13. jun 2017.

Empa(r)tija

"Ubi ga empatija", pisaće na memorijalnoj ploči ispod biste Verana Matića, kad jednom odseli u besmrtnost.

Foto: Medija centar Beograd

Foto: Medija centar Beograd

A sve je ličilo da će primereniji mu epitaph biti čuveni stih Branka Miljkovića: „Ubi me prejaka reč!“ No, kao u slučaju pesnika čija je poezija nekako ostala u senci nikad do kraja rasvetljene smrti, Veranov će hod po novinarskim mukama ostati u zavetrini njegovih „mirnodopskih“ akcija: dobrovoljno davanje krvi, zaveštanje organa; prevencija raka dojke; pomoć narodnim kuhinjama; izgradnja sigurnih kuća za žrtve porodičnog nasilja; kupovina inkubatora ili rukovođenje Komisijom za istraživanje ubistva novinara.

Da ništa drugo nije uradio, od 1984. godine i „Ritma srca“ na Studiju B, pa do nedavnih Vesti B92 u 20 časova gde je trendovao „neprelistavanje“ „Kurira“, uključujući i kompromitujuću i u biografijama izbegavanu saradnju sa kragujevačkim pročetničkim „Pogledima“, Matić je, sa ekipom, devedesetih, uradio više nego dovoljno da uđe u legendu SRB novinarstva.

I nije, tek nako, elektronskom poštom u Beograd stigla poruka – „Guske su spasile Rim, Veran Matić je spasio Beograd“, a onda, tradicionalnim i pouzdanim „od-usta-do-usta“ kanalima širenja informacija prostrla se Srbijom.

Bilo je to onomad, kad je Beograd, namah, postao centar sveta, a mirni protesti zbog krađe i grubog kršenja izborne procedure, u brojnim gradovima iznedrili jedno novo, čisto, umiveno, mlado lice Srbije, kad se srbijanska verzija „praškog proleća“ pretočila u jedinstveni karneval koji je dokazao da je strah definitivno pobeđen.

„Isključi TV, uključi mozak“; „Gledam TV Dnevnik, a počeo sam i da se drogiram“; „Vlast – ćorava, mutava, gluva“… samo su neke od duhovitijih „replika“ sa transparenata koje su dočaravale vreme u kome se sve to dešavalo.

Strani novinari su Radio B 92 nazvali „petlom Beograda“. Iako se jedva čuo i u centru grada, bio je to sladak izazov kojem vlasti nisu odolele – počelo je sa „gušenjem“, a onda im je zabranjen rad: vlast je poturila Dragoljuba Milanovića, generalnog direktora RTS-a, da „izgladi“ stvar objašnjenjem kako je, zapravo, reč o vodi koja je ušla u koaksijalni kabl i sprečila emitovanje radija B 92.

Brzinom, koja se može nazvati meteorskom, oštro su reagovali brojni strani faktori, voda je preko noći „izvetrila“ iz koaksionog kabla a popularnost B 92 kao medija artikulacije gneva i jedinog sredstva za urbano-gerilsku orijentaciju u BGD protestnom prostoru, dosegla je granice obožavanja.

Danas, 20 godina kasnije, Srbijom opet caruju podanički duh i ćutanje, strah, letargija i beznađe. Tu su i B92 i Veran Matić. Ali nije baš da šire one dragocene čestice energije kritičkog duha kojima bi nas motivisali da dignemo glas protiv terora prostote i carstva mraka.

Umesto istine, B92 emituju reprize a Matić širi empatiju! I to ne bilo kakvu empatiju!

U svojstvu osnivača (vladine) Komisije za istraživanje ubistva novinara Veran Matić je ovih dana svojim indicijama o ubistvu novinara Milana Pantića usmerio rad tužilaca. Osim što je pripremio medijski teren za dizanje optužnice i donošenje adekvatne presude, Matić je uradio još jednu prljavu stvar:

„Za članove Komisije, ovo je posebno značajan slučaj jer je reč o surovoj likvidaciji svedočenja o korupciji u vremenu kada je na vlasti bila demokratski izabrana prodemokratska vlada“, izjavio je čovek čije aktivnosti, poslednjih pet godina, nemaju veze sa novinarstvom ali svedoče da je ovde čak i za rešavanje ubistava neophodna politička rešenost i društvena odlučnost.

Pouzdano znam da formiranje Veranove komisije nije prvo predloženo Aleksandru Vučiću. Da li se Borisu Tadiću i Mikiju Rakiću nije dopala ideja; da li se vođenje istraga mimo regularnih istražnih organa učinilo spornim ili su, prosto, imali druge prioritete – ne znam. Očigledno je da je Vučić imao više i sluha a i direktnih motiva da se oformi jedno ovakvo marketinško-istražno telo.

Ako je to prevaglo da ubistvo Milana Pantića dobije na „značajnosti“ ispred ubistva Dade Vujasinović i Slavka Ćuruvije i ako ima razlike u lišavanju života u doba Miloševića od ubijanja u periodu posle Miloševića, onda više ne možemo govoriti o čistim motivima. Još manje o – empatiji!

Ako je Matić zaista rekao ovo što mu se pripisuje, onda je Veran zloupotrebio svojstva empatične osobe. Sve u svetu u rezonanci je sa energijom: veruje se da su empate u stanju da osete nijanse u promenama raspoloženja koje su dešavaju oko njih. Nije lepo, međutim, kad empatiju podvrgneš rezonima empaRtije i značajnost nečije smrti vagaš po kriterijumima koji se poklapaju sa energijom i raspoloženjem trenutnog okruženja.

Pogrešno je na više nivoa: ljudski, pre svega a ništa manje i profesionalno.

Hoću reći: gotovo ceo tvoj profesionalni život teče kao jedna urnebesna rokenrol pesma a ti poslednjih godina u zadnju strofu ubacuješ rime „Amadeus benda“!

Ružno, brate!

P.S. Ovaj tekst pisan je tri dana pre nego će košarkaši FMP-a u finalu Superlige Srbije igrati protiv – sebe!

Ostavite komentar

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

*

Na našem sajtu biće objavljeni svi pristigli komentari, osim komentara koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede ili nisu u vezi sa temom članka koji se komentariše. Govor mržnje definisan je Zakonom o javnom informisanju, koji u članu 38. kaže: „Zabranjeno je objavljivanje ideja, informacija i mišljenja kojima se podstiče diskriminacija, mržnja ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja nekoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihove seksualne opredeljenosti, bez obzira na to da li je objavljivanjem učinjeno krivično delo“. Pre nego što budu objavljeni, komentari moraju biti odobreni od strane naših moderatora, pa vas molimo za malo strpljenja.

Send this to a friend