13. jan 2022.

REM započeo 2022. godinu u kompletnom sastavu

U Skupštini Srbije su krajem decembra prošle godine izabrana dva nova člana Saveta REM-a – već iskusni član Saveta Radoje Kujović i dr Nemanja Tasić. Ipak, novi članovi Saveta Regulatora, kako se moglo čuti u skupštinskoj raspravi, neće rešiti suštinski problem u oblasti medija – razaranje sistema vrednosti, destrukciju porodičnog modela društva i rijalitizaciju medijskog prostora

Radoje Kujović i dr Nemanja Tasić (foto: sajt REM-a, skrinšot)

U javnosti je skoro nezapaženo prošla odluka poslanika Narodne skupštine Republike Srbije o izboru dva nova člana Saveta Regulatornog tela za elektronske medije (REM), koja je doneta na sednici održanoj 23. decembra prošle godine. Za nove članove Saveta REM-a, za koje su glasala po 172 poslanika, izabrani su Radoje Kujović i dr Nemanja Tasić.

Na predlog dvadeset tri udruženja čiji su ciljevi ostvarivanje slobode izražavanja i zaštita dece, Radoje Kujović je po drugi put izabran za člana tog tela, a njegov protivkandidat bio je Zoran Mirosavljević. O njihovim biografijama Cenzolovka je ranije pisala.

REM treba da izrekne mere protiv svih elektronskih medija koji u svojim programima plasiraju ili neguju govor mržnje prema bilo kome (Nataša Mihailović Vacić, poslanica)

Drugi član Saveta REM-a izabran je na predlog univerziteta akreditovanih u Republici Srbiji, a na dužnost će stupiti kada istekne mandat Goranu Petroviću – 31. marta ove godine.

Za to mesto nadmetali su se dr Nemanja Tasić, koga je predložio Univerzitet u Novom Sadu, i dr Vesna Baltazarević, na predlog Univerziteta Džon Nezbit (bivši Megatrend). Iako Baltazarević ima veće iskustvo u poznavanju medija, čak radi kao profesorka medijskog prava, a objavila je i pet knjiga i 28 radova iz oblasti medija, za novog člana Saveta Regulatora izabran je Tasić.

Prednost data doktoru industrijskog inženjerstva

Kako stoji u zvaničnoj biografiji, Nemanja Tasić je rođen u Novom Sada 1980. godine. Posle završene gimnazije studirao je i diplomirao na Fakultetu tehničkih nauka, a doktorirao je 2017. godine na Departmanu za industrijsko inženjerstvo i menadžment. Docent je na FTN i predaje predmete Inteligentno privređivanje i Efektivni menadžment performanse preduzeća, a njegova uža oblast interesovanja vezana je za projektovanje, reinženjering i unapređenje poslovnih procesa u proizvodnim i uslužnim sistemima.

U svom izlaganju tokom predstavljanja članovima Odbora za kulturu i informisanje Narodne skupštine, 14. decembra, Tasić je rekao da će se, ukoliko bude izabran za člana Saveta Regulatora, fokusirati na inženjersko-tehničke aspekte koji se tiču rada REM-a prilikom razmatranja različitih zahteva za pružanje medijske usluge.

Regulatorno telo za elektronske medije treba da bude brana primitivizmu, govoru mržnje, nasilju, zloupotrebi oglasnog prostora (Danijela Veljović, poslanica)

„Važno je uspostaviti tehničke i organizacione zahteve u pravilnicima za dodelu medijske usluge i  razvijati mehanizme kontrole i provere kvaliteta pruženih usluga. S obzirom na to da se bavim projektovanjem procesa rada i organizacijom u poslovnim sistemima, moje znanje i iskustvo su na raspolaganju prilikom reinženjeringa postojećih i razvoja novih pravilnika“, rekao je tada Tasić.

Dr Vesna Baltazarević je u svom izlaganju stavila akcenat na razvijanje i unapređenje medijske pismenosti. Istakla je da kao profesorka medijskog prava smatra da može da implementira dugogodišnje iskustvo, na način da se uredi normativa i poboljša medijska scena bar minimalno. Medijska pismenost, koja je i predviđena Medijskom strategijom kao dugoročni cilj, ipak, kako je rekla, ne sadrži mere u ovoj oblasti, gde vidi prostor i mogućnost za svoj doprinos jer smatra da je medijska pismenost značajna za stvaranje aktivnog građanstva koje je neophodno za jedno demokratsko društvo.

„Medijska pismenost mora biti prioritet jer pomaže da ljudi ne budu roba za medije i da ne budu hipnotisani kupci, već da postanu aktivni učesnici u životu i radu medija. Regulator kao lider u ovoj oblasti mora da doprinese razvoju medijske pismenosti“, rekla je Baltazarević.

U njenoj zvaničnoj biografiji piše da je rođena u Beogradu 1956. godine. Diplomirala je na Pravnom fakultetu u Nišu, ima položen specijalistički i pravosudni ispit, kao i specijalizaciju za PR na Poslovnoj školi za PR. Magistrirala je na temi „Odnosi s javnošću kao funkcija strategijskog menadžmenta“, a  doktorirala je odbranivši disertaciju „Komunikacijski kanali za dijalog sa državom i rešavanje problema mobinga“.

Bila je dekanka Pravnog fakulteta Megatrend u Beogradu i prorektorka Megatrend univerziteta. Članica je UNS-a, a pedagoško iskustvo stekla je radom na Fakultetu za kulturu i medije i Pravnom fakultetu u Beogradu, gde predaje predmete Pravo intelektualne svojine, Medijsko pravo i Regulacija i novi mediji.

