02. jul 2020.

Koliko mediji poštuju privatnost? (PDF)

Partneri Srbija pratili su izveštavanje medija tokom pandemije virusa korona. Rezultati tog istraživanja predstavljeni su u izveštaju „Mediji i pravo na privatnost tokom epidemije virusa korona“.

Izveštaj se bavi pitanjem tretmana ličnih podataka građana u medijskom izveštavanju o virusu korona, polazeći od toga da podaci o zdravstvenom stanju predstavljaju veoma osetljive podatke o ličnosti i da proglašenje epidemije i uvođenje vanrednog stanja nisu suspendovali odredbe domaćeg zakonodavstva, pravilnike Regulatornog tela za elektonske medije i Etički kodeks novinara Srbije.

Različita pitanja u vezi sa pravom na privatnost i zaštitom podataka o ličnosti otvorila su se tokom pandemije virusa korona širom sveta. Najosetljivija su svakako ona koja se tiču masovnog nadzora građana u ime zaštite zdravlja zato što u oštri kontrast stavljaju lično pravo na privatnost, sa jedne strane, i zdravlje i dobrobit društva, sa druge strane. Možda ne najkontroverznije, ali i dalje značajno, otvorilo se i pitanje uloge medija. Kao posrednici između stručnjaka i donosilaca odluka, sa jedne strane i građana, sa druge, mediji imaju važnu ulogu u informisanju i obrazovanju javnosti.

Opšta ocena o važnoj ulozi medija kao posrednika između donosilaca odluka i građana dobila je na značaju tokom pandemije virusa korona zato što se radi o nepoznatom virusu i sasvim novim pravilima ponašanja, koji su zahtevali intenzivno javno informisanje.

U izveštaju su predstavljeni neki od etički i zakonski problematičnih slučajeva izveštavanja tokom trajanja pandemije, kao što su:

  • Izveštavanje o zdravstvenom stanju i smrti medicinskih radnika na način koji ne doprinosi javnoj raspravi, a ugrožava dostojanstvo ličnosti;
  • Izveštavanje iz zdravstvenih ustanova bez potrebne anonimizacije podataka o pacijentima;
    Preuzimaje zvaničnih podataka koji nisu anonimizovani;
  • Izveštavanje kojim se pojedinci okrivlju za širenje zaraze;
  • Izveštavanje o zdravstvenom stanju javnih ličnosti kojim se zanemaruje činjenica da iako je ono umanjeno, pravo javnih ličnosti na privatnost i dalje postoji;
  • Izveštavanje kojim se združeno povređuju pravo na pretpostavku nevinosti i pravo na privatnost;
  • Medijski tekstovi nastali preuzimanjem objava sa društvenih mreža.

Ceo izveštaj možete pogledati OVDE (.PDF).

Ostavite komentar

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

*

Na našem sajtu biće objavljeni svi pristigli komentari, osim komentara koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede ili nisu u vezi sa temom članka koji se komentariše. Govor mržnje definisan je Zakonom o javnom informisanju, koji u članu 38. kaže: „Zabranjeno je objavljivanje ideja, informacija i mišljenja kojima se podstiče diskriminacija, mržnja ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja nekoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihove seksualne opredeljenosti, bez obzira na to da li je objavljivanjem učinjeno krivično delo“. Pre nego što budu objavljeni, komentari moraju biti odobreni od strane naših moderatora, pa vas molimo za malo strpljenja.

Send this to a friend