12. jul 2022.

Zekić: Ovo je apsolutno novi konkurs, ono što se događalo proteklih 16 godina niko ne gleda, to ne postoji

Današnje predstavljanje kandidata za nacionalne radio i TV frekvencije obeležilo insistiranje predsednice Saveta REM-a Olivere Zekić na nepoštovanju zakona koji obavezuje Savet da prilikom odlučivanja uzme u obzir ranije ponašanje kandidata. Član Saveta Božidar Zečević ne bi Radio S opterećivao dečjim programom, zaboravljajući da je to zakonska obaveza onih koji koriste nacionalno dobro

Olivera Zekić na sednici Saveta REM-a (foto: Tamara Spaić / Cenzolovka)

Javni deo borbe za četiri nacionalne televizijske frekvencije i isto toliko radijskih počeo je danas u Regulatornom telu za elektronske medije (REM), predstavljanjem Tanjug TV i TV K1, koje zajednički konkurišu za jednu frekvenciju. 

„Podzemne” napetosti i otvorene netrpeljivosti, koje uobičajeno vladaju oko Saveta REM-a, učinile su da i ovom prilikom izbije nekoliko „skandalčića”: 

Nepotrebno oduzimanje reči i prava na pitanje članici Saveta REM-a Juditi Popović, sitno podbadanje oko kredibiliteta Saveta REM-a koji je u prošlosti dodelio frekvenciju nepostojećoj televiziji, nepoznavanje zakona od strane onih koji odlučuju o nacionalnim frekvencijama, čuđenje zašto se dečji program traži od radio-stanice čija je publika starija od 15 godina, oduzimanje prava na prikazivanje filma kandidata, a pre svega najava predsednice Saveta REM-a da prilikom odlučivanja neće biti poštovan Zakon o elektronskim medijima, jer se neće uzimati u obzir dosadašnji rad televizija.

„Ovo je apsolutno novi konkurs. Ono što se događalo u proteklih 16 godina niko ne gleda. Ne postoji ono što se dešavalo u prethodnih 16 godina. Svi kandidati imaju iste startne pozicije. Ovo je apsolutno novi konkurs”, obavestila je Zekić sve prisutne. Učinila je to, iznenada, usred predstavljanja dve televizije.

Zekić se nadovezala na pitanja Judite Popović, članice Saveta REM-a, koja je podsetila da zakon obavezuje da se prilikom ocenjivanja kandidata uzima u obzir ponašanje neke televizije koja je već imala nacionalnu frekvenciju. 

I zaista, u Zakonu o elektronskim medijima piše da „regulator prilikom odlučivanja o dozvoli, ukoliko je podnosilac prijava već pružao medijsku uslugu, u obzir uzima i njegovu praksu u izvršavanju obaveza”. 

U pomalo zagrejanoj atmosferi koja je, u do tada formalnom razgovoru, nastala nakon ove upadice, predstavnica televizija Tanjug i K1 Manja Grčić postavila je pitanje kredibiliteta Saveta REM-a rekavši:

„Najbolje da vi kažete šta su kriterijumi. Istorijski gledano, vi ste dodelili frekvencije televizijama koje ne postoje.”

Varnice su kratko trajale i prekinute su mirnim tonom Manje Grčić, koja je nastavila da objašnjava da televizije koje predstavlja od drugih razlikuje „kvalitet” i „pozitivan stav”.

OKRŠAJ OLIVERE ZEKIĆ I JUDITE POPOVIĆ

Prilikom predstavljanja televizija Tanjug i K1, Judita Popović je postavila dva pitanja, a kada je htela da postavi i treće Olivera Zekić joj je to onemogućila, uz tvrdnju da je već iskoristila 15 minuta, iako to nije bilo tačno:

„Predsednica ima pravo da da i oduzme reč”, bila je kategorična i oštra Zekić.

Judita Popović je tiho pitala zašto prave scenu, da za tim nema potrebe i zaključila da se Zekić ponaša neprofesionalno.

„Zadržite svoje mišljenje za sebe”, odbrusila je Olivera Zekić.

foto: Perica Gunjić / Cenzolovka

Tanjug TV i K1

Formalni postupak predstavljanja kandidata za televizijske frekvencije sastoji se od 15 minuta izlaganja programa i vizije razvoja predstavnika televizije, nakon čega sledi još 15 minuta za pitanja članova Saveta REM-a. 

