05. feb 2018.

Borba protiv lažnih vesti ili krstaški pohod zapadnih medija?!

Najzaslužnije za širenje lažnih vesti na internetu je kopi-pejst novinarstvo. Potom slede društvene mreže i loše edukovana publika-čitaoci. Pored internet portala koji namerno izmišljaju senzacionalne vesti ili pak spinuju realne vesti da bi doprli do veće publike, postoje i određene interesne grupacije koje se takođe bave plasiranjem lažnih vesti. Lako je demaskirati tabloidne i senzacionalistički nastrojene internet portale, no je uvek problem kada određene lažne vesti dolaze od izvora koji važe kao pouzdani. Takvi izvori lažnih vesti mogu biti i velike poznate medijske kuće. Dovoljno je setiti se izmišljotina koje su pojedine velike medijske kuće plasirale tokom ratova 90-ih godina u bivšoj Jugoslaviji, pa shvatiti da to što je neki medij ugledan ili ima dugu tradiciju, ne znači da je objektivan i da su njegove informacije pouzdane i tačne.

Kada zapadni mediji ili političari govore o borbi protiv lažnih vesti, oni podrazumevaju pre svega borbu protiv ruskih medija i njihove propagande ili uticaja. Pokušaj suzbijanje uticaja ruskih medija je ono što preokupira zapadne političare poslednjih meseci. Ruski mediji su se razvili poslednjih decenija,a po kvalitetu i uticaju su dostigli pa i prevazišli velike zapadne medije. Ovaj „problem“ je zapad shvatio tokom predsedničkih izbora u Americi. Tada su ruski mediji, mimo politike establišmenta, koja je preko velikih medijskih kuća podržavala Hilari Klinton, uplivali na medijski prostor zapada i prilično uticali na tok izbora u Americi. Ruski uticaj se nije ogledao u pristrasnom izveštavanju u korist Trampa, već u suptilnom diskreditovanju Hilari Klinton i davanju podjednakog prostora oboma kandidatima.

Ruska medijska kuća RT je angažovala ugledne i dobro poznate američke novinare, poput recimo Lari Kinga, te im dala slobodu kakvu nisu imali na prethodnim američkim medijima. Ovim potezom RT je postala dosta popularnija od tradicionalnih američkih medijskih kuća.

Najavljena borba pojedinih zapadnih država protiv lažnih vesti sada se čini kao svojevrstan krstaški rat. Da ovaj krstaški pohod na ruske medije izlazi iz okvira borbe za objektivnost i tačnost informacije, te da poprima i ideološke i religiozne predznake, najbolje ilustruje uključenje pape Franje u celu kampanju. Istina, papa Franja nigde nije pominjao Ruse, ali se potrudio da religioznim argumentima podupre borbu protiv famoznih „lažnih vesti“ u momentu kada je kampanja protiv uticaja ruskih medija na svom vrhuncu. Papa je izjavio da su: „Lažne vesti đavo koji je ubedio Evu da pojede jabuku“.

Takođe je apelovao na novinare da je njihova uloga da zaustave širenje lažnih vesti i da im to nije samo posao nego i misija. Proglašavajući novinare za nove misionare „istine“, papa im zapravo daje „indulgenciju“ za novi krstaški pohod.

Vlasnik najveće društvene mreže Fejsbuk, Mark Zukerberg, je takođe najavio borbu protiv lažnih vesti, navodeći da je previše senzacionalizma, dezinformacija i podeljenosti u današnjem svetu. Zukerberg je najavio nove izmene u njuz fidu koje će dovesti do toga da vidite samo izvore za koje korisnici kažu da su pouzdani. Naravno, Fejsbuk će utvrditi koji su to izvori pouzdani.

Tviter kompanija je nedavno isključila preko 50.000 naloga korisnika za koje tvrdi da su bili povezani sa ruskom propagandom.

Velika Britanija je najavila formiranje jedinice koja će se baviti demaskiranjem lažnih vesti i sprečavanjem širenja kampanja dezinformisanja koje organizuju druge države. Kada se uzme u obzir da je državni vrh Britanije optužio upravo Rusiju za mešanje u izbore i širenje lažnih vesti, jasno je protiv koga će delovati ova jedinica.

Pored Britanije su i pojedine EU države takođe najavile odlučnu borbu protiv „lažnih vesti“. Francuski predsednik je predložio zakon kojim bi se sprečilo širenje lažnih vesti.

Ruski mediji su zaista postali uticajni. Dovoljno je pregledati domaće internet portale da se primeti da određen procenat informacija potiče upravo sa ruskih medija, pre svega Sputnjika koji kod nas ima svoju redakciju na srpskom.

BBC i Njujork tajms takođe pokreću svoje redakcije na srpskom, te će od ove godine, uz veliku finansijsku podršku, i oni ostvariti značajan uticaj na srpskom medijskom prostoru. Kao što ruski mediji pre svega plasiraju informacije koje su u interesu Rusije, tako će i zapadni mediji poput BBC-ja i Njujork tajmsa plasirati informacije koje su u interesu njihovih vlasnika. U takvom medijskom sendviču pitanje je šta će ostati od naših domaćih medija, koji se ni po kvalitetu, ni po stručnosti, a pre svega po finansijama, ne mogu porediti sa ruskim i zapadnim medijima.

Ostavite komentar

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

*

Na našem sajtu biće objavljeni svi pristigli komentari, osim komentara koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede ili nisu u vezi sa temom članka koji se komentariše. Govor mržnje definisan je Zakonom o javnom informisanju, koji u članu 38. kaže: „Zabranjeno je objavljivanje ideja, informacija i mišljenja kojima se podstiče diskriminacija, mržnja ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja nekoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihove seksualne opredeljenosti, bez obzira na to da li je objavljivanjem učinjeno krivično delo“. Pre nego što budu objavljeni, komentari moraju biti odobreni od strane naših moderatora, pa vas molimo za malo strpljenja.

Send this to a friend