25. feb 2022.

Uprkos rokovima i obećanjima, država i u 2022. ušla kao vlasnik medija: Slučaj Nedeljnih novina

Država je pod svojom kapom zadržala nekoliko medija uprkos obavezi da izađe iz njihovog vlasništva. Osim velikih novinskih kuća, poput Politike i RTV Kragujevac, koje još nisu prodate, privatizaciju čekaju Nedeljne novine iz Bačke Palanke. Dva puta je ovaj medij dobijao nove vlasnike, ali se to završilo toliko neslavno da je država morala da raspiše novi javni poziv za privatizaciju – koji je poništen

Ministarstvo privrede oglasilo je krajem novembra prošle godine javni poziv za prodaju 95 odsto kapitala Nedeljnih novina AD iz Bačke Palanke. Ponuđena je cena od 14,5 hiljada evra, ali je postupak prodaje kapitala 12. januara ove godine poništen.

Kako piše u odluci o poništavanju javnog poziva, ustanovljeno je da postoje „određena pitanja u vezi sa sprovođenjem postupka privatizacije koja je potrebno prethodno razmotriti i rešiti kako bi se ovaj postupak sproveo na ispravan i efikasan način“.

Na zvanično pitanje upućeno Ministarstvu privrede o kojim konkretnim pitanjima se radi, nismo dobili odgovor, ali smo nezvanično saznali da je Ministarstvo kulture i informisanja imalo primedbe na sam tok postupka privatizacije, a postojala je i dilema da li udruženje građana, koje se jedino prijavilo kao kupac, može da kupi medij (u Bačkoj Topoli se 2015. upravo to desilo).

Na sajtu Ministarstva privrede stoji da je za Nedeljne novine „moguća objava javnog poziva tokom 2022. godine“, a nezvanično saznajemo da će ponovni postupak privatizacije biti pokrenut na jesen.

Dve propale privatizacije

Nedeljne novine, koje postoje od 1965. godine i koje predstavljaju svojevrstan brend Bačke Palanke, već dva puta su neuspešno privatizovane – prvi put 2007, a drugi 2015. godine.

Rok za privatizaciju medija u vlasništvu države bio je 31. oktobar 2015, ali i nakon toga nekoliko njih je nastavilo ne samo da godinama radi već i da od države dobija novac. Agencija Tanjug je privatizovana tek prošle godine

Najpre su ponuđene za početnu cenu od 29.000, a prodate za 7,8 miliona dinara konzorcijumu Vojvodina info, koji su činili Miodrag Nikić, tadašnji vlasnik novosadskog Građanskog lista, Srđan Vučurević, vlasnik Radija In iz Novog Sada, Nenad Rončević, novosadski preduzetnik, i Dušan Stupar, biznismen.

Ovaj konzorcijum, osim bačkopalanačkog lista, kako su pisali mediji, kupio je još i kikindske, subotičke, somborske, zrenjaninske i vršačke lokalne novine. Krajem 2010. godine privatizacija Nedeljnih novina je poništena jer kupac, kako smo saznali, nije izvršavao svoje obaveze.

Druga privatizacija dogodila se u avgustu 2015. godine, a ugovor o kupovini 80 odsto kapitala zaključen je krajem septembra, na iznos od 34.000 evra. Kupac je bio Milojko Pavlović, koji nije isplatio izlicitiranu sumu, zbog čega je godinu dana kasnije Ministarstvo privrede poništilo i tu privatizaciju.

U Nedeljnim novinama nisu hteli da komentarišu privatizaciju lista, ali nam je na pitanja odgovorio Zoran Baćina, zastupnik državnog kapitala u tom mediju.

On je za Cenzolovku rekao da novine redovno izlaze jednom nedeljno (subotom) i da se izmiruju sve obaveze i prema zaposlenima i prema državi, te da nema nikakvih dugova, pre svega jer su u nekoliko navrata dobili državnu pomoć i to na ime projekata koji su se ticali informisanja na jezicima nacionalnih manjina.