Osim televizija Tanjug TV i Beograd-K1, danas se predstavilo i sedam radijskih kuća koje konkurišu za četiri radijske nacionalne frekvencije. Razgovor je vodila predsednica Saveta REM-a Olivera Zekić (koja je u jednom trenutku napustila ove intervjue), a od devet članova REM-a za predsedavajućim stolom sedeli su Milorad Vukašinović, Judita Popović, Višnja Aranđelović, kasnije se pridružila i Aleksandra Joksimović, dok su ostali članovi Saveta REM-a sedeli u prvom redu.

Ne bih da ih opterećujemo dečjim emisijama kad im je ciljna grupa starija (Božidar Zečević, REM, o Radiju S, pokazujući da ne poznaje zakon koji nalaže da dečje emisije moraju imati oni koji koriste nacionalnu frekvenciju)

Predstavnice Tačno d.o.o. i Minacord media d.o.o, firmi koje stoje iz dve televizije Tanjug i K1, bile su Manja Grčić, generalna direktorka i jedna od suvlasnica obe firme, i Jasmina Bojović, zamenica i izvršna direktorka. Zatražile su da na početku prikažu film koje su pripremile za predstavljanje, ali im to nije dozvoljeno. Olivera Zekić je, bez detaljnijeg objašnjenja, konstatovala: „Filmovi će biti prikazani sutra.”

Za ove dve televizije bilo je predviđeno čak sat vremena za predstavljanje, iako konkurišu za jednu frekvenciju, ali je Olivera Zekić nakon četrdesetak minuta završila sesiju i odredila pauzu.

Grčić i Bojović se nisu bunile ni zbog uskraćivanja prava na prikazivanje filma, a ni zbog skraćivanja vremena. Tokom predstavljanja posebno su insistirale na tome da je, zahvaljujući spajanju agencije i televizije, u pitanju ozbiljna televizija, „a ne samo kablovski kanal” (Grčić), da je pravljena ambiciozno i ima sve mogućnosti da pravi mnogo sati sopstvenog, kvalitetnog programa, da reaguje u vanrednim i važnim situacijama i informiše o njima građane (Novak Đoković u Australiji, poseta bivše nemačke kancelarke Angele Merkel), ali i da je razvila kvalitetan program na dečjem kanalu Kvazbuka, sa preko 40 originalnih dečjih programa, sve na ćirilici, kao i kanal TV Doktor koji se bavi pitanjem javnog zdravlja. 

Manja Grčić je iznela zanimljive, manje poznate ili čak nepoznate, činjenice u vezi sa početkom i radom TV K1. Rekla je da je televizija pripremana osam meseci, a krenula 23. marta 2020. godine, u vreme pandemije koronavirusa, što je ograničilo mogućnost snimanja. 

U novembru te godine pokrenuli su jutarnji program čije je zaštitno lice Jovana Joksimović, glavna i odgovorna urednica TV Tanjug i supruga većinskog vlasnika Minacord media, pevača i kompozitora Željka Joksimovića. 

Podsećamo da je nedavno u javnosti odjeknula vest da je jedan od voditelja tog programa postao i Milorad Komrakov, koji je bio urednik i „zaštitno lice” „TV Bastilje”, kako je ratnih devedesetih nazivan javni servis pod kontrolom režima Slobodana Miloševića.

„U proizvodnji ‘Uranka’ radi 40 ljudi. Možemo da stanemo na crtu svim velikim televizijama na ovom prostoru”, rekla je Manja Grčić i iznela podatak da je K1 preuzela 100 zaposlenih iz Agencije Tanjug, inače zvanično ugašene još u oktobru 2015. godine, ali obilno finansijski pomagane iz budžeta sve dok je ove novoosnovane firme nisu preuzele. 

Prema zakonu, takozvani „kvalitetni program” (dokumentarni, obrazovni, naučni, dečji, kulturni) obaveza je svih medija koji imaju nacionalnu frekvenciju

Manja Grčić je insistirala na velikim kapacitetima televizije rekavši da TV Tanjug proizvodi program 24 sata dnevno, da je „kvalitet produkcije očigledan” i „najviše smo ponosni na sadržaj”. Na pitanje Olivere Zekić šta ih izdvaja od drugih konkurenata za nacionalni frekvenciju, rekla je:

„Izdvaja nas kvalitetan i raznovrstan program, kombinacija studijskog, terenskog i kupljenog programa. 75 odsto programa proizvodimo sami. Imamo potencijal da odgovorimo na sve velike i vanredne izazove”, rekla je Grčić i, u pogledu daljeg razvoja televizije, navela da do sada nisu ulagali u „prajm tajm”, jer su oprezni oko toga, ali da će sigurno uložiti ukoliko dobiju nacionalnu frekvenciju.

