16. okt 2019.

Kako je Marić propušio

Već nekoliko godina svako jutro Milomir Marić oralno zadovoljava jednog čoveka koji ga isto vreme održava u životu i blagostanju.

To oralno zadovoljavanje obavlja u narativnom obliku na način koji je neshvatljiv običnom čoveku, čak i onome koji je privržen i na sve spreman zarad zadovoljenja tog istog čoveka.

Za čoveka koji je nekada bio prava perjanica jugoslovenskog novinarstva, zbog čijih tekstova se kupovala Duga, koji je bio na disidentskoj liniji, ovakvo snishodljivo ponašanje i pretvaranje u najobičniji isprdak voljenog vođe nema drugog objašnjenja sem da je – propušio.

Prosto je nemoguće na šta je čovek sve spreman ne bi li se omrsio sa ogromnom apanažom i blagom milošću gospodara. Verujte, uopšte mi nije bilo teško da saznam kolika mu je plata na TV Heppy.

Iz pristojnosti prema svim čitaocima Danasa, neću javno da je saopštim, jer me je sramota da u današnjoj Srbiji neka podguzna muva ima toliku platu i beneficije.

Možda je problem u nama kojima ovaj besmisao nije mio i koji se nikada ne bi odlučili za takvu prodaju sebe, porodice, prijatelja, čitalaca. Ljudi poput Marića su očigledno spremni na sve, kada je u pitanju prodaja svog lika i dela. Ne radi se o tome da i oni imaju pravo na svoje mišljenje. Imaju, naravno.

I do neba poštujem svakoga ko podržava ovu vlast i vođu ako je tu iz ubeđenja. One koji su tu zbog para, koji su se prodali i pljunuli na sve ono za šta su radili i borili se – prezirem, ma ko bio.

Nisam pripadnik kruga dvojke, iako sam rođen na Slaviji. Proveo sam više života u Boru i Šapcu, nego u rodnom Beogradu. Ne verujem da sam bilo kakav moralni sudija, o kakvim priča Marić. Problem je u tome što ne mogu da ćutim na ovoliku bruku i sramotu. Čovek koji je nekada bio novinar sada se u javnosti pojavljuje poput amebe prodajući dušu ljudima poput Sime Spasića, Šešelja, Miroljuba Petrovića, raznim vešticama i vračarama.

Njemu je sve dozvoljeno, a najviše da vređa pristojnost, pošto je svoju odavno izgubio. Zarad lagodnog života, spreman je da najgore izvređa profesora Danijela Sinanija, samo na osnovu prezimena, a zato što se profesor drznuo da pod znak pitanja stavi doktorski rad, kako to reče njegov kompanjon Željko Mitrović, „najboljeg srpskog ministra“ Sinišu Malog.

U svoj jutarnji program je dovodio razne prostitutke koje su pokazivale sise uživo, ili prezimenjaka koji je pričao da pravi muški orgazam nije „ako se ne štrcne šest puta“, uključivao ratnog zločinca iz Haga u program, pravosnažno osuđeni silovatelj koji se inače predstavlja kao borac za pravdu, mu je redovno gost jednom nedeljno. Btw, ovog poslednjeg ni Pink ne zove u goste. Besomučno laže i podstiče druge da lažu. Brani nebranjene situacije.

Voleo bih da mogu, sa ovim iskustvom, da se vratim u prošlost, u redakciju Duge i da ga, poput tih njegovih veštica i vračara, upitam da li bi mogao da zamisli sebe kako će se potpisivati kao glavni i odgovorni urednik programa u kojem će se u direktnom prenosu odvijati oralni seks. Zamišljam kako bi mu se podigla kosa na glavi i kako odgovora – bez pušenja, molim.

Pomisli čovek na trenutak, a što da to ne radi. Ko mu smeta i brani da radi ovo što radi? Kada ta jadna prostitutka vidi kako on godinama kleči i guli kolena ne bi li zadovoljio svog gazdu, ne mislim na vlasnika TV Happy, zašto i ona, poštena kurva, ne bi pokazala deo svog umeća širokom televizijskom auditorijumu. Vidi mukica da pušenje danas prolazi, što se i ona ne bi malo ovajdila.

Najpoznatiji bubnjar sa ovih prostora Dragoljub Đuričić nedavno lepo je primetio da danas, zarad malo gospodareve milosti, nije dovoljno samo olizati dupe spolja, mora i iznutra. E, Marića zamišljam upravo u toj kategoriji dokazivanja. Znate, kada jednom sve ovo bude juče, na spisak grehova Prvorođenom treba dodati i sve ove karijere koje je, što milo što silom, uništio, a nekada su nešto značile. Nije samo Marić kriv u svojoj nesreći.

Tada ga već zamišljam kako će plačući da se kune u sve sveto i nesveto da je morao, kako mu je prećeno, kako on nije hteo, ali haosu i bezumlju je nemoguće suprotstaviti se.

Ako se tako bude branio, e onda ga treba zaliti katranom i posuti perjem. Da je sačuvao barem malo ljudskog dostojanstva, možda bi rekao da je iskreno verovao u sve to što je radio i da je bio ubeđen da je pušenje jedini način da se prežive teška vremena. Lako je od novinara postati ameba, ali od amebe se vratiti profesiji je nemoguće. Nije on Željko Mitrović. Za razliku od njega, ipak je nekada imao ime.

#izVucicemose

Ostavite komentar

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

*

Na našem sajtu biće objavljeni svi pristigli komentari, osim komentara koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede ili nisu u vezi sa temom članka koji se komentariše. Govor mržnje definisan je Zakonom o javnom informisanju, koji u članu 38. kaže: „Zabranjeno je objavljivanje ideja, informacija i mišljenja kojima se podstiče diskriminacija, mržnja ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja nekoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihove seksualne opredeljenosti, bez obzira na to da li je objavljivanjem učinjeno krivično delo“. Pre nego što budu objavljeni, komentari moraju biti odobreni od strane naših moderatora, pa vas molimo za malo strpljenja.

Send this to a friend