12. jun 2017.

Publika više nema vremena za istinu, mrtva trka medija i „lažnjaka“

Mediji u Srbiji će uskoro doći na nivo tvitera jer sve više vesti liči na trač rubrike, ali iako istina ne postoji publici se to i dalje prodaje i ona to i dalje "guta", rečeno je, između ostalog, na panelu "Digitalna stvarnost" koji je održan proteklog petka u Novom Sadu povodom dve decenije postojanja Radija 021.

Pojava društvenih mreža promenila je način na koji funkcionišu mediji, a u prvi plan je izbacila poplavu lažnih vesti, koje se dele po Fejsbuku i Tviteru bez ikakve provere. O ovome, ali i o tome da li bi se Jugoslavija raspala da smo živeli u digitalnoj stvarnosti devedesetih, i trci mejnstrim medija sa onima koji proizvode „fake news“ razgovarali su sa urednikom Radio-televizije Srbije Zoranom Stanojevićem odgovorni urednik sajta B92.net Pavle Zlatić, glavni urednik sajta Nedeljnik.rs Veljko Miladinović i izvršni producent N1 televizije Igor Božić.

Rambo Amadeus je nedavno izjavio kako se Jugoslavija ne bi raspala da je bilo interneta i upravo je ovom dilemom Zoran Stanojević otvorio diskusiju navodeći da su mišljenja u vezi sa tim podeljenja. Urednik B92.net smatra suprotno navodeći da bi situacija verovatno bila lošija.

„Da su 1991. postojali Tviter ili Fejsbuk, Jugoslavija bi se brže raspala. I tada smo imali lažne vesti, nije to pitanje današnjice, jer podmetačine i spinovi postoje verovatno još od Gutenberga. Pitanje je da li bi tada ljudi išta radili ili bi samo sedeli i tvitovali, jer se vi na tim virtuelnim prostorima zapravo ventilirate. Ne morate da se ‘iscimate’ da biste nešto uradili. Mi smo danas u jednoj anasteziji koja te sprečava da deluješ, u zabludi smo, poručio je Pavle Zlatić.

Igor Božić je kazao da bi čitava situacija u tom slučaju bila „još morbidnija“.

„U ovom trenutku informacije koje dolaze sa društvenih mreža se ne proveravaju, ljudi ih automatski dele i lako je podmetnuti lažne vesti. Profesionalni mediji jesu vrsta odbrane od navale i bujice lažnih vesti koje mogu da uzbune javnost i da je kreiraju kako bi neko to priželjkivao. Da je tad, kojim slučajem, bilo Tvitera ili Fejsbuka, sve bi bilo gore i morbidnije, a laži bi se više širile, ukazao je on.

Urednik sajta Nedeljnik.rs Veljko Miladinović rekao je da bi društvene mreže na individualnom nivou nekome i pomogle, ali da bi verovatno tadašnji režim mnogo lakše kontrolisao građane, dok bi se uticaj grupa, navodeći Arkanove tigrove kao primer, mnogo brže i više širio.

„Osim toga šta će biti na društvenim mrežama pitanje je i koliko mi imamo profesionalno i odgovorno novinarstvo. Od toga može da zavisi i ono društvenim mrežama, a nisam baš siguran da je održiva teza da verujemo u sve što se objavi. Neko ko želi da proveri neku informaciju, to će i uraditi“, dodao je Miladinović.

Nekoliko godina unazad teoretičari su smatrali da će građansko novinarstvo zameniti mejnstrim medije, što se, zasada, još nije dogodilo.

„Ipak, sve je prisutnija situacija u kojoj je jedan čovek u stvari medij i koji je ponekad uticajniji od nekih mejnstrim medija, ukazao je Stanojević, upitavši govornike da li se taj čovek-medij može nazvati novinarem ukoliko se pridržava određenih standarda.

Po mišljenju Veljka Miladinovića jedan čovek ne može da nadjača iili da bude uticajniji od mejnstrim medija.

„Neko ko objavljuje bilo šta na Tviteru, pa makar i to bio ozbiljan sadržaj, ne može da bude medij ili da bude uticajniji. Tviter poredim sa nekadašnjim odlascima u kafanu gde je uvek postojao neko ko je držao „banku“, osoba zbog koje su svi išli na isto mesto da čuju šta priča. Ili kao kada se kod prijatelja okupite i razgovarate o nekoj temi. Jednostavno, teško je da sam čovek nadjaču neku agenciju“, kazao je on.

Ipak, stvarnost je i takva da se ono što je objavljeno u medijima shvata kao istina sama po sebi.

„Ljudima nekad ne možete da objasnite da nešto nije istina čak iako je objavljeno u medijima. Ako napravite informaciju koja se percipira kao nešto realno, a ima naznaku predrasuda tvoje ili šire publike, ona će se veoma lako primiti. Tu ne mora da postoji nikakav centar moći da bi vatra počela da se širi“, poručio je Božić.

