13. mar 2024.

Analiza SĆF: Kritički mediji 884 puta na meti tabloida tokom 2023.

Analiza napada na medije i novinare na portalima Informera, Srpskog telegrafa, Aloa, Večernjih novosti i Kurira, koju je radila Slavko Ćuruvija fondacija, pokazala da su najviše napadani N1, Nova i Danas. Napadi na medije i novinare često rezultat kampanje koju vode istovremeno i tabloidi i političari

Ilustracija: Mane Radmanović

Tokom 2023. pet tabloida – Informer, Alo, Srpski telegraf, Večernje novosti i Kurir, objavili su najmanje 628 tekstova koji negativno predstavljaju kritičke medije ili novinare, pokazao je monitoring Slavko Ćuruvija fondacije.

U tim tekstovima novinari ili mediji koji izveštavaju kritički o vladajućem režimu bili su na meti napada čak 884 puta. Najčešće su to bili novinari iz Junajted grupe – 80 odsto napada odnosi se na njih, kada se saberu sve kategorije. Najnapadaniji su televizija i portal N1 (225 puta), Nova portal (220 puta) i dnevni list Danas (178 puta).

Ovih pet tabloida su, inače, u prošloj godini, prema izveštaju Saveta za štampu najviše kršili Kodeks novinara Srbije. U njima mediji Junajted grupe godinama nose epitet „tajkunskih medija”. Rodonačelnica ovog izraza je tadašnja premijerka Ana Brnabić, koja je sama definisala „tajkunske medije” kao medije u Šolakovom vlasništvu. Tabloidi su tokom 2023. godine najčešće izveštavali o napadima upravo premijerke Brnabić na kritičke medije.

Igor Božić, programski direktor N1, kaže za Cenzolovku da targetiranje, vređanje i pretnje novinarima N1 traju godinama.

„Kao što se vidi iz analize Fondacije Slavko Ćuruvija značajnu ulogu imaju tabloidi, ali ne samo oni. Neretko terciranje stiže od poslanika, ministara, premijerke i samog predsednika. Kada sve to uvežete sa botovima na društvenim mrežama, dobijate toksičnu atmosferu i nenormalne uslove u kojima novinari rade“, napominje Božić.

Podsetio je na jezive pretnje Kseniji Pavkov, novinarki N1, zbog izveštavanja sa protesta u Novom Sadu.

„Novinari su postali laka meta svima, i vlastima, i tabloidima, ali i grupama koje veruju u svoju istinu i pritom to ispoljavaju agresivno. Naravno da očekujemo da država zaštiti novinare. Uostalom, posao države je da zaštiti svoje građane. Istovremeno, mi u N1 ne vidimo da se to dešava. Štaviše, broj pretnji se dramatično uvećava i niko ništa ne radi tim povodom“, ističe programski direktor N1.

ZA DVA DANA 27 NAPADA NA MEDIJE JUNAJTED GRUPE

Tokom prvih dana predizborne kampanje, 2. i 3. novembra prošle godine, tabloidi su objavili čak 27 tekstova u kojima su napadnuti mediji Junajted grupe. Za ta dva dana objavljena je gotovo trećina tekstova u kojima su u novembru napadani kritički mediji, piše u analizi.

Povodi za ove tekstove bili su emisija na N1 „Državni gambit” i tekst u Danasu o Fahriju Musliju, koga je u to vreme Aleksandar Vučić bez jasnog povoda pomenuo kao čoveka koji mu nije otac.

U tim tekstovima je citirano bilo više od 10 različitih napadača na medije, pre svega državnih funkcionera.

Petrović: Kampanje protiv kritičkih medija i novinara idu iz vrha vlasti

U analiziranim tekstovima kritički mediji najčešće su bili na meti zbog svoje uređivačke politike, ali i zbog izbora sagovornika, gostiju ili kolumnista, ponašanja njihovih novinara, pa čak i – objava sa društvenih mreža tih novinara.