Zanimljivo je da je Grčić, na pitanje predsednice Saveta REM-a o marketinškom tržištu za koje je poznato da godinama stagnira ili se čak i smanjuje, iako se povećava broj medija koji na njega pretenduju, rekla da je vrednost oko 109 miliona evra, a da 89 miliona odlazi na nacionalne frekvencije. Navela je i da „digital raste, ali i televizija, koja je imala pad u koroni, ali se brzo oporavila”.

Jasmina Bojović je rekla da je „najveća snaga spoj agencije i televizije, Tanjuga i TV” i podsetila da je Tanjug jedina agencija koja daje svoj materijal uglednoj američkoj agenciji AP, da je deo evropske alijanse agencija, kao i da ima široku dopisničku mrežu.

Na pitanje Judite Popović šta ih kvalifikuje za nacionalnu pokrivenost, Manja Grčić je odgovorila:

„Radimo drugačije intervjue. Ističemo lepe priče o ljudima u regionu. Na terenu su loše vesti koje utiču na depresiju, ali mi se trudimo da proizvodimo pozitivan program”, rekla je između ostalog Grčić i dodala da se televizija ugleda na BBC-ijev dokumentarni program.

Na pitanje Višnje Aranđelović zbog čega su u dokumentaciji, koju su dostavili Savetu REM-a, predvideli gubitke u naredne dve godine, a na osnovu čega očekuju pozitivan saldo od 2025. godine, Manja Grčić je rekla da je to pokazala projekcija gledanosti u narednih pet godina i da 2025. godine očekuju mali profit od 290.000 evra.

Predstavljanje Tanjuga i K1 završilo se lepim željama Olivere Zekić:

„Želim vam sreću. Nek najbolji pobedi!”

Foto: Tamara Spaić / Cenzolovka

DA L' je TANJUG ILI ТАЊУГ

Iako je 2020. godine firma Tačno u vlasništvu Radoice Milosavljevića, Željka Joksimovića i Manje Grčić za 628.000 evra kupila na korišćenje od 10 godina Tanjugov logo, slogan i deo arhive, čuveni logo nekadašnje jugoslovenske novinske agencije prekršten je u Тањуг.

U svim dokumentima koje je televizija Tanjug predala Savetu REM-a, pa i na pločici iza koje su danas sedele predstavnice Tanjuga i K1, piše Тањуг.

Postupak korišćenja, odnosno „pokrštavanja” loga verovatno je deo nenamerne greške prilikom pretvaranja ćirilice u latinicu, ali je sigurno deo namerne nepažnje prema onome što je označavao.

Radio-stanice

U trci za četiri radijske frekvencije danas se predstavilo sedam radio-stanica: HIT FM radio, u vlasništvu porodice Krdžić, odnosno odnedavno u većinskom vlasništvu Saše Blagojevića, vlasnika tabloida Alo i STB Studio B, zatim Radio S2 i Radio S, koje su u vlasništvu starog SPS kadra Zorana Anđelkovića Bakija i njegovog sina, Radio Play, Radio Balkan, Radio Neven i Nacionalni radio Plus.

Ružica Krdžić je, kao predstavnica Radija HIT FM, istakla da su poslovali u skladu sa zakonom i bez finansijskih teškoća u poslednjih osam godina, kao i da su jedan od dva najslušanija radija sa kumulativnim dnevnim ričom od 770.000 slušalaca dnevno.

„Mi smo zabavni program, ali zadovoljavamo i informativne interese. Imamo 25,87 odsto kulturnog sadržaja koji se nalazi u našim kolažnim programima. Formatiramo radio da bismo bili slušani”, rekla je Krdžić i iznela podatak (potpuno suprotan u odnosu na podatak koji je ranije iznela Manja Grčić) da je vrednost marketinškog tržišta 200 miliona evra, a da svega pet odsto odlazi na radio.

Judita Popović je primetila da u sastavu firme koja stoji iza radija „imate 17 povezanih lica preko osnivača”, na šta je Krdžić odgovorila da Global media tehnolodži, kao većinski partner, ima specijalizovane digitalne portale, novine i da redakcija radija koristi sve ove resurse.

Radio S2 predstavljao je glavni i odgovorni urednik Miloš Bajić, a u ulozi savetnika pojavio se jedan od vlasnika Zoran Anđelković Baki. Bajić je inistirao na ekonomskoj održivosti radija, koja je omogućena saradnjom sa marketinškom agencijom S media. 

