Kurak i Romić od profesora Vladete Jankovića traže po pola miliona za povredu ugleda i duševni bol 
Informer u maniru devedesetih: „Zlo je danas odvratnije i prostije. Videćemo da li i opasnije“ 
Ni tri nedelje od zločina nad novinarima u Boru nema optužnice, iako postoje snimci nasilnika 
Sud odbacio Kaićevu tužbu: Novinarka Danasa ima pravo da Kaićev tekst nazove pamfletom 
Milioni za članove Saveta REM-a – koji i dalje ne radi 
Komitet koji su činile 32 istaknute ličnosti, kojim je predsedavala filipinska istraživačka novinarka Marija Resa, dobitnica Nobelove nagrade za mir, uz pomoć Reportera bez granica, doneo je Parisku povelju o upotrebi alata veštačke inteligencije u medijima. Cilj je zaštita prava na informisanje uspostavljanjem smernica za etičku upotrebu i razvoj sistema VI. Smernice za upotrebu veštačke inteligencije će morati da donesu i mediji u Srbiji
Dan u kojem se dogodi masovni zločin pretvara se u fabriku lažnih vesti i neproverenih informacija. Svi smo mi na mreži, a tamo je toliko toga laž. Mnogo glasina kruži. Ljudi su željni publiciteta i koriste ovakve prilike. Prioritet se daje senzacionalizmu, a ne poštovanju žrtava. Novinari sve moraju da provere i da se okrenu porodici, preživelima, žrtvama, umesto što od ubice prave heroja, kaže američka profesorka Elizabet Skjuz, koja se posebno bavi izveštavanjem o masovnim pucnjavama
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić izjavio je sinoć da u izvešaju Evropske komisije (EK) o napetku Srbije ima dobrih stvari, da se vidi „pomak“ u reformama, osvrćući se i na medije.
Izraelski ministar komunikacija optužio je četiri novinara iz Gaze koji izveštavaju za zapadne medije da su znali da će Hamas, palestinska ekstremistička grupa, napasti Izrael 7. oktobra.
Napadaju me da imam ružne usne, ja nisam ništa radio na svojim usnama, za to je kriva moja majka koja me takvog rodila – prvo je predsednik Vučić na TV Prva optužio svoju majku da je kriva što on ima, navodno, ružne usne, mada, odmah da se razumemo – usne se mogu naslediti i od oca, ma kakve usne bile, ali je Vučić ipak izabrao da u svoje tradicionalno televizijsko kukumavčenje za zaluđivanje biračkog tela i sličnih vrsta glasačke teladi ubaci majku, ni krivu ni dužnu.
Evropska unija će propustiti jedinstvenu priliku da pokaže da je na strani onih koji imaju moć da odgovaraju. Pregovori o Direktivi za koju se očekuje da će se boriti protiv strateških tužbi protiv učešća javnosti (SLAPP) se bliži kraju i 74 dole potpisane organizacije upozoravaju da, u nedostatku određenih ključnih odredbi, Direktiva protiv SLAPP neće uspeti da se suprotstavi rastućem problemu SLAPP-a u EU.
Izvršni direktor Biroa za društvena istraživanja (BIRODI) Zoran Gavrilović ocenio je da je izveštaj Evropske komisije "pokušaj da se Srbija ulepša" kako bi u dogledno vreme postala članica EU, i da je u delu koji se odnosi na medije samo birokratski konstatovano da su usvojeni neki zakoni koji su u najvećoj meri u skladu sa medijskom strategijom.
