21. mar 2022.

Suđenja zbog čak 29 tužbi Milenijum tima protiv medija posle gotovo godinu dana jedva da su počela

Milenijum tim podneo je prošle godine ukupno 29 tužbi protiv desetak medija, koje pravnici ocenjuju kao SLAPP tužbe, odnosno kao pritisak na medije s ciljem da ih zastraše i da o njima više ne pišu. Ova kompanija jeste smanjila odštetne zahteve, ali to nisu uradili i njeni direktori koji u privatnim tužbama traže dva miliona dinara na ime odštete

Foto: Unsplash

Prema podacima iz nedavno objavljenog izveštaja Slavko Ćuruvija fondacije (SĆF) i Centra za pravosudna istraživanja (CEPRIS) „Sloboda izražavanja pred sudom“, od marta do maja 2021. godine kompanija Milenijum tim (Millenium Team) podnela je ukupno 27 tužbi protiv osam medija i izdavača medija, a koje mnogi pravnici tumače kao SLAPP tužbe.

Iz Milenijum tima, koji je kasnije podneo još dve tužbe protiv medija, za Cenzolovku kažu da je ta „kompanija pokrenula postupke za naknadu štete protiv svih lica za koje je smatrala da su pričinili štetu objavljivanjem neistinitih informacija, bez provere i mogućnosti da se druga strana izjasni“.

Dodaju da ni u jednom trenutku nisu imali na umu SLAPP tužbe i smatraju da su to potvrdili smanjivanjem odštetnog zahteva na, kako oni misle, „simboličan iznos“. „Jedini ispravan i legitiman put bio je da se obratimo pravosudnom sistemu da bismo zaštitili svoja osnovna prava i interese“, navode u Milenijum timu.

Nakon pritiska javnosti, Milenijum tim je odštetni zahtev za dve tužbe protiv Jugpresa smanjio sa 100.000 na 100 evra. Međutim, odštetni zahtev po privatnoj tužbi direktora kompanije protiv Jugpresa ostao je isti – dva miliona dinara

Kažu i da će iznos naknade po svakoj tužbi biti preciziran do kraja postupka, zavisno od veštačenja o iznosu pretrpljene materijalne štete po tužioca.

„Jasno je da mediji imaju važnu ulogu kao kontrolori društva i poslovnih procesa, a razumemo i teške finansijske uslove u kojima rade. Verujemo da ni ovakvi simbolični procesi neće biti potrebni u budućnosti, odnosno da će se mediji za sve informacije o radu kompanije obratiti nama. Milenijum tim je otvoren da sve relevantne podatke o poslovanju podeli sa medijima i najširom javnošću“, piše u odgovoru te kompanije.

U Milenijum timu kažu da je trenutno aktivan 21 predmet, kao i da su neki postupci protiv istih medija spojeni u jedan, te da su suđenja u fazi glavne rasprave pred prvostepenim sudom.

Podaci iz nedavno objavljene analize SĆF i CEPRIS-a pokazuju da je Milenijum tim najveći broj tužbi, čak 12, podneo protiv Junajted medija grupe (N1, Nova S), zatim šest protiv Privrednog društva Direktno digital news (portal direktno.rs), tri protiv izdavača dnevnog lista Danas, po dve tužbe protiv Adria news d.o.o. Beograd i Centra za demokratiju i razvoj juga Srbije Leskovac, izdavača novinske agencije Jugpres, i po jednu tužbu protiv Centra za javno zagovaranje demokratije Vranje i Tima za razvoj integracije Vranje.

Osim ovih tužbi, koje su podignute od marta do maja prošle godine, kompanija je u julu 2021. tužila još dva medija. U odgovoru Cenzolovci ne kažu o kome je reč.

Junajted medija: Tužbe Milenijum tima pritisak na medije

Ana Zdravković, jedna od autorki izveštaja Slavko Ćuruvija fondacije i CEPRIS-a, ocenjuje za Cenzolovku da se i u ovim sudskim postupcima, kao i u drugim medijskim procesima, odražavaju problemi preopterećenosti sudija velikim brojem predmeta. Ta se gomila predmeta iz dana u dan uvećava, posebno sada, u susret izborima.

Tako, na primer, tužbe kompanije protiv Junajted medija grupe (JMG) nisu odmakle dalje od pripremnog ročišta. Miloš Stojković, advokat te grupe, objašnjava za Cenzolovku da je i u njihovom slučaju tužbeni zahtev sa prvobitnih 100.000 evra smanjen na 100 evra. U JMG ove tužbe ocenjuju kao vrstu pritiska na medije, pre svega zbog načina na koji je postavljen tužbeni zahtev.

Jasno je da je želja kompanije da se ne pominju u javnosti, a ne da dokažu kako se neistinito izveštavalo. Tužbeni zahtev je prepun konstrukcija i nagađanja, i nema materijala za klevetu, posebno ne za 100.000 evra (advokat Miloš Stojković)

„Jasno je da je želja kompanije da se ne pominju u javnosti, a ne da dokažu kako se neistinito izveštavalo. Tužbeni zahtev je prepun konstrukcija i nagađanja, i nema materijala za klevetu, posebno takvu koja bi iziskivala reakciju za 100.000 evra, to je bilo preterano“, kaže Stojković.