Tabloidi ih predstavljaju kao medije koji rade u interesu određenih političkih aktera ili stranaka, ili ih poistovećuju sa njima i predstavljaju ih kao „neprijatelje” države i vladajuće stranke, koji „čine sve kako bi destabilizovali Srbiju“.

Uočena su četiri narativa koje tabloidi koriste u napadačkim tekstovima. U mnogim tekstovima se prepliću dva ili više narativa: odbrana kulta ličnosti Aleksandra Vučića; demonizacija i dehumanizacija novinara; etiketiranje novinara kao izdajnika i plaćenika i diskreditacija i širenje nepoverenja prema mediju.

Kritički mediji najčešće su bili na meti tabloida zbog svoje uređivačke politike, ali i zbog izbora sagovornika, gostiju ili kolumnista, ponašanja njihovih novinara, pa čak i – objava sa društvenih mreža tih novinara.

Dnevni list Danas je na redovnom repertoaru tabloida. Među najbrutalnijim napadima koje je zabeležila autorka analize Danica Đokić jesu tekstovi tabloida Alo, gde su članove redakcije Danasa nazivali „klasičnim pacerima”, „gebelsovcima” i „ustašama”.

Na meti tabloida uglavnom su se našle medijske kuće, ali ima i tekstova u kojima se negativno pominju pojedinačni kritički novinari ili medijski radnici.

To je najčešće bio slučaj sa direktorom vesti TV Nova Slobodanom Georgievim (14) i glavnim i odgovornim urednikom lista Danas Dragoljubom Dražom Petrovićem (12).

Petrović za Cenzolovku kaže da napadi na Danas i njega traju od 2015. godine, i da su sve brutalniji.

„Imamo svakodnevne kampanje u medijima protiv kritičkih novinara, a retorika se sa godinama sve više zaoštrava i mnogo je radikalnija. To je postao deo ambijenta u kojem živimo. Krucijalna stvar je da sve te kampanje idu iz vrha vlasti, da oni koordiniraju koga treba za šta napasti u tim medijima. Tabloidi zapravo obavljaju prljav medijski posao za vlast“, ocenjuje Petrović.

On dodaje da linč kritičkih novinara u tabloidima vodi napadima i u realnom životu.

„Imao sam nekoliko situacija u kojima su me ljudi na ulici psovali, i mislim da se to desilo zahvaljući tim kampanjama“, tvrdi Draža Petrović.

GRUHONJIĆ: TABLOIDI KORISTE METODE RATNE PROPAGANDE

Dr Dinko Gruhonjić, programski direktor Nezavisnog društva novinara Vojvodine i profesor na Filozofskom fakultetu u Novom Sadu, koji je često na meti raznih napada, pa i tabloida, kaže za Cenzolovku da današnji tabloidi koriste metode ratne propagande, i da ima utisak da će napadi na novinare biti još brutalniji.

„Režim postaje sve nervozniji i metode zastrašivanja su sve gore. Kao i devedesetih, i ovom režimu su potrebni unutrašnji neprijatelji i domaći izdajnici, a novinari su broj jedan na toj top-listi. Pre svega zbog toga što pišu istinu i iznose činjenice, a to vlasti ne odgovara“, objašnjava Gruhonjić.

Nagađanja, klevete, uvrede…

Najveći broj napada potekao je od samih tabloida, ali se u analizi ukazuje da političari i tabloidi „napadaju“ u saglasju, jer koriste identičan narativ i rečnik. S obzirom na uticaj i moć koju ti političari imaju, može se zaključiti da su oni ti koji kreiraju negativnu atmosferu prema novinarima, a da se to potom preliva u tabloide, navodi se u analizi.

U tekstovima tabloida kritički mediji i novinari često su predstavljeni kao izdajnici i strani plaćenici koji rade na destabilizaciji Srbije. Isto tako ih napadaju i političari.

