„Oni su silovateljsko-sektaška lista”: Šta piše u izveštaju o TV Informer zbog kojeg je Vučićević napao analitičarku REM-a 
Dragojlo o intervjuu sa članom SNS: Marjanovićeva ispovest razara partokratiju SNS-a iz prve ruke 
Ratko Femić: Dobili smo okupacionog, oktroisanog urednika 
Savet REM-a nije doneo nijednu odluku po prijavama protiv Informera 
Bojana Anđelić, izvršna urednica Nova.rs: Umorni smo, ali rešeni da istrajemo 
„Đilasovi mediji“, „NATO opozicija“, „Šolakovi mediji“, „Đilasovi nasilnici“, „NATO Ponoš“, „Lažna elita“ – sve ovo je samo deo sintagmi koje su koristili mediji naklonjeni vlasti kako bi diskreditovali političke protivnike tokom izborne kampanje.
Sloboda medija u Srbiji je trenutno na najnižem nivou od pokretanja Svetskog indeksa slobode medija 2002. godine.
Izveštavanju o majskim tragedijama se olako prišlo i pisalo se kako je kome na pamet palo, a uopšte se nije vodilo računa o tome koliku odgovornost mediji imaju, smatra psihološkinja Ana Mirković.
Mediji u Srbiji su grubo kršili Kodeks novinara i izveštavali neetično, neprofesionalno, nekvalitetnog i bez empatije o masovnim ubistvima 2023. u Osnovnoj školi "Vladislav Ribnikar", Malom Orašju i Duboni, ocenjeno je na tribini Saveta za štampu.
Komisija za žalbe Saveta za štampu utvrdila je danas da je portal Alo.rs prekršio Kodeks novinara Srbije, u više poglavlja i više tačaka, objavljivanjem teksta o udruženju "Da se zna", Kurir objavljivanjem tekstova o ubistvu pritvorenika u Padinskoj skeli, a više medija izveštavanjem o slučaju nestanka i smrti dvogodišnje devojčice iz Bora.
Za Krunu Unu Mitrović prvi put sam čuo u 299. epizodi DLZ, kad se našla na kraju „Magarećeg kutka“. U tom klipu mogli smo da vidimo Milomira Marića kako priča da Hepi gledaju (i) manijaci, koji traže da vide šta je Kruni ispod suknje. Voditeljka zadiže suknju, ispod koje su, ispostavilo se, kratke pantalonice.
MentalHub je u okviru projekta Mentalno zdravlje u etru kreirao izveštaj pod nazivom Crtice i senke: monitoring medijskog izveštavanja o mentalnom zdravlju u kojem je došao do zabrinjavajućih nalaza kada je u pitanju medijsko izveštavanje o ovoj temi.
Dve decenije nakon nasilnih nereda koji su zahvatili Kosovo u martu 2004. godine, analiza načina izveštavanja kosovskih medija pokazuje pokušaj relativizacije targetiranja Srba i prikrivanje činjenica o razmerama nasilja.
Slavko Ćuruvija Fondacija saopštila je da je lider Radikala gostovao na TV Hepi najmanje 62 puta u manje od 10 meseci.
Sud časti Nezavisnog udruženja novinara Srbije isključio je iz članstva u NUNS-u redovnog člana Stefana Cvetkovića iz Bele Crkve.
Sednica Komisije za žalbe Saveta za štampu biće održana u četvrtak, 25. aprila 2024. godine u 18 sati u Pres centru UNS.
Predstavnica organizacije Savez za pristupačnost Srbije i Kancelarije za studente sa invaliditetom Univerziteta u Beogradu LJupka Mihajlovska kaže da je na toj poziciji imala različita iskustva sa medijima, ali svakako smatra da i novinari i javnost vole senzacije i aktuelne vesti.
Mediji često, ukoliko uopšte izveštavaju o klimatskoj krizi, to čine ad hoc, odnosno tek nakon što se krizna situacija dogodi, i takvo izveštavanje ne odlikuju kontinuitet i strateško planiranje. Preporuka novinarima da temu klimatskih promena ne odvajaju nužno od drugih tema, već da informacije o klimi pokušaju da uključe u svoje svakodnevne priče, poručeno je sa konferencije „Uloga medija u suočavanju sa klimatskom krizom“ koja je održana 15. i 16. aprila u Američkom kutku u Novom Sadu u organizaciji Novosadske novinarske škole.
Dnevnici tri najuticajnije televizije – Pink, RTS i N1 – gledaocima su prošle nedelje tokom prva tri dana ponudile potpuno različite slike glavnih događanja. Od ukupno 172 priloga, samo 12 je tematski bilo zajedničko za sve tri televizije, i to prvog posmatranog dana 5, drugog dana 3, a poslednjeg 4 priloga. Većina priloga odnosila se…
Zamenik urednika FakeNews Tragača Ivan Subotić kaže da srpski mediji ne prezaju ni od čega u trci za većim profitom, tiražima i klikovima i da je slučaj devojčice iz Bora još jednom pokazao da ne mogu da polože ispit iz etike. Navodi da su za srpsko društvo spinovi, pristrasne vesti i propaganda mnogo veći problem od klasičnih lažnih vesti, čiji je jedini cilj da privuku klikove. Subotić kaže da je podizanje medijske pismenosti u Srbiji jedini način da građani steknu imunitet na dezinformacije i lažne vesti.
Zaštitnik građana Zoran Pašalić rekao je govoreći o izveštavanju pojedinih medija u slučaju ubijene devojčice Danke Ilić da se žrtva sekundarno viktimizuje, kao i njena porodica. U praksi se pokazalo da je takvo izveštavanje više povredilo žrtvu, ako je preživela, njenu porodicu i građane, kaže Pašalić i ističe da je više puta apelovao da se tako ne izveštava, ali da nije bilo rezultata.
Kada govorimo o marginalizovanim grupama obično mislimo na dve ili tri grupe koje su nam tu pred očima i za koje je poznato, kao što su osobe sa invaliditetom, žene, nacionalne manjine, LGBT osobe… Ali gubimo iz vida dva aspekta. Prvi je da postoje brojne druge grupe čije stigmatizacije nismo ni svesni, a drugo, čak i kada su u pitanju ove grupe o kojima se često priča, nismo zapravo svesni na koje sve načine pojedinci u njima trpe stigmatizaciju, ističe novinarka Tamara Skroza, urednica Agencije FoNet i članica Saveta za štampu.
Našli ste se ovde i šta da vam radim, sada trpite. Otvorili ste novine ili kliknuli pa kusajte.
Od momenta nestanke dvogodišnje Danke Ilić iz Bora, 26. marta, u trku za klikovima, pregledima i pažnjom krenuli su i tabloidni mediji, samoproklamovani detektivi i eksperti na mrežama. Dok je porodica devojčice živela u agoniji, objavljivane su potencijalno osetljive informacije iz istrage, a kada njih nije bilo, pojedini mediji prazninu su popunjavali potpunim izmišljotinama. I bez obzira što je deset dana nakon nestanka zvanično saopšteno šta se dogodilo, spekulacije su nastavljene. Pažnja javnosti je, očekivano, i dalje usmerena ka ovom slučaju, a u nastavku teksta čitaćete o onima koji su u prethodnih deset dana tu pažnju višestruko zloupotrebili – i to tako što su od ove strašne tragedije napravili spektakl.
Sloboda govora za koju se svi zalažu ne znači da treba da zavlada anarhija, a upravo se to dešava kada su u pitanju i mediji i institucije.
