25. nov 2020.

Prvanović: Vlastima treba RTS koji obmanjuje građane

Savet Regulatornog tela za elektronske medije i Upravni odbor RTS-a poslednjih godina su na meti najvećeg broja kritika dela javnosti koji im zamera na kreiranju medijske scene u korist vladajućeg režima.

Foto: N1

Upravo za ova dva tela u toku su izbori za nove članove a sagovornici našeg lista smatraju da suštinskih promena neće biti te da će „politika“ RTS-a ostati kao i do sada, a i da će REM ostati na istom kursu – kršeći postojeće zakone i propise.

Poslanička grupa „Aleksandar Vučić – za našu decu“ predložila je nadležnom skupštinskom odboru dva kandidata za člana Saveta REM – Oliveru Zekić i Miloša Gajovića, dok su crkvene i verske organizacije predložile Aleksandru Janković i Snežanu Miljković.

Skupština je juče usvojila ove predloge a na narednoj sednici Odbora za kulturu i informisanje održaće se javni razgovori sa kandidatima, a potom će Skupština birati članove za upražnjena mesta u Regulatornom telu.

Član Saveta REM-a Slobodan Cvejić nije za Danas želeo da komentariše predložene kandidate, ali ne sumnja da će REM ostati na istom kursu „jer i sada ima većinu za kršenje zakona“.

Na pitanje da li će izborom novih članova biti dodatnih pritisaka, s obzirom da je polovinu predložila vladajuća stranka, naš sagovornik kaže da nema potrebe da ih bude.

– Savet REM-a je i do sada imao većinu da izglasa odluke kojima se krši zakon, na neregularnoj sednici kojom se krše interna akta i demokratska načela, tako da ne vidim kakav je još dodatni pritisak potreban. Kad već imaju takvu većinu nije im neophodan još jedan glas. Demokratska javnost treba da nastavi da vrši pritisak protiv predatorskih institucija i za očuvanje opšteg dobra – ističe Cvejić za Danas.

Upitan na šta je konkretno mislio kada je sednicu REM-a ocenio kao „neregularnu“, naš sagovornik kaže da je pre svega reč o nepostojanju diskusije o predmetima o kojima se raspravlja.

– Predsedavajući nije upravljao diskusijom (putem mejla), putem telefona svakako nemamo mogućnost diskusije, a ignorisana su dva predloga za izmenu i dopunu dnevnog reda. Zbog toga smo Judita i ja odbili da učestvujemo u takvoj sednici. Jasno je kome ide u prilog odluka da se prihvati tumačenje službe za nadzor da u „Hit tvitu“ nije bilo kršenja zakona i pravilnika u pogledu Žakline Tatalović ili da se na listi kandidata za UO RTS-a pojavi osoba koja radi u REM – ukazuje Cvejić.

REM je objavilo listu kandidata za imenovanje po šest članova upravnih odbora javnih medijskih servisa.

Na listi su 48 kandidata za Upravni odbor Radio-televizije Srbije i 16 za UO Radio-televizije Vojvodine (RTV).

Među 48 kandidata za člana UO RTS-a nalazi se i Slobodan Prvanović, naučni savetnik Instituta za fiziku i inicijator zahteva za promenu uređivačke politike RTS-a među kolegama iz akademske zajednice.

On je prethodno najavio da će se prijaviti za člana UO RTS-a u kojem bi se zalagao, kako je naveo, da se RTS „dovede u zakonske okvire“.

U izjavi za naš list ocenjuje da je mala verovatnoća da će biti izabran.

– Svima je jasno da bih se ja zalagao za striktno poštovanje zakona i da bih na tome beskompromisno insistirao, a to vladajućoj kliki ne odgovara. Njima treba RTS koji obmanjuje građane i zato će, verujem, naložiti svojim poltronima u Savetu REM-a da izglasaju podobne i za režim iskoristive kadrove – smatra Prvanović.

Dodaje da bi mogao da prođe „jedino ukoliko pomisle da će im veća šteta biti ukoliko me ne puste nego ako me puste“.

– Mislim da je to jedini način jer ne verujem da većina članova Saveta REM-a ima hrabrosti da samostalno odlučuje. Dosadašnji rad UO RTS-a je, po meni, takav da mislim da svi iz njega, a i ostali iz rukovodstva RTS-a, treba sudski da odgovaraju zbog tog i takvog rada. RTS jako dugo krši zakone iz medijske sfere, a obaveza UO je bila da to ne dozvoli, što gospodi iz UO nije palo na pamet. Sada se neki od njih javljaju za novi mandat, što smatram besramnim i jedino se gospodin Panović poneo korektno u odnosu na ovaj konkurs – navodi naš sagovornik.

Prvanović dodaje da u svemu što je na bilo koji način povezano sa informativnim programom RTS-a politika ima presudnu ulogu.

– Tačnije, interesi vladajućeg režima su presudni za sve, od toga ko će biti u rukovodstvu RTS-a, preko toga ko će uređivati program, do toga ko će gostovati u emisijama i koja pitanja će mu biti postavljena. RTS je propagandni servis vlasti, a ne medijski servis građana i ono što bih ja hteo da uradim jeste da prvi srušim, a drugi da izgradim – ističe Prvanović.

Među kandidatima za UO RTS-a, između ostalih, nalaze se Vladimir Vuletić (aktuelni predsednik UO RTS-a), Zorica Šujica, Branko Radun, Miroslav M. Nikolić, Simona Mitrović Dunjić. Kandidatkinja Ljiljana Đurđevac, kako je navedeno u njenoj biografiji, zaposlena je u REM-u od 2009. godine, gde radi na poslovima analitičara projekata u Službi za nadzor i analizu.

Na listi su i nekadašnji poslanici SNS, zatim Muharem Bazdulj i Valentin Mik koje je UNS predložilo za članove republičkog i pokrajinskog javnog medijskog servisa.

Vukašina Obradovića su kao kandidata predložili NUNS, Lokal pres i Asocijacija onlajn medija.

Mandat članova Upravnog odbora je pet godina, a isti član može biti imenovan najviše dva puta.

Prigovori na kandidate podnose se REM-u 15 dana od objavljivanja liste, posle čega Savet Regulatora bira članove UO dvotrećinskom većinom ukupnog broja članova Saveta.

U četvrtak o povereniku

Poslanici Skupštine Srbije u četvrtak , po hitnom postupku , razmatraće predlog odluke o izboru poverenika za zaštitu ravnopravnosti. Na sednici Odbora za ustavna pitanja i zakonodavstvo u ponedeljak je obavljen razgovor sa jedinim kandidatom za poverenika za zaštitu ravnopravnosti Brankicom Janković koju je predložila poslanička grupa Aleksandar Vučić – Za našu decu. Na sednici tog skupštinskog tela utvrđen je i predlog odluke o izboru poverenika za zaštitu ravnopravnosti.

Ostavite komentar

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

*

Na našem sajtu biće objavljeni svi pristigli komentari, osim komentara koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede ili nisu u vezi sa temom članka koji se komentariše. Govor mržnje definisan je Zakonom o javnom informisanju, koji u članu 38. kaže: „Zabranjeno je objavljivanje ideja, informacija i mišljenja kojima se podstiče diskriminacija, mržnja ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja nekoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihove seksualne opredeljenosti, bez obzira na to da li je objavljivanjem učinjeno krivično delo“. Pre nego što budu objavljeni, komentari moraju biti odobreni od strane naših moderatora, pa vas molimo za malo strpljenja.

Send this to a friend