U državnom vlasništvu su i dalje list Politika, RTV Kragujevac, dok sudbina RTV OK iz Kovačice nije poznata

Prema podacima Agencije za privredne registre (APR), prošle godine od Opštine Bačka Palanka dobili su 800.000 dinara, a godinu dana ranije milion, koliko im je na ime državne pomoći dodeljeno i 2019. godine. Četiri godine ranije, 2015, dobili su državnu pomoć od oko 270.000 dinara. Ipak, primanja zaposlenih su skromna, a potrebna su i ulaganja – Nedeljne novine, na primer, nemaju ni svoj veb-sajt.

Od šesnaestoro zaposlenih, koliko ih je bilo u vreme kada je medij bio javno preduzeće, broj se danas sveo na svega tri stalno zaposlena, a angažovano je i nekoliko volontera.

Na pitanje ima li informaciju zbog čega se čekalo od 2016. do 2021. godine na raspisivanje novog javnog poziva za privatizaciju, Baćina kaže da je verovatno država odredila prioritete, pa su Nedeljne novine na red stigle tek krajem prošle godine. On je napomenuo da nije protiv prodaje kapitala privatnom licu, ali, kako je rekao, ne na način kako su dve ranije privatizacije sprovedene.

Država propisuje pa krši rokove

Nedeljne novine, koje postoje od 1965. godine i koje predstavljaju svojevrstan brend Bačke Palanke, već dva puta su neuspešno privatizovane – prvi put 2007, a drugi 2015. godine

Bačkopalanački medij jedan je od onih koji su i dalje u državnom vlasništvu, uprkos tome što je Akcioni plan za sprovođenje Medijske strategije od 2020. do 2025. predvideo da svi državni mediji treba da budu privatizovani do kraja 2021. godine. Osim pomenutog lista, novog vlasnika nije dobio ni dnevni list Politika (u toku je plan reorganizacije), kao ni RTV Kragujevac (nije doneta odluka o modelu i metodi privatizacije).

Ni Radio-televizija OK iz Kovačice, kako smo pisali, do decembra 2020. godine nije bila privatizovana. Da li je do prodaje kapitala u međuvremenu došlo, nismo uspeli da saznamo u Opštini Kovačica, koja je i vlasnik tog medija, jer su nam poručili da nemaju komentar na ovu temu. Na fiksni broj telefona u RTV OK niko se nije javljao.

Na sajtu Ministarstva privrede nema informacija o raspisanom javnom pozivu za prodaju pomenutog medija, a ta televizija nije ni na spisku preduzeća koja su u postupku analize i pripreme za raspisivanje javnog poziva.

NEPOZNAT BROJ MEDIJA KOJI NISU PRIVATIZOVANI

Informaciju o tome koliko još ima medija koji nisu privatizovani nismo uspeli da dobijemo, jer nam ni iz Ministarstva privrede ni iz Ministarstva kulture i informisanja nisu odgovorili na ova pitanja.

Rok za privatizaciju medija u vlasništvu države bio je 31. oktobar 2015, ali i nakon toga nekoliko njih nastavilo je ne samo da godinama radi već i da od države dobijaju novac. Najupečatljiviji primer je svakako agencija Tanjug koja je privatizovana tek u martu prošle godine.

Prema podacima Cenzolovke koje smo ranije prikupili, u postupku privatizacije 2015. godine bila su 73 medija – za njih 50 bili su raspisani tenderi za prodaju. Od preostala 23, deo je trebalo da ode u stečaj, a deo da se privatizuje prenosom akcija na zaposlene.

Ostavite komentar

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

*

Na našem sajtu biće objavljeni svi pristigli komentari, osim komentara koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede ili nisu u vezi sa temom članka koji se komentariše. Govor mržnje definisan je Zakonom o javnom informisanju, koji u članu 38. kaže: „Zabranjeno je objavljivanje ideja, informacija i mišljenja kojima se podstiče diskriminacija, mržnja ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja nekoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihove seksualne opredeljenosti, bez obzira na to da li je objavljivanjem učinjeno krivično delo“. Pre nego što budu objavljeni, komentari moraju biti odobreni od strane naših moderatora, pa vas molimo za malo strpljenja.

Send this to a friend