14. okt 2020.

RTS krije izveštaj o zastupljenosti opozicije

Krajem prošle i početkom ove godine Radio televizija Srbije radila je uporednu analizu zastupljenosti lidera vlasti i opozicije u Dnevniku ove kuće i to za period od 2009. do 2012. godine i u vremenskom okviru od 2016. do 2019, a rezultati ovog istraživanja su, kako nezvanično saznaje Nova.rs - poražavajući. Brojke, naime, kažu da je zastupljenost opozicije od 2016. do 2019. ispod jedan odsto, što možda i jeste razlog zašto ih RTS krije od javnosti.

Foto: Cenzolovka

Ovu uporednu analizu je, kako je i sam potvrdio u razgovoru za Nova. rs, naručio predsednik Upravnog odbora ove kuće Vladimir Vuletić. Po sopstvenom priznanju uvid u analizu imali su samo on i direktor RTS Dragan Bujošević. Ipak, Vuletić nije želeo da nam da na uvid rezultate, a na zahteve Nova. rs ostali su nemi i direktor Bujošević, kao i urednik informativnog programa RTS Nenad Lj. Stefanović.

Na nivou statističke greške 

Ono što je portal Nova.rs o ovoj analizi mogao da sazna nezvanično jeste da su rezultati ispod svakog nivoa u oba perioda, ali da je zastupljenost opozicije u Dnevniku RTS u periodu od 2016. do 2019. može izjednačiti sa statističkom greškom, jer ide ispod jedan odsto. Sa druge strane, situacija u prethodnom periodu, dakle od 2009. do 2012. po sadašnju vlast, a tadašnju opoziciju, bila je znatno bolja.

Ova analiza mogla bi u velikoj meri objasniti i vrlo kritički  izveštaj Evropske komisije o stanju medija u Srbiji i objasniti zašto je ocena EK bila da je tokom predizborne kampanje većina medija “promovisala vladinu politiku, a posebno televizije sa nacionalnom frekvencijom”. Kako se dalje navodi u izveštaju, ona manja grupa medija koja je nudila alternativne poglede na stvarnost u Srbiji imala je ograničen domet, pa iz perspektive Brisela – nije pružena efikasna protivteža.

Uprava nema

Tragom sad već očigledno tajne analize RTS redakcija portala Nova.rs pokušala je da dobije brojke ili bar objašnjenje od nadležnih u RTS. Na naša pitanja nisu odgovorili ni Dragan Bujošević, ni urednik informative Nenad Lj. Stefanović, član Upravnog odbora novinar Zoran Panović o ovome nije znao ništa, a delimične informacije otkrio je samo predsednik UO Vladimir Vuletić.

Rezultati izloženi ili , ipak, nisu… 

U telefonskom razgovoru, a zatim i u SMS prepisci, Vuletić je za Nova.rs rekao da je nalaze ove analize izložio na konferenciji u martu ove godine, ali nije odgovorio gde je bila ta konferencija i zašto je nemoguće naći izveštaj sa iste. Zatim u daljoj prepisci kaže da su analizu videli samo on i Bujošević?!

Na pitanje da li može da nam prosledi kompletnu analizu, uz obrazloženje da je na ispitu u BiH, odgovorio je: “Ne mogu”.

Da li je SRS bila jedina opozicija?

Postavili smo pitanje Vuletiću i da kaže da li je tačno da je u periodu između 2016. i 2019. godine zastupljenost opozicije u dnevniku RTS bila ispod jedan odsto, a dobili smo ovakav odgovor:

“Osnovni nalaz tog pregleda je da je prisustvo opozicije u oba posmatrana perioda bilo podzastupljeno. U relativnom smislu (s obzirom na broj poslanika u parlamentu), podzastupljenost je bila još veća pre 2012. Tada je na primer SRS koja je po broju poslanika bila najveća stranka i imala u parlamentu oko 30 odsto poslanika u RTS dnevniku bila zastupljena sa oko pet odsto. Drugim rečima RTS Dnevnik je uvek višestruko više prostora davao vladajućoj grupaciji i tu se ništa nije promenilo ni nakon 5. oktobra”, rekao je Vuletić, uporno izbegavajući da odgovori da li je zastupljenost opozicije u periodu od 2016. do 2019. bila ispod jedan odsto.

Nameće se i zaključak da SRS o kojoj Vuletić priča nije bila jedina opozicija u periodu od 2009. do 2012. godine u Srbiji, tako da je onda i ukupna zastupljenost opozicije u tom periodu verovatno bila veća od pomenutih pet odsto.

To je u svakom slučaju poražavajući podatak, a šta onda reći ako sada te brojke idu čak i ispod jedan odsto…

Ostavite komentar

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

*

Na našem sajtu biće objavljeni svi pristigli komentari, osim komentara koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede ili nisu u vezi sa temom članka koji se komentariše. Govor mržnje definisan je Zakonom o javnom informisanju, koji u članu 38. kaže: „Zabranjeno je objavljivanje ideja, informacija i mišljenja kojima se podstiče diskriminacija, mržnja ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja nekoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihove seksualne opredeljenosti, bez obzira na to da li je objavljivanjem učinjeno krivično delo“. Pre nego što budu objavljeni, komentari moraju biti odobreni od strane naših moderatora, pa vas molimo za malo strpljenja.

Send this to a friend