Informer je takođe optužio „pojedine medije” da u „brutalnoj kampanji i hibridnom ratu protiv svoje zemlje ne prezaju ni od čega – prizivaju građanski rat u Srbiji, udaraju na sve institucije koje imaju prefiks ’srpsko’…”

Često tabloidi u kampanji nastupaju zajednički. Zabeleženo je 86 tema, u okviru kojih je objavljeno 199 tekstova (31 odsto ukupnog broja), koje su bar dva, a nekad i svih pet tabloida objavljivali identično ili gotovo identično. Istovremeno je svaki kao izvor navodio – sebe.

Najveći broj tekstova u kojima se napadaju mediji su nepotpisani, što je prema novom Zakonu o javnom informisanju i medijima zabranjeno. Član 152 pomenutog zakona predviđa i novčane kazne od 50.000 dinara do 150.000 dinara za glavnog urednika medija koji objavi tekst, članak, prilog i drugi medijski sadržaj koji nije potpisan imenom i prezimenom, inicijalima ili pseudonimom autora ili grupe autora.

Tabloidi su najviše pisali o napadima Aleksandra Vučića, Ane Brnabić i Gorana Vesića na novinare i medije (foto: snimci ekrana)

Informer šampionski: Kritički mediji su ološi

Ubedljivo najviše negativnih tekstova o kritičkim medijima i novinarima je u 2023. godini objavio portal tabloida Informer – čak 268. Više nego duplo u odnosu na drugoplasirani Alo, koji je objavio 119.

Političari koji su najviše napadali medije i novinare su Ana Brnabić (77), Aleksandar Vučić (37) i Goran Vesić (14 puta). Uz njih troje, još oko 20 državnih funkcionera je napadalo kritičke medije u tabloidima tokom prošle godine.

Pored medija Junajted grupe, najviše napada imao je portal Direktno (21) i nedeljnik Vreme (8). Tabloidi su negativno pisali i o NIN-u, KRIK-u, BIRN-u, Kossevu i Cenzolovki, zatim o Al Džaziri, Peščaniku, Insajderu, agenciji Beta, novinarskim udruženjima NUNS i UNS…

Osim izraza „tajkunski mediji“ koji je već odomaćen, korišćeni su i „mrziteljski nastrojeni”, „kanalizacioni”, „hejterski” ili „plaćenički mediji”.

Za Informer su kritički mediji „ološi”, „izjednačavaju dželate i žrtve, opravdavajući ranjenu srpsku decu”, „relativizuju zločine nad nedužnim Srbima na Kosovu”. Republika (portal Srpskog telegrafa) tvrdi da im „ništa nije sveto”, a Kurir ih naziva „nezavisnim sejačima mržnje”.

DIDANOVIĆ: KAMPANJE TOKOM KOJIH SE INTENZIVNO KRŠI KODEKS NOVINARA

Novinarka Vera Didanović, koja godinama za Savet za štampu radi monitoring kršenja Kodeksa novinara Srbije (izveštaj o poslednjem monitoringu objavljen je u februaru), objašnjava za Cenzolovku da sa sigurnošću može reći da su postojale kampanje protiv pojedinih novinara i medija tokom kojih su intenzivno kršene odredbe Kodeksa.

U napadima na novinare i medije najčešće se krše tačke poglavlja 1, koje se odnosi na istinitost izveštavanja, poglavlja 2 (nezavisnost od pritisaka) i poglavlja 4 (odgovornost novinara). Postoje i slučajevi kršenja odredbi iz poglavlja 7 (poštovanje privatnosti).

„Veoma često se u jednom tekstu pravi više različitih prekršaja Kodeksa. Primetno je da se iznose neistinite informacije, nagađanja i pretpostavke koje se predstavljaju kao činjenice i ne konsultuje se više izvora informacija. U brojnim tekstovima objavljuje se ’zapaljiv’ naslov koji ne odgovara sadržini teksta. Kodeks se krši i plasiranjem brojnih uvreda, ili time što se ne poštuje privatnost, dostojanstvo i integritet ličnosti o kojoj se piše“, navodi Didanović.

Ona je kao posebno brutalnu kampanju istakla napade na dnevnik Danas, koji je u tabloidima optužen za vređanje porodice Aleksandra Vučića, uz kršenje brojnih odredbi Kodeksa.

