11. jun 2018.

Ćelija čeka ubicu Milana Pantića

Prošlo je 17 godina od likvidacije našeg novinara, dopisnika iz Jagodine. Matić: Imena nalogodavaca prosleđena tužilaštvu

UBEĐENI smo da je motiv za ubistvo kolege Milana Pantića pljačkaška privatizacija u kojoj je više osoba primilo milionski mito i koja je ostala bez sudskog epiloga – ovako, za „Novosti“, govori Veran Matić, predsednik Komisije za istraživanje ubistava novinara, uoči 17. godišnjice mučkog ubistva našeg kolege Milana Pantića, dopisnika „Večernjih novosti“ iz Jagodine. On kaže da se predmeti u vezi sa tom plačkaškom privatizacijom nalaze u Višem javnom tužilaštvu u Beogradu i Tužilaštvu za organizovani kriminal ali, zasad, bez rezultata i epiloga, i pored nespornih dokaza koji postoje.

Kada je pre godinu dana Veran Matić obavestio javnost da je ubistvo Milana Pantića rasvetljeno, te da su motivi i imena nalogodavaca i izvršilaca prosleđeni tužilaštvu u Jagodini, porodica, prijatelji i kolege ponadali su se da će to biti poslednja godišnjica smrti na koju će se pitati: „Ko je ubio našeg Milana?“. U senci važne vesti ostalo je tada Matićevo upozorenje da očekuje mnogo otpora, mnogo opstrukcije, i više nego u slučaju Slavka Ćuruvije, jer su akteri na takvim pozicijama da mogu da utiču na našu realnost. Ispostavilo se da su njegove zebnje bile opravdane, jer, evo, prošla je godina, porodica, prijatelji i kolege sutra će se ponovo okupiti kraj groba Milana Pantića i, sećajući se poštenog i hrabrog čoveka, pitaće se kome je toliko smetao i ko ga je ubio.

Radom Komisije i Radne grupe MUP stvari su pokrenute sa mrtve tačke i sada su sve oči uprte u Više javno tužilaštvo u Jagodini, koje treba da uradi svoj deo posla. Veran Matić tvrdi da se ozbiljni napori ulažu da ubice i njihove nalogodavce stigne zaslužena kazna. Dodaje da nema novih saznanja u poslednjih godinu dana, ali ima potvrda postojećih i njihovog proširivanja.

– Zalaganjem Komisije, konačno su pred pravosudnim organima saslušani svi svedoci i njihove izjave se nalaze u tužilačkim spisima. Iako je i u ranijem periodu bilo više pokušaja rasvetljavanja ovog gnusnog zločina, rad na ovom predmetu nikada nije bio intenzivniji – kaže predsednik Komisije. – Bilo je mnogo propusta i opstrukcija koji su od ubistva 2001. godine remetili istragu. U tužilačkim spisima, pre početka rada Komisije, nalazila su se samo dokumenta koja su konstatovala činjenicu da je kolega Pantić ubijen, a u policijskim „papirima“ uglavnom beleške koje su prepričavale izjave svedoka. Umesto toga, trebalo je da su svi potencijalni dokazi, odmah, još 2001. godine, konzervirani u skladu sa tada važećim Zakonom o krivičnom postupku, uzimanjem izjava od svedoka na način koji omogućava njihovo korišćenje na sudu.

Tako su izjave očevidaca sačuvane kao beskorisne beleške, dokazi sa mesta ubistva uzeti na neadekvatan način, a koliko su sve istrage koje su započinjane pre ove poslednje bile traljave, govori i činjenica da do formiranja Komisije niko od porodice nije zatražio mobilni telefon ubijenog novinara „Novosti“. Da je opstrukcija počela od prvog dana, govori i to da, prema saznanjima „Novosti“, već na mestu ubistva dokazi nisu valjano uzeti i sačuvani. Prvi dani istrage bili su puni propusta – od analize komunikacije i kretanja Milana Pantića pred smrt, pa do toga da nedostaju dokazi pogodni za DNK analizu, poput garderobe koju je nosio u trenutku ubistva. Istragu je vodilo više grupa, na više lokacija, bez sinhronizovanog rada. Nameran manjak materijalnih dokaza omogućio je ubicama i nalogodavcima da sve ove godine žive kao slobodni ljudi.

Posao Komisije i Radne grupe MUP bio je da krenu ispočetka, pokušavajući da sistematizuju sve činjenice i poprave učinjenu štetu u ovoj istrazi. Bilo je naznaka da će se u ovaj slučaj uključiti i Tužilaštvo za organizovani kriminal, ali se to nije dogodilo. Matić smatra da je od toga koje tužilaštvo se bavi predmetom, važnije da svi dokazi budu prikupljeni.

IZBLEDELA SEĆANjA SVEDOKA

IZJAVE koje su svedoci davali pre 17 godina nisu uzimane u skladu sa zakonom i na način da mogu da budu upotrebljene na sudu. Tako su, prema saznanjima „Novosti“, isti ljudi posle 17 godina ponovo davali izjave o slučaju, na koji je sećanje usled toliko protoka vremena značajno izbledelo. U istrazi vođenoj neposredno nakon ubistva bilo je sporno, saznajemo, i to što je očevidac, jedina osoba koja je mogla da prepozna ubicu, bio smešten u istu prostoriju sa osobom koju je trebalo da identifikuje kao mogućeg izvršioca.

Ostavite komentar

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

*

Na našem sajtu biće objavljeni svi pristigli komentari, osim komentara koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede ili nisu u vezi sa temom članka koji se komentariše. Govor mržnje definisan je Zakonom o javnom informisanju, koji u članu 38. kaže: „Zabranjeno je objavljivanje ideja, informacija i mišljenja kojima se podstiče diskriminacija, mržnja ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja nekoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihove seksualne opredeljenosti, bez obzira na to da li je objavljivanjem učinjeno krivično delo“. Pre nego što budu objavljeni, komentari moraju biti odobreni od strane naših moderatora, pa vas molimo za malo strpljenja.

Send this to a friend