Poslanici kritikuju REM, predsednica Odbora ga brani  

Tokom rasprave o izboru članova Saveta REM-a poslanici su, kao i u ranijim slučajevima, više diskutovali o napadima na Aleksandra Vučića, o Đilasu i Šolaku, nego o biografijama kandidata za članove Saveta. Ipak, deo njih je govorio i o radu REM-a, a bilo je i onih koji su kao i u ranijim raspravama kritikovali rad Regulatora.

Tako je Marjan Rističević iz poslaničke grupe „Aleksandar Vučić – Za našu decu“, govoreći o prekograničnim televizijama i kanalima Junajted medije, rekao da „REM drema“ i da ne radi ništa po pitanju „piratskih televizija“.

U pogrešnom sistemu, kakve god mi kadrove da biramo u Savet REM-a, nećemo rešiti onaj suštinski sistemski problem koji imamo i koji traje već decenijama (Vladan Glišić, poslanik)

Samostalni poslanik Vladan Glišić istakao je da „u pogrešnom sistemu, kakve god mi kadrove da biramo u Savet Regulatornog tela za elektronske medije, nećemo rešiti onaj suštinski sistemski problem koji imamo i koji traje već decenijama“. Reč je, kako je rekao, „o pogubnom uticaju medija u svakom društvenom smislu, razaranju sistema vrednosti, podmetanju tuđih ideja i ideologija, destrukciji svega onoga što čini identitetsku i osnovu porodičnog modela društva za koji se zalažu sve normalne snage u ovom društvu, bez obzira na to kojoj političkoj opciji pripadaju“.

„Dakle, u društvu spektakla, u rijalitizaciji našeg medijskog prostora i pravljenju atmosfere građanskog rata, nisu se drugačije ponašali ni režimski ni opozicioni mediji. Znači, mi bismo tu imali, da hoćemo ni po babu ni po stričevima, da REM hoće da radi svoj posao, a ne da bude u REM fazi uspavanosti, puno posla da se ne zamerite ni jednoj ni drugoj političkoj opciji, a da dovedete naš medijski prostor u red“, naglasio je Glišić.

Poslanica Socijaldemokratske partije Srbije Danijela Veljović podsetila je da se u Medijskoj strategiji kao značajni problemi koje treba rešavati, a tiču se rada REM-a, izdvajaju problemi koji mogu uticati na nezavisnost tog tela. Regulator, pored nezavisnosti od državnih organa, treba da bude i nezavisan u odnosu na subjekte koje kontroliše, naglasila je Veljović i dodala da u tom smislu problem može da predstavlja činjenica da se REM finansira isključivo iz naknada koje plaćaju elektronski mediji.

„Potrebno je da postoji suštinska transparentnost, otvorenost prema dijalogu, interakcija sa udruženjima, akademskom zajednicom, organizacijama civilnog društva. Regulatorno telo za elektronske medije treba da bude brana primitivizmu, govoru mržnje, nasilju, zloupotrebi oglasnog prostora“, rekla je Veljović.

Iako Baltazarević ima veće iskustvo u poznavanju medija, čak radi kao profesorka medijskog prava, za novog člana Saveta REM-a izabran je Tasić koji je doktorirao na Departmanu za industrijsko inženjerstvo i menadžment

Rad Regulatora kritikovala je i njena koleginica Nataša Mihailović Vacić, takođe poslanica Socijaldemokratske partije Srbije. Ona je upozorila da je iz ugla ljudskih i manjinskih prava nedopustivo da RTS odbacuje zahtev Bošnjačke nacionalne zajednice za emitovanje programa na bosanskom jeziku, i da na takve stvari Regulator mora reagovati.

„Takođe, neretko REM treba da izrekne mere protiv svih elektronskih medija koji u svojim programima plasiraju ili neguju govor mržnje prema bilo kome, prema političkim neistomišljenicima, prema drugom i drugačijem, na koncu – prema bilo kome ili bilo čemu, jer govor mržnje uvek rezultira nasiljem i diskriminacijom“, kazala je poslanica.

U odbranu REM-a stala je Sandra Božić, predsednica Odbora za kulturu i informisanje, koja je rekla da je politizacija Regulatora konstantna, odnosno da se to telo, koje apsolutno mora biti i jeste nezavisno, gura u politički ring. Osvrnula se i na period tokom međustranačkog dijaloga.

„Setite se apsolutno celokupne hajke, podsećam i javnost na to, kada je gotovo predsednica Saveta regulatornog tela, gospođa Olivera Zekić bila prokazana, bukvalno, u imaginarnim Đilasovim medijima, u onom imaginarijumu u kojem pretpostavljam da REM, osim preporuke koja će dugo putovati do Luksemburga, apsolutno ne može ništa“, zaključila je Božić.

Savet REM-a trenutno je u kompletnom sastavu, a čine ga: Olivera Zekić, predsednica, Goran Petrović, zamenik predsednice, Aleksandra Janković, Aleksandar Vitković, Radoje Kujović, Višnja Aranđelović, Judita Popović, Milorad Vukašinović i Božidar Zečević.

Ostavite komentar

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

*

Na našem sajtu biće objavljeni svi pristigli komentari, osim komentara koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede ili nisu u vezi sa temom članka koji se komentariše. Govor mržnje definisan je Zakonom o javnom informisanju, koji u članu 38. kaže: „Zabranjeno je objavljivanje ideja, informacija i mišljenja kojima se podstiče diskriminacija, mržnja ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja nekoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihove seksualne opredeljenosti, bez obzira na to da li je objavljivanjem učinjeno krivično delo“. Pre nego što budu objavljeni, komentari moraju biti odobreni od strane naših moderatora, pa vas molimo za malo strpljenja.

Send this to a friend