Najbolje da vi kažete šta su kriterijumi. Istorijski gledano, vi ste dodelili frekvencije televizijama koje ne postoje (Manja Grčić, Tanjug TV)

Rekao je da S media ima preko 100 zaposlenih, a da „kičmu” samog radija čini 30 zaposlenih, kao i da po potrebi angažuju honorarce. Istakao je i da mapiranje tržišta rade u saradnji sa nemačkom grupom BCI, koja je strateški partner, a da u istraživanju  imaju saradnju sa CESID-om. Promet je 45 miliona, a predviđeni rast 5 do 10 odsto godišnje „ako ne bude bilo velikih kriza”.

„Držimo do kulture i pozitivnih načela. Uvek ćemo promovisati pozitivne vrednosti društva. Prestali smo da budemo utopijski, da sanjamo da budemo BBC. Tržište nas je nateralo da budemo pragmatični, a ne nesretni i da planiramo ono što možemo realno da izvedemo”, rekao je Bajić.

Olivera Zekić im je poručila: 

„Zahvaljujem vam se i držim vam fige da dobijete frekvenciju.”

Radio S je predstavljao već pomenuti Bajić i Predrag Anđelković, sin Zorana Anđelkovića. Istakao je da su kroz sve krize do sada prolazili „maltene netaknuti” i naveo da imaju 14 odsto tzv. „kvalitetnog programa”, što je za šest odsto manje od onoga što zakon propisuje. 

Naveo je da im je „u interesu da se usklade” i istakao da promovišu „ispravne vrednosti, protiv droge, protiv nasilja” i „puno sadržaja koji se bavi decom”, npr. muziku protiv nasilja koju rade u saradnji sa školama, šišanje prvačića koji na početku školske godine nemaju mogućnost za to… 

Dobra atmosfera: Zoran Aranđelović Baki odlazi sa sastanka u Savetu REM-a (foto: Perica Gunjić / Cenzolovka)

Zečević: Ne bih vas opterećivao dečjim programom

Božidar Zečević iz Saveta REM-a je konstatovao kako Radio S ne mora da ima dečji program, pošto je najslušaniji radio u zemlji, a u elaboratu je naveo da ima publiku stariju od 15 godina.

„Ne bih da ih opterećujemo dečjim emisijama kad im je ciljna grupa starija”, rekao je Zečević.

Po zakonu, takozvani „kvalitetni program” (dokumentarni, obrazovni, naučni, dečji, kulturni) zakonska je obaveza svih medija za dobijanje nacionalne frekvencije. Judita Popović je tokom pauze objasnila Zečeviću da dečji program nije stvar ciljne grupe tog radija, nego obaveza svakog ko želi da koristi nacionalno dobro.

Članica REM-a Judita Popović je nakon skretanja pažnje na potencijalni problem predstavnicima Plej radija da u elaboratu nemaju definisane procente tzv. „kvalitetnog sadržaja”, zamolila da se izjasne o konkretnim procentima. 

Nemanja Kostić, predstavnik Plej radija, naveo je da je taj broj između 25 i 30 procenata, od čega se najviše procenata odnosi na zabavni program, ali da imaju i sve ostale sadržaje koje podrazumeva „kvalitetan program”. 

Danas su se, uglavnom citirajući svoje elaborate, navodeći programske ideje, procente „kvalitetnog sadržaja” i finansijske planove, ukratko predstavili i Kopernikusov Radio Balkan, Radio Neven (čiji je osnivač Obrazovni centar Smartacus) i Nacionalni radio Puls Medijskog centra iz Grocke.

Sutra se nastavlja javno predstavljanje kandidata za četiri televizijske nacionalne frekvencije. Na redu su, od 13 časova, dve televizije Pink, jer televizija Željka Mitrovića pored TV Pink, traži nacionalnu frekvenciju za televiziju Vesti, zatim TV Happy, BK TV, UNA, Nova S i N1. 

Svaka televizija će imati po pola sata za predstavljanje.

Ostavite komentar

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

*

Na našem sajtu biće objavljeni svi pristigli komentari, osim komentara koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede ili nisu u vezi sa temom članka koji se komentariše. Govor mržnje definisan je Zakonom o javnom informisanju, koji u članu 38. kaže: „Zabranjeno je objavljivanje ideja, informacija i mišljenja kojima se podstiče diskriminacija, mržnja ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja nekoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihove seksualne opredeljenosti, bez obzira na to da li je objavljivanjem učinjeno krivično delo“. Pre nego što budu objavljeni, komentari moraju biti odobreni od strane naših moderatora, pa vas molimo za malo strpljenja.

Send this to a friend