Gavrilović: Zekić i Radovanović me etiketiraju kao bolesnika, jer koristim svoja ustavna i profesionala prava

Olivera Zekić, predsednica Saveta REM-a i Ivan Radovanović, član Upravnog odbora stranačke fondacije Srpske napredne stranke, Fondacija za srpski narod i državu, stručni konsultant firme „International communications partners“ i kolumnista dnevnih novina Informer, u svojim autorskim tekstovima, koji su objavljeni u Informeru (Zekić jedan, Radovanović dva) i na sajtu RTS (Radovanović jedan), iako nisu lekari i/ili psiholozi po profesiji izneli su ocene o mom zdravstvenom stanju.

Ovde se potencira da neko ko nema odgovorajuću struku/profesiju ne može da se bavi strukom za koju nema adekvatno fakultetsko obrazovanje, jer po definiciji profesija je vrsta zanimanja za koje je potrebno fakultetsko obrazovanje, članstvo u strukovnom udruženju i prihvatanje i poštovanje kodeksa profesije. Ovo posebno važi za oblast medicine, stomatologije, veterine, farmacije, advokature i ostalih za državu i društvo bitnijih profesija.

Iz priloženog se vidi da ni Zekić, a ni Radovanović nemaju stručnu ekspertizu da se bave bilo čijim fizičkim ili mentalnim zdravstvenim stanjem, jer nemaju diplomu medicinskog fakulteta ili fakulteta na kojem postoji katedra za psihologiju. Nisu ni članovi Lekarske komore Srbije ili Društva psihologa.

Praksa (u svetu) nalaže da se strukovna udruženja u slučajevima kada se neko nestručan bavi njihovom ekspertizom oglase i spreče ono što se u teoriji zove deprofesionalizacija. To bi značilo da Lekarska komora Srbije i Društva psihologa Srbije treba da se oglase zbog laičke upotrebe medicinske i psihološke argumentacije od strane ne-pripadnika profesije, koja se pomoću medija koristi za etiketiranje pripadnik (sociološke) profesije da bi se on predstavio bolesnim, tj. nesposobnim da koristi prava garantovana Ustavom Srbije, Zakonom o naučno-istraživačkoj delatnosti i Zakonom o udružanju građana.

Na ovaj način se vrši deprofesionalizacija profesije, koja se u Srbiji dešava i kroz nastajanja „profesija“ i „zanimanja“ čiji nazivi nisu deo zvanične kodifikacije zanimanja (analitičari, eksperti, stručnjaci za sve i svašta), a koje propisuje Zakon o nacionalnom okviru kvalifikacija u Republici Srbiji.

Nosioci ovih „zvanja“ nemaju adekvatno stručno (visokoškolsko) obrazovanje u skladu sa najavama u medijima. To predstavlja sistematično kršenje člana 47 Zakona o elektronskim medijima i člana 4 Pravilnika o zaštiti ljudskih prava u oblasti pružanja medijskih usluga na koje REM ne reaguje.

Zdravstvena diskvalifikacija osoba koje koriste svoje stručno znanje da doprinesu analizi i unapređenju stanja u društvu od strane ne-stručnjaka je čin deprofesionalizacije profesije.

Konkretno, jedna novinarka u uzlozi javne funkcionerke i jedan bibilotekar, koji je kroz neformalno i samouko obrazovanje postao novinar i medijsko-marketinški konsultant, što je inače sukobu interesa po Kodeksu novinara Srbije (sekcija o sukobu interesa) se bave mojim zdravstvenim stanjem, jer sam se usudio da se kao sociolog bavim istraživanjem i pokušajem popravljenja stanja u oblasti medija i javnosti po međunarodno uporedivoj metodologiji MEMO 98, odnsono u skadu sa WAPOR kodeksom i naučenim i do sada ne zaboravljenim tokom studija sociologije.

Umesto da me prijave WAPOR-u strukovnom udruženju čiji sam član, koje izgred Radovanović ismeva na sajtu RTS-a, za nestručno ili neetično postupanje ili na kraju krajeva pokrenu sudski postupaka za moje eventualno kršenje zakona, ovo dvoje povezanih lica po članu 2 Zakona o sprečavanju korupcije opredelilo se za medijsku hajku, odnosno da rade isto ono što je urađeno Slavku Ćuruviji, samo (zasada) koriste medijske alate, da bi ostali nevini, ali dali alibi onome ko se opredeli da upotrebi nasilje i prave metke prema nekome ko je prema Radovanoviću direktor Instituta Josef Mengele ili prema Zekić predvodi „paramilitarni REM“ ili koji prema Radovanoviću je osnivač Crkve koja u svom nazivu ima eugeniku i gora je od Sajentologa, ko prema Radovanoviću građane Srbije koji glasaju SNS zove krezubima, iako to nisam nikada izgovorio jer i sam nosim protezu, već vršio analizu koju mora da uradi svaki sociolog koji radi istraživanje.

Na kraju, oboje su me svako na svoj način medijski „overili“ etiketom bolesnika.

