10. okt 2020.

Savet za štampu sat i po raspravljao o žalbama Vojina Rakića

Na poslednjoj održanoj sednici Komisije za žalbe, Saveta za štampu, njenih deset članova diskutovalo je o čak 26 podnetih žalbi. Dok su za deset minuta jednoglasno odlučili da su Kurir, Alo, Večernje novosti i Glas Zapadne Srbije prekršili pojedine odredbe Kodeksa novinara Srbije, članovi Komisije su skoro sat i po raspravljali o žalbama koje je podneo šef UNESCO katedre za bioetiku - ogranka u Srbiji, Vojin Rakić, zbog navodnih neistina koje su u njemu proteklih meseci objavljivali mediji bliski vlasti.

Rakić se sa čak 16 žalbi ponovo obratio Komisiji, zbog navodnih neistina koje provladini mediji šire o njemu – da ne postoji UNESCO Katedra za bioetiku, da UNESCO vodi istragu protiv njega, te da se on lažno predstavlja u medijima. Tako su se pred Komisijom našle Rakićeve žalbe protiv Politike, Tanjuga, Kurira, Pinka, Informera i drugih medija.

Nakon opsežne rasprave o Rakićevom „slučaju”, Komisija je odlučila da su u većini tekstova prekršene odredbe Kodeksa koje se odnose na istinitost izveštavanja, novinarsku pažnju i poštovanje privatnosti.

Komisija međutim nije donela odluku u vezi sa Politikinim tekstom u kojem se ne osporava da je Rakić deo pomenute Katedre za bioetiku (Univerziteta Haife u Izraelu), ali da se ne vidi povezanost te Katedre sa UNESCO-m. Sa druge strane, on je u žalbi naveo da je on „šef UNESCO Katedre za bioetiku za Evropu (na čije čelo je izabran 2017).”

Rakić se u poslednje vreme često pojavljivao u ulozi kritičara vlasti, a po pisanjima medija postao je i savetnik predsednika DS-a Zorana Lutovca.

7. septembra ove godine Vučić je upitan da prokomentariše Rakićeve primedbe na sporazum iz Vašingtona rekao da je Rakić „lažov“ te da on (Vučić) nije „ekspert za ljude koji se lažno predstavljaju”.

Nakon što su Politika i Tanjug preneli tu Vučićevu izjavu, Rakić se žalio Savetu za štampu koji je odlučio da u ovom slučaju Kodeks novinara ipak nije prekršen.

Član Komisije i novinar RTS-a, Zoran Stanojević rekao je da „tu ne postoji bilo kakva novinarska namera”, već da je to izjava predsednika Republike.

„Izjavu iznosi predsednik Republike, nije isto kad preneseš njegovu i nečiju izjavu sa ulice, samo da bi mogao da se pozoveš”, rekao je Stanojević dodajući da izjave državnika i treba da ostanu zabeležene, između ostalog da kasnije ne bi mogao da kaže – ja to nikad nisam rekao.

Ni članovi Komisije za žalbe, sudeći po raspravi, nisu bili jedinstveni u vezi sa tim kakav je zapravo Rakićev status u UNESKU.

Dok je predsedavajući Komisije, Vlado Mareš istakao da su napadi na Rakića „samo razrada načina kako naružiti i kompromitovati kritičara vlasti”, novinarka Ljiljana Smailović je izrazila „radikalno neslaganje” sa njim, navodeći da je „Vojin Rakić odličan primer kako i među kritičarima vlasti ima prevaranata koji se lažno predstavljaju i koji obmanjuju i čitaoce i novinare i redakcije”.

Veliki broj Rakićevih žalbi, Tamara Skroza ocenila je kao „galimatijas”.

„Mislim da mora da postoji standard kako žalbe treba da izgledaju, neko da nas zatrpava papirima, što je više tih pisama njegovih ja sam manje razumela.”

Drugi slučaj za članove Komisije za žalbe bio je lak – jednoglasno su odlučili da su Kurir, Alo i Večernje novosti prekršili Kodeks objavljivanjem vesti o navodnom samoubistvu majke hirurga Marka Lensa. Navođenjem njenog punog imena i prezimena i iznošenjem detalja o njenom zdravstvenom stanju, tabloidi su povredili pravo na privatnost i dostojanstvo žrtve.

Dok se Alo nije oglašavao po pitanju spornog teksta, Kurir i Večernje novosti su ga uklonili.

Komisija je u trećem slučaju odlučivala o žalbama koje je uputilo troje ljudi na tekstove portala Glas Zapadne Srbije u kojima se Pavlu Jelesijeviću, Mirku Poledici i Željku Damjanoviću pripisuje da „koriste društvene mreže za ostvarivanje prljavih ciljeva”. U tekstovima se navodi da je fejsbuk grupa „Dnevna doza Čačana” u dogovoru sa Ozon presom „imala zadatak da zbriše Glas Zapadne Srbije i njenog urednika“.

Glavni i odgovorni urednik Glasa Srbije, Gvozden Nikolić u odgovoru na žalbu tvrdi da je to način Stojana Markovića (glavni i odgovorni urednik Ozon presa) da mu „napakosti”. Nikolić je u odgovoru na žalbu između ostalog zapretio i da će tužiti Savet za štampu ukoliko „ne dobije pare na konkursu zbog toga što je Savet za štampu doneo odluku da je prekršen Kodeks”.

Član Komisije za žalbe i urednik online Danasa, Bojan Cvejić je kratko prokomentarisao da su „sva tri teksta toliko neprofesionalno napisana da nemaju o čemu da raspravljaju”.

Komisija je jednoglasno odlučila da su prekršena poglavlja Kodeksa koja se odnose na istinitost izveštavanja, ali i odgovornost novinara da poštuje etiku i kulturu javne reči.

Ostavite komentar

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

*

Na našem sajtu biće objavljeni svi pristigli komentari, osim komentara koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede ili nisu u vezi sa temom članka koji se komentariše. Govor mržnje definisan je Zakonom o javnom informisanju, koji u članu 38. kaže: „Zabranjeno je objavljivanje ideja, informacija i mišljenja kojima se podstiče diskriminacija, mržnja ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja nekoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihove seksualne opredeljenosti, bez obzira na to da li je objavljivanjem učinjeno krivično delo“. Pre nego što budu objavljeni, komentari moraju biti odobreni od strane naših moderatora, pa vas molimo za malo strpljenja.

Send this to a friend