20. apr 2016.

Posle oluje

zoran_ceca_masic_1Dušan Mašić odgovara Zoranu B. Nikoliću: Na direktno pitanje da li mislim da je Svetlana prekršila Etički kodeks RTV-a, moj odgovor je – DA. Da li bih i ja isto to uradio? DA. Da li bih na mestu direktora Mihajlovića kaznio Svetlanu? NE. Da li razumem zašto je to uradio? NE BAŠ, ali ne osporavam mu pravo na to

Nisam od onih koji uživaju u javnim raspravama. Zato verovatno ne bih ni odgovorio kolegi Zoranu Nikoliću na tekst „Duboko blato posle oluje“ da me nije svrstao na stranu – pobednika. U slučaju Svetlane Božić Krainčanić postoji samo jedan pobednik. On se zove Aleksandar Vučić. Čovek koji je najzaslužniji za današnju situaciju u srpskim medijima, iskoristio je „Savršenu oluju“ o kojoj sam pričao. Da nije, bio bih iznenađen, budući da je manipulacija medijima nešto u čemu se usavršava 25 godina. Što neko reče: „Da sam ja trenirao fudbal tolike godine, imao bih četiri noge“. Vučić sve nas iz medija tretira kao da imamo četiri noge, on nas iskreno prezire čak i kada nas oslovljava po imenu. Neke „kolege“ pristaju na to. Ja ne i zato nikada neću biti na njegovoj strani. Nikada.

Zoran misli da direktor Mihajlović nije imao pravo da pokrene postupak. Ja mislim da jeste. Da li je bio u pravu, drugo je pitanje, ali kao direktor odgovoran je za sprovođenje svih internih akata pa samim tim i Etičkog kodeksa RTV. Uz to, on je izabrao sve programske urednike pa kao njihov nadređeni ima pravo da ih pita šta god hoće. Da li je to dobro rešenje? Sigurno da može i bolje, ali trenutno je tako

A sada da se vratimo suštini o kojoj sam pisao. Zoran kaže da se „izražavam u insinuacijama i nedorečenostima“. Priznajem, za više od 25 godina svog novinarskog rada, ovo je prvi put da mi neko to kaže. Prva tačka u kojoj se ne slažemo je njegova tvrdnja da je Svetlana kažnjena zato što je Vučiću postavila pitanje o Šešelju. Tačnije, ja shvatam da to neko tako može da vidi, ali ja sam pokušao da ukažem da se ovde radi o kazni za kršenje Etičkog kodeksa RTV, tačnije tačke 3 istog, koja govori o uticaju treće strane na rad novinara. Probao sam da objasnim zašto je taj član bitan, ali Zoran nije uspeo da me uhvati „ni za glavu, ni za rep“. Žao mi je.

Druga tačka u kojoj se ne slažemo je što Zoran misli da direktor Mihajlović nije imao pravo da pokrene postupak. Ja mislim da jeste. Da li je bio u pravu, drugo je pitanje, ali kao direktor odgovoran je za sprovođenje svih internih akata pa samim tim i Etičkog kodeksa RTV. Uz to, on je izabrao sve programske urednike pa kao njihov nadređeni ima pravo da ih pita šta god hoće. Da li je to dobro rešenje? Sigurno da može i bolje, ali trenutno je tako.

Zatim navodi član 49 Zakona o javnom informisanju koji sa celom ovom pričom nema ama baš nikakve veze. Zašto? Svetlana nije kažnjena zbog nečega što je napisala u svom izveštaju ili što je iznela svoje mišljenje van medija kao lični stav. Jasno?

Ključna stvar je ipak sve ono što Zoran priča da ja znam, a on ne zna. Pita o mojoj ulozi u RTV, pristupu internim dokumentima… Moram da ga razočaram. Nema tu nikakve zavere. Dva dokumenta u kojima se navode razlozi za kažnjavanje Svetlane objavljeni su javno – na sajtu Cenzolovke.

To nije „unošenje razdora i nepoverenja u redakciju RTV, jer zaposleni više neće znati ko tu šta javlja direktoru“, već odraz trenutnog stanja u velikim sistemima koji se baziraju na prevaziđenim modelima upravljanja nasleđenim iz komunističke prošlosti

Tu će naći i imena koja traži. Ono što neće naći jeste reč bilo kog urednika koji brani Svetlanin postupak. I ne, to nije „unošenje razdora i nepoverenja u redakciju RTV, jer zaposleni više neće znati ko tu šta javlja direktoru“, već odraz trenutnog stanja u velikim sistemima koji se baziraju na prevaziđenim modelima upravljanja nasleđenim iz komunističke prošlosti.

Za razliku od Zorana, ja sam razgovarao sa direktorom Mihajlovićem. Svetlanu sam gledao na spornoj KZN, podržao je, poštujem je kao koleginicu i profesionalnog novinara, ali je za mene ona bila samo povod da razmišljam o etici i novinarskoj hrabrosti, o tome šta novinar sme, a šta ne i koja je cena za to. Na direktno pitanje da li mislim da je Svetlana prekršila Etički kodeks RTV-a, moj odgovor je – DA. Da li bih i ja isto to uradio? DA. Da li bih na mestu direktora Mihajlovića kaznio Svetlanu? NE. Da li razumem zašto je to uradio? NE BAŠ, ali ne osporavam mu pravo na to.

To što je RTV „nešto najbliže javnom medijskom servisu što u zemlji poput Srbije uopšte može da postoji“ u velikoj meri je i zasluga direktora Mihajlovića. Ko to ne zna, ili ne vidi, teško da može da bude dobronameran u ovoj priči. A verujem da Zoran to želi da bude.

Zato hajde da se svi zajedno potrudimo da se taj jako važan član Etičkog kodeksa RTV malo precizira kako ne bi bilo nedoumica oko njegovog tumačenja. Hajde da probleme rešavamo razgovorom umesto bukom i kuknjavom. Hajde da kažemo političarima da ostanu van naše priče.

Na kraju, Svetlana može već danas da radi kao što je mogla i do sada. Ne treba da se plaši, ali mora kao i svi mi da bude svesna da hrabrost ima cenu i da se sloboda osvaja. A mi, ako nam je stalo do slobodnog novinarstva i javnog servisa, hajde da pokušamo da pronađemo Milicu Jevtić sa RTS-a, da vidimo zašto više nije u prilici da postavlja pitanja Vučiću. Eto, Zorane, tebi nove priče.

Povezane priče

Duboko blato posle oluje

Savršena oluja

Direktor Radio-televizije Vojvodine kaznio novinarku jer je Vučića pitala o Šešelju

Ostavite komentar

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

*

Send this to a friend