10. maj 2022.

Marinović: Uređivačka politika većine medija rukovodi se profitom koji donose klikovi

Medijska scena u Srbiji i nedavni izveštaj Reportera bez granica pokazuju da smo najslabiji u regionu, uprkos tome što smo skočili za nekoliko mesta, jer je naš indeks slobode medija i dalje lošiji nego što je bio, izjavio je FoNetu izvršni urednik portala Zoomer Nemanja Marinović.

On je u serijalu razgovora Kiosk o medijskoj sceni Srbije rekao da medijske slobode u regionu generalno nisu dobre, dok su u Srbiji, uz sve pritiske i apsolutnu polarizaciju medija, „daleko od toga da možemo da kažemo da su dobre“.

Diskutabilno je da li su kao devedesetih, ali sigurno da su daleko lošije nego ranije, ocenio je Marinović.

U poređenju sa regionom, on smatra da je situacija u Srbiji malo složenija, jer nema adekvatnog odgovora institucija na kršenje medijskih sloboda, posebno ako se govori o REM.

Kada je kvalitet medijskog sadržaja u pitanju, Marinović je ocenio da je Srbija otprilike na istom nivou kao i ostale zemlje u regionu, jer „imamo jako dobar i jako loš sadržaj“.

Prema njegovom tumačenju, uređivačka politika većine medija rukovodi se „profitom, koji nažalost donose klikovi, klikbajt naslovi, tabloidizacija i rijalitizacija“.

Marinović misli da je razumljivo što je tako, jer većinski deo publike „klićke, gleda i prati te sadržaje“.

Kako je ukazao, odgovornost se ne može pripisati „samo tržištu i samo kapitalizmu“, pošto su i novinari i novinarke odgovorni da sadržaj koji proizvode.

Dužni su da se pridržavaju profesionalnih i etičkih standarda koji su vrlo jasno definisani Kodeksom novinara Srbije, podsetio je Marinović i objasnio da novinari svojim potpisom odgovaraju za sadržinu vesti.

Novinare će pratiti to što su napisali, bez obzira na to koliko tekst bude čitan, predočio je on i napomenuo da će čitanost biti nebitna, ukoliko novinare kasnije bude sramota zbog onoga što su napisali.

Govoreći o pritiscima na novinare, Marinović je ocenio je da su „vrlo kreativni, od otvorenih pretnji koje ne dolaze samo od publike i njhovih komentara“, pa do „otvorene medijske hajke određenih medija na novinare koji pišu ono što je kritički orijentisano prema vlasti“.

Za ekonomske pritiske na slobodne medije rekao je da su „perfidni i skriveni“ i primetio da na konkursima neki mediji nikada ne dobijaju novac.

S druge strane, tužbe se podnose samo protiv određenih medija, što je, takođe, vid ekonomskog pritiska i dovodi do gašenja medija, posebno lokalnih.

Prema Marinovićevom mišljenju, situacija je veoma problematična, jer pritisci na medije postaju „sve kreativniji i nisu toliko očigledni“.

Zato je, kako je istakao, važno neprestano govoriti o njima, posebno što se ne radi samo o pretnjama smrću novinarima ili fizičkim napadima na njih.

Za kvalitetno i objektivno informisanje građana potreban je visok nivo njihove medijske pismenosti, poručio je Marinović i ukazao da „mi medijsku pismenost nemamo ni u školama“.

On misli da je medijska publika „prepuštena sama sebi“ da se informiše iz što više različitih izvora, što iziskuje mnogo vremena.

Ni to, međutim, nije dovoljno, jer informisanost građana zavisi i od toga putem kojih se medija informišu.

„Ako se informišete samo na Hepi televiziji, dobićete potpuno drugačiju sliku o tome šta se dešava u Ukrajini u odnosu na to ako se informišete na nekim drugim televizijama“, zaključio je Marinović.

Ostavite komentar

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

*

Send this to a friend