31. jul 2017.

Politika zidnih novina

Zbog poslovične novindžijske površnosti, brzopletosti i gladi za senzacijama, od objavljivanja fiktivnih intervjua i publikovanja tekstova nepostojećih autora nisu imuni ni mnogo profesionalniji i sposobniji kolegijumi od Politikinog, ali kada se tako nešto dogodi, profesionalniji kolegijumi podviju rep i izvine se cenjenom publikumu

Prava je, držim, šteta što Kurir nije uspeo u naumu da budzašto (koliko i vredi) kupi Politiku, jer da jeste, danas bismo imali najstariji opozicioni list na Balkanu a ne režimske zidne novine koje se prave na proverenom postulatu uređivačkih politika zidnih novina u kasarnama blaženopočivše JNA, a to će reći – samo da nema ništa protiv Tita i partije, sve ostalo – svejedno koliko bilo nepismeno i glupo – neka ide „u štampu“, što više „materijala“ – to bolje.

Sledeći takvu uređivačku politiku, Politika je nedavno objavila tekst koji se meni lično učinio ako ne baš naručen, a ono blizak svetonazoru i stavovima Politikinog novokolegijuma, ama – ne lezi vraže – posle samo dva-tri dana pokazalo se da je autor fiktivna ličnost, ali da je autorova podnaslovna fotografija autentična, s tim što na njoj nije bio izobražen lažni tekstopisac, nego neki nemački glumac.

Posle je, čujem, objavljen još jedan sličan tekst, a najposle je u Politici publiciran nekakav fantomski odjek i reagovanje na feljton o Kišu. U međuvremenu se uzburkala javnost, a oglasili su se i UNS, NUNS i SPENS sa oštrom kritikom Politikinih amatersko-tabloidnih brljotina, svojevremeno nezamislivih i u sevojničkom „Glasu Valjaonice“, a sve to skupa je elebacima iz Politikinog kolegijuma poremetilo duševni mir i bacilo ih u težak pravednički amok, pa su – da se, daleko, bilo unuk osnivača Politike ne bi osetio osramoćenim – krenuli u kontraofanzivu pod komandom ektoplazme onog drevnog žandarmerijskog podnarednika koji je se proslavio povikom „kome ti kralja, majku li ti gedžovansku“.

Pazite sad ‘vamo. Zbog poslovične novindžijske površnosti, brzopletosti i gladi za senzacijama, od objavljivanja fiktivnih intervjua i publikovanja tekstova nepostojećih autora nisu imuni ni mnogo profesionalniji i sposobniji kolegijumi od Politikinog, ali kada se tako nešto dogodi, profesionalniji kolegijumi podviju rep i izvine se cenjenom publikumu, Politika je međutim – slobodarska kakva je – otišla i korak dalje i N. N. počinioce (na čelu sa Smajlovićkom) optužila za „orkestriranu“, je li, kampanju protiv Politike – tog „(…) bistrog potoka srpskog novinarstva“, kako ju je opisao velikan samosvesne Politikine nepismenosti i tupoumnosti, Kozić.

Žustrina i kurčevitost Politikine reakcije navela me je na (možda i grešnu) pomisao da inkriminisani tekstovi Politici uopšte nisu „podmetnuti“, nego da su vrlo namerno (i sa znanjem uredništva) objavljeni – samo što prevara nije prošla – a da je odjek i reagovanje fiktivnih naučnih radenika Politika sama napisala i sama sebi „podmetnula“ da bi srpskom narodu i senatu dokazala kako je neki zli ljudi – naravno dobro, plaćeni „iz inostranstva“ – na pravdi Boga ruže i uvaljuju u blato. Aferim!

Ostavite komentar

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

*

Na našem sajtu biće objavljeni svi pristigli komentari, osim komentara koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede ili nisu u vezi sa temom članka koji se komentariše. Govor mržnje definisan je Zakonom o javnom informisanju, koji u članu 38. kaže: „Zabranjeno je objavljivanje ideja, informacija i mišljenja kojima se podstiče diskriminacija, mržnja ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja nekoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihove seksualne opredeljenosti, bez obzira na to da li je objavljivanjem učinjeno krivično delo“. Pre nego što budu objavljeni, komentari moraju biti odobreni od strane naših moderatora, pa vas molimo za malo strpljenja.

Send this to a friend