25. jan 2017.

Šampioni nemoralnosti: Srpski telegraf, Informer i Kurir prekršili Kodeks novinara 3.600 puta

Lažima, kršenjem pretpostavke nevinosti, objavljivanjem identiteta žrtava, predstavljanjem nagađanja kao da su činjenice, objavljivanjem detalja iz istrage, srpska dnevna štampa je od marta do decembra 2016. godine prekršila Etički kodeks 5.477 puta.Apsolutni šampioni neetičnosti, sa 3.628 prekršaja, jesu Srpski telegraf, Informer i Kurir, pokazuje monitoring Saveta za štampu.

Tamara Skrozza, Petar Jeremić i Gordana Novaković; Foto: FoNet

Monitoringom, koji rade članovi Komisije za žalbe Saveta za štampu Tamara Skrozza i Petar Jeremić, obuhvaćeni su listovi sa nacionalnom pokrivenošću: Politika, Blic, Alo, Kurir, Večernje novosti, Informer, Srpski telegraf i Danas.

U neetičnosti prednjači Srpski telegraf koji je sam prekršio kodeks čak 1.320 puta, slede Informer (1.208) i Kurir (1.100), nešto „bolji“ su Alo (810), Blic (604), Večernje novosti (285), dok kao svetle primere članovi Saveta za štampu izdvajaju Politiku (56) i Danas (94), koji su, kako kažu, imali vrlo malo prekršaja.

Povezane priče

Skrozza kaže da je u gotovo svim „problematičnim“ tekstovima Kodeks prekršen po više tačaka, a broj takvih napisa gotovo se udvostručio: u odnosu na 2015. godinu, za gotovo 50 odsto je povećan broj prekršaja Kodeksa tokom 2016.

Novinari lešinari

Najčešće se krši pravo na pretpostavku nevinosti, ali je u drastičnom porastu, kaže ona, i praksa da se kao neoborive činjenice predstavljaju nagađanja i pretpostavke, naročito u tekstovima crne hronike, ali i u tekstovima o politici.

Bilo je, navodi Skrozza, i kršenja prava na privatnost, naročito običnih ljudi, što je, kako kaže, zabrinjavajuće.

krsenje_kodeksa_dnevne_novine_str_3„Mediji su ove godine redovno odlazili na sahrane, beležili šta ljudi izgovaraju i rade u najintimnijim, tragičnim trenucima. Jedan od najjezivijih primera je priča o devojčici iz okoline Zaječara koja je silovana i ubijena, pa je nekoliko medija objavilo fotografiju njene majke i bake kako joj spremaju odeću za sanduk u kojoj će biti sahranjena, objašnjavajući šta će i kako da joj obuku“, navodi Skrozza.

Jeremić kaže da je u slučaju ovog ubistva, o kojem se danima pisalo, i poverenik Rodoljub Šabić zatražio i dobio spise iz istrage, nakon čega je ustanovio da nije tačno ništa od onog na šta su se mediji pozivali.

„Ustanovljeno je da tih informacija nema u dokumentima iz istrage, što znači da su novinari izmišljali svoje izvore iz istrage ili da su lagali“, navodi on.

Ubistvo Jelene Marjanović, zdravog razuma i empatije

Naročito je, kažu u Savetu za štampu, bio kritičan april ove godine, kada je prekršaja Kodeksa bilo duplo više nego prošle godine. Razlog tome je, navodi Skrozza, ubistvo pevačice Jelene Marjanović koje su tabloidi bezočno eksploatisali, a to čine i dalje.

„Samo u prvih mesec dana zabeležili smo stotinak tekstova u kojima je Kodeks prekršen. Prekršeno je sve što je moglo da se prekrši – od pretpostavke nevinosti, prava na privatnost, do ugrožavanja deteta, jer je ćerka pevačice toliko jasno identifikovana. Kada ta devojčica za neku godinu bude guglala svoje ime, pitanje je kakav će tada biti njen odnos sa porodicom i kako će se ona dalje razvijati“, kaže Petar Jeremić.
Kršeći ljudima privatnost na takav način, kaže on, „mi smo se kao profesija ogrešili o običan narod“.

