10. jun 2020.

Potrebna je nova istraga ubistva srpskog novinara Milana Pantića

Međunarodni institut za štampu (IPI) podržava najnoviji poziv da Specijalno tužilaštvo za organizovani kriminal preuzme slučaj

Međunarodni institut za štampu (IPI), globalna mreža urednika, medijskih direktora i vodećih novinara za slobodu štampe, danas su se zajednički oglasili upućujući apel Specijalnom tužilaštvu Srbije da preuzme istragu o ubistvu novinara Milana Pantića.

Pantić, dopisnik dnevnih novina „Večernje novosti“, ubijen je tupim predmetom od strane nepoznatih osoba ispred svog doma u Jagodini, gradu u centralnoj Srbiji, 11. juna 2001, što je izazvalo bes širom zemlje.

Uprkos stalnim nastojanjima od strane uzastopnih vlada i nekoliko različitih policijskih radnih grupa koje su istraživale ubistvo, devetnaest godina kasnije, niko nije optužen ili procesuiran, što doprinosi stalnoj atmosferi nekažnjavanja za napade na novinare u Srbiji.

Kako bi obeležio njegovu smrt, zamenik direktora IPI-a, Skot Grifin, podržao je poslednji poziv Komisije za istraživanje ubistava novinara poslat najvišem javnom tužilaštvu u Srbiji da preuzme slučaj i otvori ponovnu istragu.

„Protekle su gotovo dve decenije otkako je Milan Pantić brutalno ubijen zbog svog rada“, rekao je Grifin. „Odluka o dodeljivanju predmeta Specijalnom tužilaštvu dodali bi toliko potreban podsticaj istrazi i poslala jasan signal trenutne posvećenosti srpskih vlasti da se odgovorni za ubistvo novinara privedu pravdi“.

Pantić je jedan od tri novinara za koje se sumnja da su ubijeni u Srbiji tokom burne decenije koja je obuhvatala period od devedesetih godina do ranih dvehiljaditih: Dada Vujasinović, ubijena 1994. godine, i Slavko Ćuruvija, ubijen 1999. godine.

2018. godine, Komisija, zvanično vladino telo sastavljeno od predstavnika novinarkih udruženja i predstavnika policije (MUP) i Bezbednosno-informativne agencije (BIA), pozvala je vlasti da prenesu Specijalnom tužiocu da preuzme ovaj slučaj. Iz Komisije tvrde da nikada nisu dobili zvaničan odgovor.

U izjavi datoj 7. juna, Veran Matić, predsednik Komisije i veteran srpskog novinarstva, ponovo je pozvao na ulaganje većih napora da se odgovorni privedu pravdi i pozvao Specijalno tužilaštvo da javno odgovori na zahtev Komisije.

Komisija smatra da je Pantić ubijen zbog njegovih novinarskih istraga navodno korumpiranih privatizacijskih ugovora u Srbiji nakon pada autoritarnog režima Slobodana Miloševića i kasnije tranzicije ka demokratiji na prelazu u novi vek. Pre ubistva, ovaj novinar je primio nekoliko pretnji preko telefona kao reakciju na njegove članke.

Prema navodima Komisije, koja je pratila slučaj od njegovog pokretanja 2013, dugotrajna istraga policijskih radnih grupa i pravosudnih organa u Jagodini bila je puna ozbiljnih propusta. U Komisiji tvrde da važni materijalni dokazi nisu sačuvani, i da važne istražne radnje nisu izvedene kako treba ili uopšte nisu urađene. To znači da, iako su identifikovani motiv i osumnjičeni, trenutno nema dovoljno dokaza za podizanje optužnice.

„2001, Pantić je verovao da je Srbija demokratska država u kojoj je novinarima dozvoljeno da se bave okolnostima pod kojima se odvijaju važni državni poslovi, kao i da ukažu na sumnjive aktivnosti važnih državnih zvaničnika“, rekao je Matić. „Ta zabluda ga je koštala života. Naša je dužnost da dokažemo poštenom i profesionalnom novinaru da je pravda dostižna, iako spora“

Poslednjih godina, detaljne istrage su dovele do pravosnažnih presuda onima koji su osumnjičeni da su planirali i izveli smrtonosnu pucnjavu 1999. godine, kada je ubijen urednik novinar i vlasnik prvog srpskog nezavisnog dnevnog lista „Dnevni telegraf“ i nedeljnika „Evropljanin“, Slavko Ćuruvija. 2019. godine, četvorica bivših srpskih špijuna su osuđena na zatvorske kazne između 30 i 20 godina zbog tog ubistva.

Međunarodni institut za štampu (IPI) je, 2000. godine, Matića proglasio jednim od pedeset Heroja slobode štampe u poslednjih pedeset godina.

Ostavite komentar

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

*

Na našem sajtu biće objavljeni svi pristigli komentari, osim komentara koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede ili nisu u vezi sa temom članka koji se komentariše. Govor mržnje definisan je Zakonom o javnom informisanju, koji u članu 38. kaže: „Zabranjeno je objavljivanje ideja, informacija i mišljenja kojima se podstiče diskriminacija, mržnja ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja nekoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihove seksualne opredeljenosti, bez obzira na to da li je objavljivanjem učinjeno krivično delo“. Pre nego što budu objavljeni, komentari moraju biti odobreni od strane naših moderatora, pa vas molimo za malo strpljenja.

Send this to a friend