Šabić od Vlade traži da obezbedi izvršenja rešenja Poverenik

Rešenja poverenika, kako je saopšteno, odnose se na pristup informacijama Er Srbije, Ministarstva unutrašnjih poslova i Ministarstva rudarstva i energetike.

Poverenik nije mogao da dobije informacije o donacijama Er Srbije, sponzorstvu, novčanim subvencijama i olakšicama dobijenim od države, naknadama, beneficijama, besplatnim kartama za članove uprave tog preduzeća, bonusima, korišćenju službenih automobila.

Od Ministarstva unutrašnjih poslova traženi su izveštaji koje je Direkcija policije dostavljala tužilaštvu u vezi sa slučajem Savamala, kao i kolektivni ugovori o osiguranju zaposlenih u MUP-u, a od Ministarstva rudarstva i energetike o iznosima koji su naplaćeni po osnovu takse za formiranje obaveznih rezervi nafte i izdvajanjima za kupovinu neophodnih rezervi tog energenta.

Poverenik je u dopisu Vladi još jednom ukazao da je mehanizam prinudnog izvršenja njegovog rešenja, koji on ima na raspolaganju, u praksi potpuno blokiran.

„Novčane kazne koje poverenik može da izriče u funkciji prinudnog izvršenja odnose se na organe vlasti koji su budžetski korisnici. Radi utvrdjivanja osnovice za izricanje novčanih kazni propisanih Zakonom o opštem upravnom postupku (kazne su izražene kroz procenat prihoda), poverenik se obraćao Upravi za trezor i Ministarstvu finansija, ali je od njih dobio odgovor da takvi podaci ‘ne postoje’, jer Zakonom o budžetskom sistemu ‘nije definisan pojam ukupnog prihoda korisnika budžetskih sredstava“, navodi se u saopštenju poverenika.

Dodaje se da bez tih podataka poverenik nije u mogućnosti da donosi rešenja o izricanju novčanih kazni „kojima bi se izvršenik eventualno prinudio na izvršenje rešenja“.

„Pored toga, čak i kada bi poverenik i raspolagao potrebnim podacima za donošenje rešenja o kažnjavanju, izvršenje tih rešenja bila bi stvar ‘dobre volje’ izvršenika, jer su se svi potencijalno nadležni za prinudno izvršenje novčanih kazni koje bi poverenik izricao izjasnili da ‘nisu nadležni’ (osnovni sudovi – prema stavu Vrhovnog kasacionog suda, Poreska uprava, Narodna banka, Prekršajni sud u Beogradu, Komora javnih izvršitelja)“, ističe se u saopštenju.

Poverenik od Vlade traži da obezbedi izvršenje njegovih rešenja neposrednom prinudom, kako je to propisano članom Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja, i da ga obavesti o preduzetim merama.

U saopštenju je navedeno da je poverenik „svestan činjenice da Vlada u praksi ne izvršava ovu svoju zakonsku obavezu, te da je malo verovatno da će i ovaj put to učiniti, ali je zahteve podneo rešen da, kao i u svakoj drugoj prilici, dosledno primenjuje zakone Srbije“.