31. jan 2020.

Savet za štampu: Pet tabloida ugrozilo privatnost i dostojanstvo otete devojčice

Alo, Kurir, Informer, Srpski telegraf i Blic, u seriji tekstova o otmici M. K., koja je uzburkala javnost, nisu poštovali dostojanstvo deteta koje je žrtva zločina, niti zabranu otkrivanja identiteta dece, zaključila je Komisije za žalbe Saveta za štampu

Komisija za žalbe Saveta za štampu (foto: Ivana Predić / Cenzolovka)

Zbog problematičnog izveštavanja medija o otmici maloletne M. K., ovog meseca u Savet za štampu stiglo je čak 25 žalbi, koje su uputili roditelji devojčice, različite organizacije, ali i građani i građanke.

Članovi Komisije za žalbe Saveta za štampu jednoglasno su doneli odluku da je pet dnevnih novina u tekstovima o otetoj devojčici prekršilo više odredaba Kodeksa novinara Srbije.

Dnevni listovi Alo, Kurir, Informer, Srpski telegraf i Blic, kao i njihovi portali, prema mišljenju članova Komisije za žalbe, prekršili su više tačaka Kodeksa novinara Srbije. Novinari i novinarke u seriji tekstova o otmici koja je uzburkala javnost, nisu poštovali dostojanstvo dece i žrtva zločina, njihov integritet i zabranu otkrivanja identiteta dece.

Ovakvim izveštavanjem su ugrožena sva deca, smatraju iz organizacije „Prijatelji dece Srbije“, pa su dali predlog Savetu da uputi preporuku medijima da sporne tekstove uklone sa interneta, što će Savet i učiniti

U nekoliko tekstova prekršena je i odredba koja se odnosi na zloupotrebu emocija drugih ljudi prenošenjem izjava porodice otete devojčice.

Prema oceni Komisije, pojedini tekstovi su obilovali neprimerenim i uznemiravajućim sadržajima, a po brutalnosti se posebno istakao Srpski telegraf objavljivanjem dva teksta pod naslovima „Četiri puta sam silovao Moniku“ i „Skini se i slušaj inače ću ti ubiti roditelje“.

Žalbe protiv četiri tabloida podneli su roditelji otete devojčice, dok je Mreža organizacija za decu Srbije tražila osudu pisanja pet medija, i to zbog 15 do 20 tekstova. Komisija je jednoglasno odlučila da je Kodeks prekršen u svim navedenim slučajevima.

Na te tekstove reagovalo je i Ministarstvo kulture i informisanja, ali tek 29. januara, dan pre sednice, tako da te žalbe nisu uvrštene u dnevni red.

Goli senzacionalizam važniji od prava deteta

Članovi Komisije pojasnili su da je bilo opravdano objaviti fotografiju devojčice dok je trajala potraga za njom, ali da nakon što je dete pronađeno nije bilo nikakvog opravdanja za objavljivanje njenih fotografija i podataka o njoj. Dodali su da je iznošenjem detalja o otmici u javnost devojčici naneta nenadoknadiva šteta za ceo život.

„To što se pisalo nakon što je devojčica pronađena je goli senzacionalizam, prodaja tiraža, zloupotreba etičkog kodeksa, kršenja dečjih prava i zadiranje u privatnost deteta, koje treba da nastavi živi“, ocenila je Vida Petrović Škero, članica Saveta.

Sudeći po odgovorima na žalbu, u tabloidima Alo i Kurir smatraju suprotno – da nisu ugrozili dete, te da su mediji imali ulogu u pronalaženju deteta, a doprineli su i unapređenju bezbednosti dece.

Veliki broj objavljenih tekstova sadržao je informacije iz istrage, što je, kako su rekli članovi Komisije, kažnjivo i zabranjeno, zbog čega je potrebno utvrditi odgovornost za curenje podataka.

Ovakvim izveštavanjem su ugrožena sva deca, smatraju iz organizacije „Prijatelji dece Srbije“, pa su dali predlog Savetu da uputi preporuku medijima da sporne tekstove uklone sa interneta, što će Savet i učiniti.

O „smrdljivim bakterijama“ na Pinku

Za slučaj otmice M. K., koji se završio njenim pronalaskom i hapšenjem otmičara, vladalo je veliko interesovanje javnosti. Gordana Nikolić, sekretarka Komisije, istakla je da se otkad postoji Savet za štampu nije dogodilo da tekstovi izazovu takve reakcije u javnosti, što potvrđuje i broj podnetih žalbi.

Godišnje to telo primi oko 100 žalbi. Samo ovog januara stiglo ih je 30, a od toga se 25 odnosilo na slučaj otmice maloletne devojčice.

Po brutalnosti se posebno istakao Srpski telegraf objavljivanjem dva teksta pod naslovima „Četiri puta sam silovao Moniku“ i „Skini se i slušaj inače ću ti ubiti roditelje“

Tabloidi su i u ovom slučaju, smatra Zorica Višnjić, članica Komisije, „stavili interesovanje javnosti iznad interesa javnosti“. Ona kaže da je jedina dobra stvar koja se desila u toj nesreći, to što su se građani osmelili i podneli žalbe, te da je potrebno da se poradi na medijskom opismenjavanju.

Komisija je raspravljala i o žalbama članice Komisije Vide Petrović Škero protiv Pinka, koji je objavio otvoreno pismo u kojem Dragana Đilasa poredi, između ostalog, i sa „smrdljivom bakterijom“, i Informera, kao i portala Republika (Srpski telegraf) i Srbija danas, jer su preneli to pismo.

Članovi Komisije su ocenili da je reč o grubom kršenju pet tačaka Kodeksa koje se odnose na istinitost izveštavanja, odgovornost novinara, novinarsku pažnju i poštovanje privatnosti, te na povredu dostojanstva ličnosti i iznošenje kleveta.

Savet za štampu doneo je i odluku da je Blic prekršio Kodeks u tački koja se tiče dužne novinarske pažnje, u vezi sa žalbom koju je podnelo Ministarstvo kulture i informisanja zbog tekstova o predaji slika porodice Karađorđević Narodnom muzeju.

Ovaj tekst je nastao uz podršku Ambasade Kanade u Srbiji. Stavovi izrečeni u ovom tekstu ne odslikavaju stavove donatora.

canada

2 komentara za: “Savet za štampu: Pet tabloida ugrozilo privatnost i dostojanstvo otete devojčice

  1. Milica

    A ni vi niste izdržali a da dva puta doslovce napišete najgnusnije naslov. Mogli ste napisati „telegraf je objavio na naslovnoj strani deo intervjua sa silovateljem“. Ali ne, lakše je pisati skandalozne naslove.

    01. feb 2020. at 16:41
  2. Маки

    Истина! Пристојност новинама налаже избегавање цитирања наслова из Телеграфа.

    02. feb 2020. at 09:41

Ostavite komentar

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

*

Na našem sajtu biće objavljeni svi pristigli komentari, osim komentara koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede ili nisu u vezi sa temom članka koji se komentariše. Govor mržnje definisan je Zakonom o javnom informisanju, koji u članu 38. kaže: „Zabranjeno je objavljivanje ideja, informacija i mišljenja kojima se podstiče diskriminacija, mržnja ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja nekoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihove seksualne opredeljenosti, bez obzira na to da li je objavljivanjem učinjeno krivično delo“. Pre nego što budu objavljeni, komentari moraju biti odobreni od strane naših moderatora, pa vas molimo za malo strpljenja.

Send this to a friend