Da posledice ponašanja Radovanovića i Zekić nisi plod moje „bolesti“ govori činjenica da sam posle emisije na N1 u kojoj sam bio u debati sa Oliverom Zekić, koja je tada po prvi put upotrebila etiketu „paramilitarni REM“ za BIRODI, dobio sam pretnje batinama na Tviteru. Advokati koje sam konsultovao su mi rekli da na sudu dobijam postupak za tekstove u kojima sam etiketiran, ali da je to Sizifov posao u Srbiji.

Sve napred navedeno bi bilo lakše razumeti da autori ovih etiketa u svojim radnim biografijama ne stavljaju da su radili sa Slavkom Ćuruvijom, a da je Olivera Zekić na čelu REM-a.

Savet REM-a, koji je proglasio štajk zbog neprimerenih i za svaku osudu postavljenih grafita na kući svog potredsednika, kao zaliven ćuti po pitanju dve predstavke za kršenje Kodeksa članova Saveta REM-a od strane Olivere Zekić. Jedna se tiče etikete „paramilitarni REM“, a druga deluzija.

U sociološkoj teoriji, koja se bavi temom profesija, poznato je da autoritarni režimi prave pseudostručnjake i pseudoprofesije. Oni se koriste za legitimizaciju vlasti. O tome je pisala Željka Šporar u „Sociologiji profesije“. Do ovog saznanja sam došao kada sam kao koautor pisao dve studije na temu profesija sa Dr Stjepanom Gredeljem.

Prva je „Profesija i korupcije“, zbog koje me je Verica Barać pozvala da budem saradnik Saveta za borbu protiv korupcije, a druga je „Profesija između korupcije i integriteta“.

Na projektu Centra za ljudska prava iz Niša uradio sam istraživanje o profesionalnom integritetu sudija i javnih tužilaca. Prošle godine sam završio novo istraživanje o intergritetu sudija za potrebe Društva sudija Srbije.

Autor sam mehanizma za borbu protiv korupcije na nivou gradova koji je država preuzela. Odbio sam predlog Marka Čadeža i tadašnjeg savetnika Aleksadra Vučića za borbu protiv korupcije, Dragana Đokovića, da budem savetnik tadašnjem prvom zameniku premijeru za borbu protiv korupcije. Generalno, ne verujem da ijedna vlast u Srbiji želi da se bori protiv korupcije, što je (potonje) vreme i pokazalo.

Napravio sam svoj model koristeći sociološki pristup (anti)korupciji, koji se pokazao u Nišu da funkcioniše, ali je u državi sistemske korupcije propalo. Činjenica da je Ivan Radovanović kao jedan od junaka Izveštaja Saveta za borbu protiv korupcije o medijima iz 2011. godine o medijima (slučaj Borba) u vrhu partijske fondacije SNS-a dodatni je argument da se ovde država nikada neće boriti protiv korupcije, već će je kontrolisano koristi za zarobljavanje države od strane kleptokratske strukture na čelu sa vladajućom partijom i satelitima.

Da pocrtam. BIRODI je u svom saopštenju tražio da DRI proveri sve sporno u RTS,a ne samo vezano za slučaj „Rolingstonsi“, koji sa formalno-pravne strane dok ne dobijemo odgovor od RTS-a je „pravno živ“.

BIRODI sve predstavke koje dobija od uzbunjivača po osnovu uzbunjivanja javnosti član 12 Zakona o zaštiti uzbunjivača putem zahteva o slobodnom pristupu informacijama šaljemo institicijama za koje se tvrdi da postoje zloupotrebe ili kršenje zakona. Istraživanja ne sprovodimo samo putem platforme tvojstav.com, koju ćemo donirati školama, fakultetima i medijima, već i putem terenskih i telefonskih anketa.

Član WAPOR-a sam postao tako što je evaluirano moje istraživanje zbog kojeg sam ovde medijski progonjen i od Aleksandra Martinovića tadašnjeg šefa poslaničke grupe SNS-a tražena reakcija javnog tužilaštva. Nacionalni koordinator za Srbiju sam poostao na predlog profesora Tim P. Jonson tada predsednika WAPOR-a i dr David Jodice tadašnjeg predsednika za Komiteta za standarde, koji je analizirao bazu, upitnik i opis uzorka. Da jesam jedini član WAPOR-a, uz napomenu da sa grupom istraživača pravimo udruženje.

Sve ovo navodim da bi javnost shvatila što nije uspeo naum Ivana Radovanovića da slanjem lažne informacije me prevari da objavim tu informaciju, pa da budem tužen. Jedna od moje dve ekspertize je antikorupcija i rad sa uzbunjivačima. To je i objašnjenje što se bavim medijima i REM-om, jer bez slobodnih medija, nema borbe protiv korupcije. Sa ovakvim REM-om neće biti slobodnih medija, a ni borbe protiv korupcije, na šta ukazuje pad Srbije na listi Transparency International.

Ovo pišem da bi se obratio javnosti, a ne Oliveri Zekić i Ivanu Radovanoviću. Njima sam probao da pomognem tako što sam Oliveri Zekić prilikom poslednje debate na TV Tanjug poklonio knjigu mog profesora Silvana Bolčića u kojoj je na univerzitetskom nivou obrađena tema zanimanja, profesija, profesionalizacije i deprofesionalizacije.