19. maj 2021.

Značaj jedne ministarske izjave

Medijska strategija je vrlo jasna po pitanju problema vezanih za projektno sufinansiranje.

Foto: Laura Lee Moreau, Unsplash

Podrazumeva se da ona primenjuje, da se stvari menjaju u hodu i da se ne čeka promena zakona da bi se otklonili nedostatci i zloupotrebe ovog instituta kojim se štiti i promoviše javni interes u medijima. Prema dosadašnjim rezultatima konkursa u lokalnim samoupravama deluje da većina to ne vidi isto kao ja već nastavlja sa lošom praksom iz ranijih godina.

Zato je dobro da se tim povodom zvanično oglasila ministarka Maja Gojković.

Rekao bih da je bolje da je to uradila ikada nego nikada. Koliko god razumem da je to želela da kaže nakon objavljenih rezultata republičkog konkursa, moram da primetim da je to trebala da učini pre nekoliko meseci kada je započet ovogodišnji ciklus projektnog sufinansiranja na lokalnom nivou. Možda (ponavljam možda) bi se tada izbegli rezultati koji duboko podrivaju sistem projektnog sufinansiranja koji je doveo da toga da neki dobitnici usled zloupotreba odbijaju dodeljena sredstva poput primera iz Valjeva gde je to učinila lokalna televizija.

Za ono što se tim povodom već godinama događa u Beogradu ne treba ni trošiti reči. Dovoljno je da citiram navode iz istraživanja “Pištaljke” sa sajta UNS-a koje kaže: “Grad Beograd je za sufinansiranje medijskih projekata rasporedio 80.645.000 dinara, od čega je direktno Studiju B pripalo 17.720.000 dinara, a još 23.580.000 dinara dobilo je šest privatnih produkcija za koje je Pištaljka ranije dokazala da su povezane sa Studiom B. Tako je, što direktno, što preko povezanih firmi „Brender”, „Zofin”, „Irik”, „Video calibration”, „VI production” i udruženja „Humani tim” Studiju B otišlo više od polovine ukupnog novca koji Beograd dodeljuje medijima.“ Rekao bih da je ovo nečuvena politička zloupotreba koja se odigrava tu, pred našim očima od strane komisije za čije članove teško ko da je čuo u Beogradu.

Proces dodele sredstava u Nišu je i pored imenovanja bivše novinarke za gradonačelnicu pokazao svoje slabosti ilustrovane činjenicom da su od ukupnog budžeta od 69 miliona dinara, “više od 80 odsto sredstava (56.900.000 dinara) dobili mediji koji su uređivački i vlasnički bliski aktuelnoj vlasti.” Ova vest dobija dodatno na značaju ako se zna da grad Niš, srazmerno svojoj velični izdvaja jednu od najvećih suma za projektno sufinansiranje i na taj način daje (loš) primer manjim lokalnim saoupravama.

Zato ne treba da nas čude rezultati konkursa sprovedenih u Smederevu ili Boru gde većinu sredstava dobijaju mediji koji se ne nalaze u tim gradovima već se primenjuju kriterijumi partijske pripadnosti ili političke naklnosti tih medija.

Pozitivno je da se nakon promene gradonačelnika i Kragujevac priključio gradovima koji raspisuju konkurs za projektno sufinansiranje. Nije dobro to što je budžet relativno mali za grad veličine Kragujevca, što su u tročlanoj komisiji većinu imali članovi koji nisu iz ovog grada kao i što su sredstva dodeljena notornom Radojici Milosavljeviću koji je zavio u crno kragujevačku televiziju zbog koje do ove godine nije ni raspisivan konkurs za projektno sufinansiranje.

Zato su korisne analize o utrošenim sredstvima poput nedavno objavljenog teksta o utrošenim sredstvima u Prijepolju. Ovakav primer trebale bi da slede i ostale lokalne samuprave.

Na kraju se ponovo vraćam na početak današnjeg Dnevnika. Neophodno je da izjavu resorne ministarke prate konkretna poboljšanja tokom preostalih konkursa za projektno sufinansiranje. Bilo bi dobro da sličan stav javno iskažu premijerka Brnabić kao i ministarka državne uprave i lokalne samouprave Marija Obradović. Dosledno višegodišnje distanciranje ovog ministarstva od problematike projektnog sufinansiranja u koliziji je sa Zakonom o lokalnoj  samoupravi koji se odnosi i na informisanje u lokalu. To je više nego dovoljan motiv i razlog za učešće ovog ministarstva i proaktivan pristup organima lokalne samouprave koji zloupotrebljavaju institut projektnog sufinansiranja. Samo tako će biti iskazana konzistentnost u rešavanju ovog problema i postojanje političke volje.

Tada  izjava ministarke i potpredsednice Vlade Maje Gojković postaje podrazumevajući standard ispod kojeg se ne može ići. A mora više, bolje i po slovu zakona koji reguliše ovu oblast.

Ostavite komentar

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

*

Na našem sajtu biće objavljeni svi pristigli komentari, osim komentara koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede ili nisu u vezi sa temom članka koji se komentariše. Govor mržnje definisan je Zakonom o javnom informisanju, koji u članu 38. kaže: „Zabranjeno je objavljivanje ideja, informacija i mišljenja kojima se podstiče diskriminacija, mržnja ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja nekoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihove seksualne opredeljenosti, bez obzira na to da li je objavljivanjem učinjeno krivično delo“. Pre nego što budu objavljeni, komentari moraju biti odobreni od strane naših moderatora, pa vas molimo za malo strpljenja.

Send this to a friend