nadležnog skupštinskog odbora prihvaćen je amandman koji rijalitije briše iz zakona, a zaštitu maloletnika od neprimerenog sadržaja i nasilja u ovim programima prebacuje na akte koji nemaju zakonsku snagu
U godišnjem izveštaju Evropske komisije Srbija je dobila loše ocene u ključnim poglavljima 23 i 24 o vladavini prava, dok se ukazuje da Beograd nije uveo sankcije Rusiji i nije zatvorio prostor stranom mešanju i manipulaciji informacijama.
Kompanija "Telekom" stoji iza spornih članova medijskih zakona koji su nakon pritiska domaće i međunarodne javnosti izbačeni iz spornih medijskih zakona, navodi se u Izveštaju o sprovedenoj javnoj raspravi o Nacrtu zakona o elektronskim medijima, koji je objavljen na sajtu Ministarstva informisanja i telekomunikacija.
Za razliku od izbora 2012. godine, parlamentarnih i predsedničkih, kada su u centralnim informativnim emisijama politički akteri bili podjednako zastupljeni, i u pozitivnom odnosno neutralnom kontekstu, svaki naredni izbori su u prvi plan izbacili Aleksandra Vučića i SNS, dok su predstavnici opozicije negativno prikazivani.
United Media grupacija obavestila je javnost da je doneta odluka da svi mediji u njenom sastavu, među kojima N1, Nova S i Danas, tokom predstojeće predizborne kampanje u Srbiji ne objavljuju političko oglašavanje.
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić se za 10 meseci 248 puta obratio putem televizija sa nacionalnom frekvencijom, pokazalo je sitraživanje koje je uradila CRTA.
Zbog seta medijskih zakona koje je nedavno usvojila Skupština Srbije, „novinari i zagovornici demokratije su u stanju pripravnosti“, piše nemačka štampa. Novine donose tekstove i o dijalogu Srbije i Kosova.
Na predlog Sindikata novinara Srbije (SINOS) u Zakon o javnom informisanju i medijima kojeg je danas usvojila Skupština Srbije, ušlo je pravo novinara da u toku nedeljnog i godišnjeg odmora ne moraju komunicirati s poslodavcima.
Ministar informisanja i telekomunikacija Mihailo Jovanović izjavio je da su usvojeni Zakon o javnom informisanju i medijima i Zakon o elektronskim medijima revolucionarni, dobri za medijsku scenu u Srbiju i da su usklađeni sa evropskim zakonodavstvom, a da se u toj oceni slažu i Evropska komisija i delegacija misije OEBS.
Nakon pisanja CINS-a da Regulatorno telo za elektronske medije (REM) već godinu dana nije podnelo nijednu prekršajnu prijavu protiv televizija sa nacionalnom frekvencijom zbog sumnji u kršenje Zakona o oglašavanju omogućavajući im tako da prihoduju milione, predsednica Saveta REM-a Olivera Zekić tvrdi da je sve pod kontrolom.
Skupština Srbije je danas usvojila novi Zakon o javnom informisanju kojim je država, uprkos protivljenju medijskih udruženja, Telekomu i zvanično omogućila da osniva svoje medije. Ovo će omogućiti nove poslovne poduhvate na medijskom tržištu državnoj kompaniji koja je prethodnih godina već postala uticajan igrač u svetu medija - što kroz upliv u medijsko vlasništvo uz izbegavanje zakonskih zabrana, što kroz kupovinu niza manjih kablovskih operatera. Dok je deo javnosti to kritikovao, upozoravajući na potencijalno ugrožavanje medijskih sloboda i pluralizma, Telekom je imao moćne zaštitnike - državu i režimske medije koji su ga nekritički predstavljali kao veoma uspešnu kompaniju. Poslednji u nizu je izveštaj Agencije za privredne registre, koji su iskoristili portali od Republike do Blica da Telekom predstave kao „najuspešniju srpsku kompaniju“. Ipak, malo pažljiviji pogled na finansijske izveštaje Telekom grupe pokazuje drugu stranu „uspeha“ - pad dobiti i gotovo dve milijarde evra dugova.
Nakon tri dana rasprave, poslanici Skupštine Srbije usvojili su danas medijske zakone - Zakon o javnom informisanju i medijima i Zakon o elektronskim medijima.
"Potrebna nam je ozbiljna podrška građana ukoliko želimo damedijsku scenu dovodimo u red, jer je ceo proces donošenja medijskih zakona pokazao da ova vlast reaguje isključivo na pritisak. Ovde nije reč o medijima i medijskim radnicima, već je reč o građanima Srbije i njjihovom pravu da budu informisani", izjavila je Ivana Stevanović iz Fondacije Slavko Ćuruvija.
Novinar Nedim Sejdinović izjavio je da je "tačno da neke državne ili delom državne telekomunikacione kompanije u Evropi imaju osnivačka prava nad nekim medijima", ali da je "to uređeno tako da se ni na koji način ne remeti tržišna utakmica".
Bilo ih je tačno trinaestoro. Ali nije to bila Tajna večera – niti je bila tajna, niti se služila večera. Čak je i vreme za taj obrok odavno prošlo. U sitnim noćnim satima, dok je većina građana Srbije spavala, Odbor za kulturu i informisanje, sa svojih 13 članova, sastao se da se (ne)složi s odlukom vlade da skoro sve pristigle amandmane na oba medijska zakona odbije. U naredna skoro tri sata (!) pričalo se o i Šešelju, Đilasu&Šolaku, zakonu iz 1998, zakonu iz 2009, medijskim servisima… i sve je to izgledalo – ovako
