22. okt 2016.

MEDIJI U AMERIČKOJ IZBORNOJ KAMPANJI (2): Zaradili na Trampu, danas se kaju zbog „pakta s đavolom“

trump_cnnDonald Tramp je pre godinu dana bio samo jedan od 17 pretendenata na predsedničku nominaciju Republikanske stranke. Danas je stigao do borbe „jedan na jedan“ sa Hilari Klinton. Veliku ulogu u tome odigrali su mediji: predsednik CNN-a Džef Zaker sada priznaje grešku

„Ako smo u nečemu pogrešili prošle godine, onda je to odluka da emitujemo previše Trampovih skupova na početku njegove kampanje. Niko nije mogao da zna šta će on na tim skupovima izgovoriti, i zato je uvek postojao interes da se oni emituju.“

Reči Džefa Zakera, predsednika CNN-a, izgovorene nedavno pred studentima Harvarda, nipošto ne spadaju u kategoriju običnih priznanja. Od jednog od 17 pretendenata na predsedničku nominaciju Republikanske stranke pre godinu dana Donald Tramp je stigao do borbe „jedan na jedan“ sa Hilari Klinton za ulazak u Belu kuću. Nemalo asistiranje medija u svemu tome upravo je ono što se može pročitati u Zakerovim rečima.

Ulazak Trampa u predsedničku trku, juna prošle godine, mediji prosto nisu mogli da ignorišu. Tramp nije bio običan bogataš kojem se prohtelo da se, ovaj put ozbiljnije, oproba u politici, već godinama poznata javna ličnost, ekstravagantni biznismen s burnim privatnim životom, pa čak i zvezda rijaliti programa.

„Bio je magnet za javnost i donosio je veliki rejting“, rekao je Džef Zaker o vremenu kada je Donald Tramp bio zvezda rijaliti programa „Šegrt“ (The Apprentice), koji se emitovao na NBC-ju. Zaker je upravo u to vreme bio šef zabavnog programa te televizijske kuće.

Mediji kao ključno Trampovo „biračko telo“

Tramp je ostao magnet za javnost i kada je promenio ekosistem. Ni dva meseca nakon što je ušao u kampanju, prvu debatu republikanskih pretendenata na predsedničku nominaciju na Foks televiziji zbog Donalda Trampa pratilo je rekordnih 24 miliona gledalaca – tri puta više od do tada najgledanije debate tokom izbora za stranačke nominacije.

U septembru ove godine, uoči prve televizijske debate sa rivalkom Hilari Klinton, procenjivalo se da će pred televizorima u svojim domovima biti astronomskih 100 miliona gledalaca. Bilo ih je „samo“ 84 miliona, što je tu debatu svejedno učinilo najgledanijom u američkoj istoriji.

Tramp je medijima dao rejtinge, gledanost, klikove; oni njemu svoj prostor. Bez obzira na to što je njegov odnos prema medijima imao uspone i padove, kao i na otvoreno kritikovanje pojedinih glasila zbog pristrasnosti i ukidanja akreditacija za praćenje njegove kampanje onima koji mu se nisu dopali – od jula prošle do jula ove godine mediji su mu podarili besplatnog prostora u vrednosti od 4,3 milijarde dolara

Većina onih koji su pratili pomenute debate pred ekranima – televizora, kompjutera, laptopova, telefona i tableta – nisu to, taman posla, činili da bi slušali o čemu govore drugi a obični političari, već da bi svedočili priželjkivanom šoku koji će im prirediti nekonvencionalni Tramp. Ovaj ih je na te šokove navikao tokom čitave kampanje, zato su takva očekivanja gledalaca i bila razumljiva.

Tramp je iz bogatog iskustva znao da pažnju medija, pa tako i javnosti, neće moći da privuče ukoliko bude odenuo klasično političarsko ruho. A upravo je njih, medije, najpre morao da pridobije da bi mogao da dopre do birača: mediji su u prvo vreme bili njegovo ključno „biračko telo“. Što zbog strukture svoje ličnosti, što zbog izraženih visokih ambicija, Tramp je težio tome da u medijima po svaku cenu opstane među glavnim vestima.

Od  govora u kojem je pokazao mržnju prema Meksikancima, kojim je najavio trku za predsednika SAD, mediji su u Trampu videli čoveka koji će tokom ipak kratke kampanje, kako su naivno procenjivali, svojim neodmerenim izjavama o drugim kandidatima, pa i etničkim i verskim grupama, pojedincima i o kome još sve ne, podići dovoljno adrenalina oko predsedničke trke. Tome su valjda služili svi ti živi prenosi njegovih skupova.

Društveno je prihvatljivo danas tvrditi kako je tome svrha zapravo bila da se građani uvere u to da se ipak ne radi o pogodnoj ličnosti da im bude predsednik, ali i vrhovni komandant oružanih snaga.

Mediji se sada hvataju za glavu

Uz svu pažnju medija, Tramp je postajao sve ozbiljniji igrač. Ali najpre je taj status sticao u medijima. Adrenalina je u trci bilo dovoljno, sada je trebalo sve učiniti neizvesnim.

Mediji, naime, ne vole trke sa unapred poznatim ishodom: prosto, nije isplativo. Zbog Trampa i zbog ogromnog uloga na izborima u novembru, procenjivalo se da će se na politički marketing (za izbore na svim nivoima) potrošiti kolosalnih 11,7 milijardi. Negativno oglašavanje i cena sekunde emitovanja podigli su istovremeno svoje ružne glave.

Sada kada vide dokle je stigao Tramp, kao ipak ne potpuni autsajder u nadmetanju s politički prekaljenom bivšom državnom sekretarkom, mediji počinju i javno da se hvataju za glavu. Sa osećajem da su odgovorni za puštanje neukrotivog duha iz boce.

Mediji ne vole trke sa unapred poznatim ishodom: prosto, nije isplativo. Zbog Trampa i zbog ogromnog uloga na izborima u novembru, procenjivalo se da će se na politički marketing (za izbore na svim nivoima) potrošiti kolosalnih 11,7 milijardi

Kada je Tramp sredinom septembra pozvao medije u svoj novi hotel u glavnom gradu SAD, najavio im je stavljanje tačke na kontroverzno pitanje koje je sam pokrenuo pet godina ranije – da Barak Obama nije rođen na tlu SAD (što je jedan od uslova za obavljanje funkcije američkog predsednika). U živom prenosu vodećih TV kuća, Tramp je najpre hvalio svoj hotel, potom je pustio druge da hvale njega, da bi na samom kraju, pre nego što je napustio podijum, pročitao saopštenje od tri rečenice. Stotine prisutnih novinara osećale su se namagarčeno i iskorišćeno. Oni odvažniji su priznali: ne i prvi put.

Ali, to je bila cena svojevrsnog prećutnog pakta koji su mediji sklopili s Trampom. On njima rejtinge, gledanost, klikove; oni njemu svoj prostor. Bez obzira na to što je njegov odnos prema medijima imao uspone i padove, kao i na otvoreno kritikovanje pojedinih glasila zbog pristrasnosti i ukidanja akreditacija za praćenje njegove kampanje onima koji mu se nisu dopali – od jula prošle do jula ove godine mediji su mu podarili besplatnog prostora u vrednosti od 4,3 milijarde dolara.

U svoju odbranu mediji su navodili da su Trampa morali da imaju i zbog liderske pozicije u trci za predsedničku nominaciju i miliona glasova koje je dobio, i zbog gomile kontroverznih izjava koje je davao drugim medijima, na Tviteru ili na svojim skupovima.

Zakerovo priznanje greške koju je u tekućoj kampanji napravio medij kojim rukovodi – a to bi komotno moglo da bude izvinjenje i većine drugih medija – implicira da su 8. novembra Amerikanci mogli da imaju drugačiji, daleko prihvatljiviji izbor. Samo da su mediji imali volje da Trampa iz sveta rijalitija prevedu u politiku umesto što su dozvolili da Tramp, uz njihovu asistenciju, politiku učini novim rijaliti šou-programom. Gde su rejtinzi jedino merilo uspešnosti. I gde su visoki rejtinzi nemogući bez aktera čiji je jedini zadatak da neprekidno proizvodi šokove.

Ostavite komentar

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

*

Na našem sajtu biće objavljeni svi pristigli komentari, osim komentara koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede ili nisu u vezi sa temom članka koji se komentariše. Govor mržnje definisan je Zakonom o javnom informisanju, koji u članu 38. kaže: „Zabranjeno je objavljivanje ideja, informacija i mišljenja kojima se podstiče diskriminacija, mržnja ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja nekoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihove seksualne opredeljenosti, bez obzira na to da li je objavljivanjem učinjeno krivično delo“. Pre nego što budu objavljeni, komentari moraju biti odobreni od strane naših moderatora, pa vas molimo za malo strpljenja.

Send this to a friend