18. maja 2017.

Šabić pisao Zagorki Dolovac: Pravni oksimoron

Poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti Rodoljub Šabić izjavio je danas da je nužno preispitivanje odnosa tužilaštva prema pravima gradjana na slobodan pristup informacijama i na zaštitu ličnih podataka.

Šabić je u saopštenju naveo da je uputio pismo republičkom javnom tužiocu Zagorki Dolovac i da je neposredan povod tužba republičkog javnog tužioca kojom se traži da se poništi rešenje poverenika o objavljivanju profesionalne biografija tužioca u slučaju Savamala.

Tužbu protiv poverenika u slučaju Savamala tužilaštvo je podnelo zbog „kršenja zakona na štetu javnog interesa“, naveo je Šabić i dodao da su u trenutku podnošenja tužbe biografija zamenika javnog tužioca u slučaju Savamala, kao i niz drugih biografija bile dostupne najširoj javnosti preko veb sajta Državnog veća tužilaštva.

„To da se profesionalne biografije tužilaca čine dostupnim najširoj javnosti preko Interneta, a da se istovremeno rešenje poverenika kojim se nalaže da se javnosti one učine dostupnim kvalifikuje kao ‘kršenje zakona na štetu javnog interesa’ je apsurdno, predstavlja doslovno pravni oksimoron“, naveo je Šabić.

Povezane priče

Osvrnuvši se na statističke podatke o podnošenju tužbi zbog „kršenja zakona na štetu javnog interesa“, Šabić je naveo da podaci o tužbama koje je po tom osnovu Republičko tužilaštvo uopšte podnosilo (a koje može da podnosi protiv više stotina organa) govore da se te tužbe podnose isključivo (uz možda samo jedan presedan) protiv poverenika za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti.

„Ne želeći da spekuliše s tim da li s ovakvom praksom Republičkog javnog tužilaštva želi implicirati zaključak da je poverenik jedini državni organ koji ‘krši zakon i ugrožava javni interes’ , poverenik ocenjuje da je, u atmosferi u kojoj, nažalost, organi vlasti masovno i robusno krše zakone, tako nešto ekstremno nekorektno i nedopustivo“, navodi se u saopštenju.

Poverenik je upozorio i na to da kršenje prava gradjana ne nailazi, ni izbliza, na adekvatnu krivično pravnu reakciju, ocenjujući da je tužna realnost svakodnevno suočavanje sa mnoštvom ozbiljnih povreda prava na pristup informacijama i prava na zaštitu podataka o ličnosti, od kojih veliki broj, najblaže rečeno, izaziva veliku sumnju u izvršenje krivičnih dela i od strane službenih lica, a da se istovremeno postupci koje tužilaštva tim povodom pokreću mogu prebrojati na prste ruke.

Ostavite komentar

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

*

Na našem sajtu biće objavljeni svi pristigli komentari, osim komentara koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede ili nisu u vezi sa temom članka koji se komentariše. Govor mržnje definisan je Zakonom o javnom informisanju, koji u članu 38. kaže: „Zabranjeno je objavljivanje ideja, informacija i mišljenja kojima se podstiče diskriminacija, mržnja ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja nekoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihove seksualne opredeljenosti, bez obzira na to da li je objavljivanjem učinjeno krivično delo“. Pre nego što budu objavljeni, komentari moraju biti odobreni od strane naših moderatora, pa vas molimo za malo strpljenja.

Send this to friend