Protiv Regionalne agencije Jugpres, odnosno njenog izdavača Centra za demokratiju i razvoj juga Srbije i glavne urednice Ljiljane Stojanović, Milenijum tim je podneo dve tužbe za klevetu, dok su za isti izveštaj – prenošenje izjava učesnika konferencije za štampu opozicione Narodne stranke u Leskovcu – i direktori Milenijum tima podneli privatnu tužbu.

Nijedno od ovih suđenja još nije počelo, ističe Ljiljana Stojanović za Cenzolovku i dodaje da je neobično to da je izveštaj sa sporne konferencije za štampu prenelo još nekoliko lokalnih portala, ali je Milenijum tim tužio samo Jugpres.

Kao i u drugim tužbama, nakon pritiska javnosti, Milenijum tim je odštetni zahtev u dve tužbe smanjio sa 100.000 na 100 evra. Međutim, odštetni zahtev po privatnoj tužbi direktora kompanije protiv izdavača Jugpresa i glavne urednice ostao je isti – dva miliona dinara.

„Smatramo da ne treba da platimo ni tih 100 evra, jer smo samo radili svoj posao. Reč je o pritisku na naš medij“, zaključuje Ljiljana Stojanović.

RAZRAČUNAVANJE MOĆNIKA SA MEDIJIMA

Termin SLAPP je akronim engleskog naziva Strategic Lawsuit Against Public Participation, odnosno „strateške tužbe protiv učešća javnosti“. Danas je univerzalno prihvaćen, ušao je i u rečnike, koji SLAPP definišu kao tužbe bazirane na kleveti, podnete da bi zastrašile, opterećivale, kaznile ili uznemirile tuženog zbog nečeg što je javno izneo protiv tužioca, a čiji su predmet pitanja od opšteg interesa.

Tužioci koji koriste ovaj mehanizam najčešće su imućne kompanije ili pojedinci, koji zarad zaštite sopstvenih političkih, ekonomskih, reputacionih ili drugih interesa tuže one koji na bilo koji način javno istupaju protiv njih, piše u izveštaju „Sloboda izražavanja pred sudom“.

Sudski postupak, koji obično traje nekoliko godina i podrazumeva plaćanje sudskih taksi i advokata, vrlo verovatno će materijalno iscrpsti tuženog.

U našem regionu, u kojem su mediji često mala pravna lica sa neodrživim izvorima prihoda, nije isključeno da bi ovakav finansijski teret u jednom trenutku doveo do njihovog potpunog gašenja.

„Dakle, cilj ovih tužbi nije otkrivanje istine, odnosno usvajanje tužbenog zahteva, već ograničavanje i ućutkivanje kritike javnosti koja iz bilo kog razloga ne odgovara tužiocima. U krajnjem ishodu, ne samo da će konkretan tuženi, najčešće medij, biti opterećen strahom i autocenzurom, ako uopšte nastavi da postoji nakon sudskog postupka, već će i svi ostali, poučeni ovakvim primerom, voditi računa o tome šta govore, pišu i istražuju“, navodi se u izveštaju.

Osnov tužbenog zahteva često je neprecizan ili protivrečno postavljen, a ponekad se zasniva na lažnim i/ili neutemeljenim navodima. Obično je nesrazmerno visoko postavljena visina zahtevane odštete, koja je najčešće usmerena na uvećanje troškova postupka.

Takođe, stvarna namera i cilj tužbi mogu se prepoznati i po velikom broju tužbi podnetih protiv tuženog u relativno kratkom periodu.

Sudska praksa prema ovoj vrsti tužbi još nije izgrađena, niti je zakonom jasno određen način rada. Ana Zdravković kaže da jedino što sudovi mogu da urade jeste da sude na osnovu postojećeg normativnog okvira, koji ne reguliše fenomen SLAPP tužbi, te se ne može pretpostaviti da će drugačije postupati nego u bilo kojim drugim sporovima iz ove materije.

Kako objašnjava Zdravković, ni u jednoj državi članici Evropske unije ovaj fenomen nije zakonski regulisan, ali postoji široka inicijativa da se to promeni kako bi se sudovima olakšao rad, a tuženima pružio određeni stepen zaštite. Srbija bi, zaključuje naša sagovornica, trebalo da prati ovaj trend.

 

#EU ZA TEBE
Ovaj tekst nastao je u okviru projekta „Zaštita prava na slobodu izražavanja u pravosudnom sistemu Srbije“, koji sprovodi Slavko Ćuruvija fondacija, a finansira Evropska unija. Stavovi izrečeni u ovom tekstu predstavljaju stavove autora i ne odslikavaju stavove EU.

Ostavite komentar

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

*

Send this to a friend