„U slučajevima kada se piše o hapšenju osumnjičenih za pedofiliju, ne samo da se ti osumnjičeni jasno označavaju kao počinioci krivičnih dela već se jasno identifikuju žrtve, koje su obično maloletne. Mislim da ne vodimo računa o tome kakve to posledice može ostaviti na decu“, dodaje Jeremić, uz konstataciju da novinari treba da se pitaju da li takvim izveštavanjem mogu da unište nečiji život.

krsenje_kodeksa_dnevne_novine_str_6Identitet žrtve se često objavljuje i u slučajevima nasilja u porodici.

„Imate čak i neku akciju Kurira da zaposli ženu žrtvu nasilja i plati joj operaciju, ali je pitanje da li je to zloupotreba nje i njenog stanja i da li je ona svesna posledica te identifikacije u medijima“, navodi Jeremić.

Ni javne ličnosti i njihove porodice nisu bile pošteđene nasilja tabloida – u fokusu javnosti, uz kršenje etike, bili su smrt Bate Živojinovića, Dragana Nikolića, fotografija Danice Maksimović na nudističkoj plaži, navodni pokušaj samoubistva Nede Arnerić, slučaj fudbalera Alberta Nađa i njegove supruge…

Politika i Danas svetli primeri, ali…

Tamara Skrozza navodi da se u Politici uglavnom krši pretpostavka nevinosti kada se otkriva identitet ili deo identiteta osumnjičenog za neka krivična dela.

Danas, s druge strane, ove godine beleži tri puta više prekršaja Kodeksa, a Jeremić kaže da su se gotovo svi prekršaji odnosili na komercijalno oglašavanje predstavljeno u novinarskoj formi.

„To uzima maha, i to nije slučaj samo sa listom Danas. To su ili PR tekstovi ili najave komercijalnih akcija. Deluje kao sitnica, ali objavljivanjem takvih sadržaja zapravo varate svoje čitaoce i predstavljate im kao novinarsko nešto što je komercijalno i za šta ste dobili novac. Apelujemo na kolege da takve tekstove označavaju. Pohvalno je da je Kurir počeo da obeležava takve tekstove – istina, sitnim slovima, ali ih obeležava“, kaže Jeremić.

(NE)MOĆ NOVINARA

Objašnjavajući moguće razloge novinara koji pristaju da pišu tekstove kojih se profesija može samo postideti, Tamara Skrozza kaže da je stvar možda u tome što novinari nisu svesni koliku moć imaju da menjaju okolinu, ali i tuđe živote.

„Novinari žive uglavnom kao belo roblje, poniženi, jadni, izmanipulisani. Previše eksploatisani za premalo para. Čini mi se da oni, čak i kad ih niko ne pritiska da pišu ovako ili onako, nemaju osećaj da imaju bilo kakvu moć da izmene javno mnjenje, da utiču na nečiji život, da nešto dobro ili loše urade. Ako nemate osećaj da imate moć i uticaj na javnost, onda se i ne obazirete previše na pravila, posebno moralna. Moramo, dakle, da ojačamo profesiju i da kažemo kolegama: Da, živiš kao skot, moraš da radiš 16 poslova, terorisan si od urednika, političara, PR agencija, sagovornika, izvora, života i računa, ali bez obzira na to – moraš da vodiš računa o tome da su mediji sila koja utiče na neposredno okruženje i ti imaš neku odgovornost u svemu tome“, zaključuje Skrozza.

Ostavite komentar

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

*

Na našem sajtu biće objavljeni svi pristigli komentari, osim komentara koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede ili nisu u vezi sa temom članka koji se komentariše. Govor mržnje definisan je Zakonom o javnom informisanju, koji u članu 38. kaže: „Zabranjeno je objavljivanje ideja, informacija i mišljenja kojima se podstiče diskriminacija, mržnja ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja nekoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihove seksualne opredeljenosti, bez obzira na to da li je objavljivanjem učinjeno krivično delo“. Pre nego što budu objavljeni, komentari moraju biti odobreni od strane naših moderatora, pa vas molimo za malo strpljenja.

Send this to a friend