Retoriku funkcionera tabloidi nastavljaju kroz tekstove

Osim što sami napadaju kritičke medije i novinare, tabloidi često prenose napade koji dolaze od visokih državnih zvaničnika i drugih političara ili javnih ličnosti. Potom retoriku funkcionera nastavljaju kroz svoje tekstove.

Republika je objavila vest sa sednice Glavnog odbora Srpske napredne stranke na kojoj je predsednik Srbije Aleksandar Vučić čitao navode iz lista Danas, nazivajući ih „brutalnom kampanjom mržnje” i dodajući kako, kada imate „ovakve priče”, „hiljadu puta dnevno morate da demantujete nešto”.

Izdvajajući baš ovakve izjave funkcionera kao posebne vesti, tabloidi utiču na kreiranje odnosa nepoverenja prema kritičkim medijima i urušavanje njihovog kredibiliteta kao medija koji se bave temama važnim za sve građane i građanke, navodi se u analizi.

Analiza pokazuje da često neki političar ili političarka javno kaže ili napiše nešto negativno o kritičkom mediju ili novinaru, dok tabloidi potom to kampanjski šire. Tako ciklus napada na novinare zapravo polazi od najviših državnih funkcionera, a potom prelazi u prorežimske medije, odakle se sliva među građane u onlajn i stvarni prostor.

Jedini oslonac novinarima – javnost

Uz pomoć ovakve retorike čvrsto se vlada, ocenjuje Igor Božić. Uveren je da ako bi funkcioneri koji su zaduženi za podizanje tenzija u društvu dali signal svima koji rade propagandu za njih da se utišaju, to bi se i dogodilo.

Značajnu ulogu imaju tabloidi, ali ne samo oni. Neretko terciranje stiže od poslanika, ministara, premijerke i predsednika. Kada to uvežete sa botovima na mrežama, dobijate toksičnu atmosferu i nenormalne uslove u kojima novinari rade (Igor Božić, N1)

„Ključni problem je što zbog retorike vlasti može da se nađe neki usamljeni jahač koji će pomisliti da je ispravno preuzeti ’pravdu’ u svoje ruke. Ko će onda biti odgovoran za napad na novinare – onaj koji je izazvao to ili sam napadač?“, pita se Božić.

Draža Petrović kaže da tužbe mogu da budu jedan od načina borbe protiv napada na novinare u tabloidima, ali smatra da jedino Vučić može da reši taj problem.

„On je urednik svih tabloida. Dovoljno je da kaže urednicima tabloida da prestanu da vrše hajku na kritičke medije“, kaže Petrović.

Vera Didanović iz Saveta za štampu naglašava da optužbe na račun kritičkih medija i novinara, poput tvrdnji da rade protiv interesa države, dovode do toga da novinari postaju pokretne mete, koje nigde nisu sigurne.

„U zemlji u kojoj se zakoni ne poštuju i institucije ne rade svoj posao, teško je govoriti o sistemskom načinu zaštite novinara i medija. Osnivanje regulatornog tela, po uzoru na REM, u teoriji je dobra ideja, ali praksa kaže da ni REM ne koristi svoja ovlašćenja i ne kažnjava medije koji neprofesionalnim izveštavanjem dovode ljude u opasnost. Dosadašnje iskustvo pokazalo je da postojeći Kodeks novinara ne pokriva mnoge neetičke postupke medija i sada je u toku rad na njegovim izmenama. Ali, šta očekivati kao rezultat ako mediji koji najviše krše Kodeks potpuno ignorišu opomene koje dobijaju od Saveta za štampu? U postojećim okolnostima, novinari i mediji mogu da se oslone jedino na javnost – ali i ona najčešće deluje nezainteresovano i prilično ’zombirano’. Izgleda da ćemo morati da čekamo trenutak buđenja društva i da se nadamo da ćemo ga dočekati“, zaključuje Didanović.

Ostavljanje komentara je privremeno obustavljeno iz tehničkih razloga. Hvala na razumevanju.

Send this to a friend