Govoreći o uticaju društvenih mreža na mejnstrim medije, ali i na publiku, za Pavla Zlatića je to bura u čaši vode. Njegovo mišljenje je da se preko društvenih mreža ljudi okružuju sličnomišljenicima koji smatraju da čitav svet priča samo o njihovoj temi.

„Ljudi su utrenirani da reaguju kada se nešto dogodi i odmah to šalju na društvene mreže, a na nama je da te stvari proveravamo, jer publika to ne radi. Naša obaveza je da reagujemo mnogo brže nego juče, da tu informaciju napunimo činjenicama, a pitanje je da li će publika imati vreme da sačeka da mi to učinimo. Oni su danas toliko zatrpani informacijama da više ne mogu ni da biraju o čemu će misliti niti da procenjuju da li je nešto istina ili ne, rekao je Zlatić.

Na panelu se razgovaralo i o tome da li je digitalizacija donela više dobrih ili loših stvari. Govornici su bili za to da je donela promene na bolje, dok je Božić ukazao da postoje i loše stvari, ali da je neminovno da bi „klasični mediji bez interneta bili kao da su im odsečeni i ruke i noge, a nešto mora da se radi“.

Razgovoru o uticaju društvenih mreža na novinarstvo i koliko ga ono oblikuje danas, u jednom momentu se priključio i urednik Južnih vesti Predrag Blagojević, koji je naveo da trenutno u Srbiji postoji paradoksalna situacija.

„Nikad nije bilo lakše pokrenuti novi medij, a opet nikad nije bilo ni lakše da se razlikujete od ostalih. Dovoljno je da proverite informaciju i već ste nekoliko svetlosnih godina ispred njih. Postoje portali koji će uvek objaviti nešto neprovereno, neistinito, i navući će čitaoce kod sebe, ali mi ćemo biti ti koji će proveriti sve i onda se publika seli kod nas. Zapravo te portali sa lažnim vestima teraju da brže reaguješ i sve proveravaš“.

Na trku između „lažnjaka“ i mejnstrim medija ukazao je i Zlatić.

„Jako bitna stvar je tržišta, jer ovde je sve toliko izmešano da jedan ozbiljan portal deli istu publiku kao i tabloid. U tom smislu se ti konstantno takmičiš sa svojim antipodom da bi bio bolji. Takmičimo se sa onima kojima istina nije bitna, čitaoci će dolaziti kod njih i pored svih laži, a kod mene će se insistirati samo na istini“, zaključio je urednik B92.net.

1 komentar za: “Publika više nema vremena za istinu, mrtva trka medija i „lažnjaka“

  1. svetlanast

    Kako to da AV od 2012.godine POBEDJUJE na svim izborima: U mesnim zajednicama, lokalnim samoupravama /opstine i gradovi/, parlamentarnim i poslednjim predsednickim? Jednostavno. Sve sto govori i radi /uglavnom laze, narod je sve siromasniji a Srbija sve zaduzenija/ UPUCENO JE ISKLJUCIVO sopstvenom birackom telu od 2 miliona glasaca. Sta govori i radi opozicija, biraci koji drugacije misle, bezvoljni apstinenti, Akademija nauka i umetnosti, oni koji zauvek napustaju Srbiju, Rambo Amadeus… BAS GA BRIGA. Ako je AV raspolozen iskoristice svaku priliku da ih ponizi ili da im se podsmeva ili „prikaci“ neku izmisljenu aferu. Dva miliona glasova /gledaoci Pink-a, citaoci Informera, podmiceni i ucenjeni/ njemu je dovoljno i za njega ne postoji 75% biraca koji ne glasaju za njega ili uopste ne glasaju. U Srbiji /i mediji i gradjani/ uporno ponavljaju da je AV osvojio 50% glasova umesto da kazu da za AV NE GLASA 75% biraca. Da, u anasteziji i zabludi je vecina u nesrecnoj Srbiji.

    13. juna 2017. at 08:10

Ostavite komentar

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

*

Na našem sajtu biće objavljeni svi pristigli komentari, osim komentara koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede ili nisu u vezi sa temom članka koji se komentariše. Govor mržnje definisan je Zakonom o javnom informisanju, koji u članu 38. kaže: „Zabranjeno je objavljivanje ideja, informacija i mišljenja kojima se podstiče diskriminacija, mržnja ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja nekoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihove seksualne opredeljenosti, bez obzira na to da li je objavljivanjem učinjeno krivično delo“. Pre nego što budu objavljeni, komentari moraju biti odobreni od strane naših moderatora, pa vas molimo za malo strpljenja.

Send this to a friend