Više od 300 stručnjaka u industriji medija analiziralo je šta će sa pouzdanim vestima od javnog značaja biti 2035. i šta uraditi da one budu vidljive i važne za građane u Velikoj Britaniji. Među njima i Aleksandar Kocić, docent novinarstva na Univerzitetu Napier u Edinburgu i dugogodišnji novinar, koji govori za Cenzolovku
Pink je emitovao emisiju DNK, u kojoj se utvrđuje očinstvo deteta, samo četiri dana posle stupanja na snagu novog Zakona o elektronskim medijima koji ovakav sadržaj zabranjuje. "TV Pink, osim što ne poštuje sopstveni elaborat, ignoriše novi zakon kao što je ignorisala i stari", ističe Slavko Ćuruvija fondacija koja je ovu televiziju prijavila Regulatornom telu za elektronske medije
O najsmrtonosnijem mesecu za novinare u novijoj istoriji, zastrašujućim uslovima pod kojima izveštavaju reporteri, bez kojih svet ne bi znao šta se u ratu Izraela protiv Hamasa događa, za Cenzolovku govori poznati palestinski novinar Valid Batravi
Iako nije postignut željeni rezultat istrage, jer nije identifikovan počinilac, odnosno autor jezivih pretnji koje su pre godinu dana upućene novinarima i urednicima redakcije lista Danas, uzdržao bih se od ocene da je istraga „neuspeh“. Digitalne pretnje mogu biti komplikovane za istraživanje čak i kada potiču iz iste zemlje, a još su kompleksnije za otkrivanje kada dolaze iz inostranstva.
Godišnji izveštaj Evropske komisije predstavlja realnu sliku stanja ovdašnje medijske scene i detetkuje ključne izazove i nerešene probleme koji se iz godine u godinu multiplikuju, ocenjuje u razgovoru za N1 Saša Mirković iz Asocijacije nezavisnih elektronskih medija (ANEM).
Dok se u svijetu uveliko razgovara o razvoju, ali i prednostima i nedostacima (generativne) umjetne inteligencije (artificial intelligence AI) u redakcijama, te se vrše ispitivanja o njenoj upotrebi, u Bosni i Hercegovini novinari i novinarke sramežljivo i sa oprezom govore o tome.
Zakonodavni proces prilikom usvajanja medijskih zakona nije u potpunosti završen u skladu sa pravnim tekovinama EU i evropskim standardima. Srbija je ostvarila ograničen napredak kada je reč o slobodi izražavanja. Ponašanje državnih i lokalnih vlasti izaziva ponekad efekat zastrašivanja, pa i autocenzuru, te visoki zvaničnici treba da se uzdrže od stalnog komentarisanja rada novinara. Petu nacionalnu frekvenciju REM nije dodelio, bez ikakvog verodostojnog obrazloženja, niti uspeo da demonstrira svoju nezavisnost.
United Media sa ponosom najavljuje pokretanje pet licenciranih digitalnih izdanja renomiranog svetskog biznis magazina FORBES od 14. novembra. Novi sajtovi će biti pokrenuti u Srbiji, Crnoj Gori, Hrvatskoj, Sloveniji i Bosni i Hercegovini.
Ujedinjeno Kraljevstvo je 26. oktobra ove godine u Aktu o ekonomskom kriminalu i korporativnoj transparentnosti uključilo odredbe protiv SLAPP tužbi, piše Evropska federacija novinara.
Pavel Butorin, suprug novinarke RSE Alsu Kurmaševe, prvi put govori u javnosti otkako je njegova supruga uhapšena u Rusiji 18. oktobra. U intervjuu za RSE kaže da je Kurmaševa politička zatvorenica. Butorin je takođe novinar i radi u kancelarijama RSE u Pragu kao šef Current Time redakcije, TV i digitalne mreže na ruskom jeziku, koju vodi RSE u partnerstvu sa Glasom Amerike.
Juče je na otvorenom sastanku sa građanima predstavljen drugi po redu rebalans budžeta za 2023. godinu na kom su predstavnici opozicije tražili pojašnjenje oko dodatnih 6 miliona dinara predviđenih za medije u Inđiji. Načelnica Odeljenja društvenih delatnosti Ivana Babin objasnila je da će novac biti opredeljen po odluci predsednika opštine Inđija Vladimira Gaka jer vremena za konkurs nema.
Iza leđa medijske zajedinice i radne grupe koja je radila na izmenama ključnih medijskih zakona, tokom noćne sednice nadležnog skupštinskog odbora prihvaćen je amandman koji rijalitije briše iz zakona, a zaštitu maloletnika od neprimerenog sadržaja i nasilja u ovim programima prebacuje na akte koji nemaju zakonsku snagu
