Ko se poigrava sa voljom građana? (VIDEO)

Sada ćemo opet izgleda imati ne samo predsedničke izbore koji su redovni, već verovatno i parlamentarne i ko zna, možda čak i beogradske. Za te izbore nema nikakvog realnog razloga i to je dokaz da se sa našim institucijama, demokratijom i voljom naroda neko stalno poigrava. Jer ako se volja naroda zloupotrebljava ako nema izbora, tako se isto zloupotrebljava ako se izbori pretvore u sopstvenu karikaturu, rekao je Teofil Pančić, novinar I kolumnista, u novoj epizodi emisije Centrifuga, koja se ekskluzivno emituje na sajtu Danasa.

– Mi danas imamo jedan strašno ozbiljan problem u kojem je zapravo jedna struktura, pre svega oličena u jednoj ličnosti, uspela da uz savezništvo sa novinarima, urednicima i vlasnicima medija stvori sliku koja je sigurno najgora od 90-ih godina do danas pa čak u nekim aspektima ni 90-ih nije bila takva – kaže Pančič.

Kakva je u trenutnoj situaciji uloga medija i može li jedan čovek da uruši čak i jednu čitavu profesiju?

– Naravno da jedan čovek to ne može da uradi sam, niti je to ikada u istoriji bilo tako, u bilo kom režimu i vremenu, u bilo kojoj zemlji. Radi se o tome da ćete u medijima uvek naći ljude koji su pogodan materijal da ih načinite nekom vrstom poslušnika ili bolje reći saveznika u procesu uništavanja institucija i demokratije u jednom društvu. Dakle, takve su našli i nacisti i boljševici, našao ih je i Milošević, a našao ih je i Aleksandar Vučić, naći će ih i neki sledeći… Nije problem u tome, ali tamo gde vlast jeste odgovorna, a za tu vlast su odgovrni birači koji su je izglasali, jeste to što stvara preduslove da mediji budu takvi kakvi su.

Kako komentarišete sadašnju situaciju po pitanju privatizacije medija?

– Ona je od početka strašno nesrećna. Tu su mnogi ljudi ukljujući novinarska udruženja, razne eksperte i kvazi eksperte rane 2000-e nastupili sa dosta uprošćene pozicije, ideološki bi se to kako levičari kažu nazvalo neoliberalnom pozicijom – da je sve što je privatno automatski bolje od onoga što je u javnom, državnom, društvenom vlasništvu te da sem Javnog servisa, jednog jedinog, svi otali treba da budu privatni jer će navodno na taj naćin biti mnogo nezavisniji. Meni je ta priča od početka bila problematična i sumnjiva i davnih dana sam pisao o tome da je sve to dosta uprošćeno i da se može nesrećno završiti.

Kako komentarišete slučaj Tanjug?

– To sa Tanjugom izgleda kao jedan od tipičnih bizarnosti do koje je sadašnja društvena konstalacija dovela a to je da ono što piše na nekom papiru i ono što gledamo u stvarnosti nema apsolutno nikakve veze jedno sa drugim. To je neka vrsta nadrealnog zapleta kao i sa Savamalom gde vam se neko direktno ruga u lice i kaže da to što vidiš nije ono što vidiš. To je potpuna zamena teza. Nisam ja doneo zakone koji su trebalo da dovedu do gašenja Tanjuga u njegovoj tadašnjoj inkarnaciji, za to su glasali ti neki ljudi koji su trebali to i da sprovedu. Možda sam bio i protiv toga ali oni su to izglasali – pa neka to i sprovedu. A ne da sada imaju novinsku agenciju koja živi u nekakvoj formi jedne vrste zombija. Nečega što i postoji i ne postoji, i živo je i nije živo… To nije normalna sutuacija ma koliko nas iz vlasti uveravali u suprotno.

Snimak cele emisije možete pogledati ovde: