27. dec 2018.

Provera govora političara uživo: Činjenice iznad svega!

Televizije u SAD počele su da, još dok traje konferencija za novinare, proveravaju istinitost onoga o čemu političari govore. Razvija se i aplikacija koja proverava govor uživo. Pitanje je vremena kada će takva tehnologija stići kod nas, ali je još veće pitanje da li će nacionalne televizije smeti da taj alat primenjuju

Provera činjenica uživo na CNN (Foto: CNN snimak ekrana)

U toku je pres konferencija Sare Senders u Beloj kući koju prenosi, uz ostale, i CNN. Kad portparolka Bele kuće počinje da odgovara na pitanja o netom objavljenom obimnom izveštaju o pogubnom uticaju klimatskih promena na američku ekonomiju, javno zdravlje i životnu sredinu, CNN reaguje i deli ekran: u jednoj polovini nastavljen je prenos, tokom kojeg portparolka ističe da taj izveštaj nije zasnovan na činjenicama, dok su u drugoj nižu činjenice o samom izveštaju. Iznad njih natpis: Činjenice ispred svega (Facts First). 

Minimiziranje upozorenja iz tog izveštaja bilo je u potpunosti u skladu s onim što je njen šef, predsednik SAD Donald Tramp, dan ranije rekao novinarima: da ne veruje u ono što su o posledicama klimatskih promena napisali naučnici. 

Povezane priče

Uzgred, izveštaj je sačinilo 300 naučnika iz 13 federalnih agencija, kojima šefuje – predsednik SAD. Upravo je taj podatak CNN izbacio na ekran, kao i onaj da koautori izveštaja nisu bili plaćeni za taj posao (kao odgovor na teorije o tome šta, zapravo, motiviše naučnike da stalno upozoravaju na klimatske promene). 

Kao treću činjenicu, CNN je podsetio da je nacrt izveštaja bio na javnoj raspravi pre objavljivanja.

Provera činjenica u eri laži

Sve se ovo odigravalo krajem novembra 2018. godine i pokazuje da i dalje ne prestaje potreba medija za pronalaženjem efektni(ji)h načina da publici skrenu pažnju na negiranje istine koje permanentno praktikuje vlast. 

Uostalom, u eri Donalda Trampa, najviše upravo njemu zahvaljujući,  provera činjenica (factchecking) doživela je istinski bum, postavši imperativna svakodnevna obaveza svakog kredibilnog medija, bez obzira na to da li se radi o proveri izjave samog predsednika ili nekog iz njegove administracije. 

U pronalaženju efektnijih modela prednjačile su ipak televizije, delom iz osećaja krivice što su, omađijane skokom svojih rejtinga, Trampu podarile onoliko besplatnih sati programa prenoseći njegove spektakularne predizborne skupove.  

Samim tim, i njegove izjave od kojih je dosta njih naknadno verifikovano kao laž, obmana ili, u najboljem slučaju, poigravanje s činjenicama. 

U maniji praćenja svakog Trampovog koraka i poteza, pretvaranjem gotovo svake njegove izjave u „breaking news“ koji bio izbijao „u donjoj trećini ekrana“ (iliti, u kajronu), televizije su u ogromnoj meri doprinosile širenju neproverenih i netačnih informacija, te bujanju fejk njuz kulture. 

Prvi otklon od očito neistinitih izjava koje su redovno prenosili, CNN pravi sredinom 2016. godine, dakle u jeku predizborne kampanje, kada u iste te kajrone počinje da umeće… pa, recimo, verifikaciju iskaza. Prenoseći Trampovu izjavu o tome kako nikad nije rekao da Japan treba da poseduje nuklearno oružje, CNN je u zagradi naglasio kako je Tramp zapravo upravo to rekao u prošlosti.

MSNBC je preuzeo taj model, pa je Trampa u kajronima ispravljao kada bi on izjavio da bi nekadašnji predsednik SAD Endru Džekson sigurno sprečio Građanski rat u SAD da je poživeo duže (naglašeno je da je Džekson bio robovlasnik), ili da je Obamaker u proteklih 17 godina napravio veliku štetu (zakon je, inače, donet 2010).

Obraćanje uživo najveći izazov za fektčekere

CNN uživo hvata Trampa u laži (foto: CNN snimak ekrana)

Ipak, i dalje su za sve fektčekere na ovom svetu kao najveći izazovi ostali živi prenosi konferencija za novinare, obraćanja javnosti ili govori političara. Fektčeking organizacije, među njima i naš Istinomer, odvažili su se, za početak, da verifikaciju izjava na takvim događajima prenose u realnom vremenu na Tviteru. Međutim, uz komentare sveznajućih analitičara, tvitova o mačkama i hrani, poslovičnom trolovanju i ostalom uobičajenom za ekosistem ove društvene mreže, napori fektčekera najčešće nisu dobijali zasluženu pažnju. 

Na tom polju najveći proboj napravili su stručnjaci Duke’s Reporters Laba razvivši mobilnu aplikaciju FactStream, koja je testirana tokom ovogodišnjeg Trampovog obraćanja Kongresu o stanju nacije. 

Tokom tog govora uz pomoć fektčekera iz Vašington posta, PolitiFacta i Factcheck.org objavljene su 32 provere Trampovih iskaza – većina ih je bila ili delimično ili u potpunosti netačna – a aplikaciju je za to vreme otvorilo više od 3.000 ljudi. 

Ova aplikacija je korak ka fektčekerskom svetom gralu, ushićeno su neki prokomentarisali. 

Takve aplikacije zasad nema u Srbiji, ali taman posla da nam ona nije potrebna, smatra Ivana Jeremić, novinarka i dugogodišnja fektčekerka. 

„Kod nas se dnevno izgovori niz neistina, što na konferencijama za medije, u intervjuima, u parlamentu, i nekad je teško sve to ispratiti. Često ispravni podaci dođu od korisnika društvenih mreža pre nego što fektčeking centri i stignu da ih obrade“, navodi Ivana Jeremić u izjavi za Cenzolovku.

Za proveru činjenica u realnom vremenu, naglašava, neophodno je uložiti novac u platformu koja će na osnovu ključnih reči pomagati fektčekerima, „ali redakcije koje budu spremne da ulože u to, imaće višestruku korist“.

„Zamislite da je moguće da u toku govora naših političara imate mogućnost da vidite koliko je tačno ono što izgovaraju i da ih sa tim novinari suoče na licu mesta“, kaže sagovornica Cenzolovke, podsećajući na to da su u poslednjih godinu dana u Srbiji pokrenuta dva nova portala – Raskrikavanje i Fake News Tragač – koja se bave proverom činjenica, a čije su analize, dodaje, bile veoma čitane, „ponekad i na nivou istraživačkih otkrića“. 

„Potreba za proverom činjenica u realnom vremenu i te kako postoji u eri u kojoj se dezinformacije šire ‘brzinom svetlosti’, a često budu i čitanije od proverenih. S obzirom na količinu sadržaja koji svi dobijamo, jako je teško naći način da kao čitaoci sve to proverimo iz više izvora i zato se oslanjamo na kredibilne medije i od njih očekujemo da ove stvari provere što pre. Naročito ako vam vest traje dan ili dva, a onda je zameni neki novi, veći skandal, potrebno je imati reakciju fektčekera što pre“, ističe Ivana Jeremić.

Ostavite komentar

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

*

Na našem sajtu biće objavljeni svi pristigli komentari, osim komentara koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede ili nisu u vezi sa temom članka koji se komentariše. Govor mržnje definisan je Zakonom o javnom informisanju, koji u članu 38. kaže: „Zabranjeno je objavljivanje ideja, informacija i mišljenja kojima se podstiče diskriminacija, mržnja ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja nekoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihove seksualne opredeljenosti, bez obzira na to da li je objavljivanjem učinjeno krivično delo“. Pre nego što budu objavljeni, komentari moraju biti odobreni od strane naših moderatora, pa vas molimo za malo strpljenja.

Send this to a friend