Istorijski sunovrat Srbije: 104. mesto na Svetskom indeksu medijskih sloboda, 45 niže nego 2016. 
Novinar Miljko Stojanović: Bojim se da ću biti prinuđen da tražim azil 
Ćerka ubijenog srpskog novinara Slavka Ćuruvije o svojoj 27-godišnjoj borbi za pravdu 
Mašinerija laži: Tri miliona evra za prorežimske tabloide tokom decenije sufinansiranja 
Novinarka KRIK-a: Nismo ni za šta optužili Jelenu Tanasković 
„Budućnost novinarstva zavisi od raznolikosti talenata u medijskoj industriji“, objavila je Evropska federacija novinara (EFJ) u izveštaju pod naslovom „Redakcije kojima je stalo: kako će raznolikosti i inkluzija definisati budućnost novinarstva“.
Ako vas političari nazivaju “takozvanim istraživačkim medijem”, “lažnim istraživačima”, ili vas u zvaničnom saopštenju politička partija u vlasti nazove narkomanima, neprijateljima države, stranim plaćenicima, često su mediji i “žuti”, “đilasovski”, “tajkunski”…
Zamenik gradonačelnika o vakcinaciji (Izvor: TV Hepi, 18. april 2022.) (NEISTINA)
Plasirana vest o grafitima na fasadi tek rekonstruisane železničke stanice u Inđiji, koju je preneo i pokrajinski javni servis, demantovana je istog dana. Sremska televizija plasirala je vest 20. aprila o uništavanju fasade koristeći izjavu predsednika opštine Inđija Vladimira Gaka koju je dao pre mesec dana 25. marta, a vezana je za stanje fasade zgrade…
Gledano unazad, jasno je da je proces protiv Asanža predstavljao uvod u vrli novi 21. vek. Prosvetlio nas je o značaju i zagarantovanosti „univerzalnih“ prava i sloboda, kao i važnosti pravnih procedura. Švedska poternica, višegodišnje čamljenje bez optužnice u Ekvadorskoj ambasadi u Londonu, uz nemogućnost izlaska iz zgrade a kamoli odlaska u neku treću zemlju, pa povlačenje švedske optužnice 2019. i onda hapšenje zbog - kršenja Zakona o kauciji... i smeštanje zbog toga u najokrutniji britanski zatvor. Na kraju, evo, sud je u sredu 20. aprila 2022. konačno presudio da nema prepreka da Velika Britanija izruči Asanža Sjedinjenim Američkim Državama...
Pre dvadeset tri godine, u noći između 22. i 23. aprila, NATO je bombardovao zgradu RTS-a i ubio 16 naših kolega. U dva sata i šest minuta kod spomenika "Zašto" u Tašmajdanskom parku održan je pomen stradalim radnicima RTS-a. Poštu su im odali članovi porodice, zajedno sa predstavnicima RTS-a i drugih institucija i organizacija.
Nakon objave jednog od citata Mahatme Gandija u štampanom izdanju i na Instagram stranici lista i portala Danas, na mejl adresu, ali i društvene mreže Danasa čitav dan stižu, u najmanje ruku uznemirujuće, pretnje smrću, klanjem, silovanjem…
Dobili su, na veliko iznenađenje, prošle godine dozvolu za nacionalnu pokrivenost, u januaru i dozvolu za emitovanje od REM-a, ali Radio Cherry prestao je da postoji i pre nego što mu je krenuo signal na 17 dodeljenih frekvencija: na njima se već nekoliko dana emituje program lokalne radio-stanice Karolina, koja je tako na mala vrata postala deo nacionalnog radijskog neba. To i nije bilo teško, s obzirom na to da su vlasnici prerano počivšeg Radija Trešnje i Radija Karolina odnedavno – isti.
Fondacije Šer (SHARE) sapštila je da je izradila analizu kampanje političkih aktera na internetu, kroz izveštavanje odabranih onlajn medija, i aktivnosti i oglašavanje stranaka i kandidata na društvenim mrežama.
Moskovski prekršajni sud kaznio je danas Gugl sa četiri miliona rubalja (oko 45.000 evra) zbog "širenja lažnih informacija o poginulima tokom specijalne operacije u Ukrajini", saopšteno je iz tog suda
Bjeloruske vlasti moraju odmah osloboditi Aksanu Kolb novinarku nezavisnog tjednika Novy Chas i odustati od svih optužbi protiv nje, priopćio je u srijedu Committee to Protect Journalists (CPJ). Kolb je uhapšena u srijedu u Minsku, i odredili joj pritvor do 10 dana.
Kompanija „Novosti“ a.d. raspisala je javni konkurs za novinarsku nagradu „Milan Pantić“ koja se dodeljuje za novinarsku hrabrost, u znak sećanja na dopisnika “Večernjih novosti“ iz Jagodine Milana Pantića, koji je ubijen 11. juna 2001. godine u hodniku ispred svoga stana, a ubica još nije pronađen.
Pre 23 godine, u noći između 22. i 23. aprila, NATO je bombardovao zgradu RTS-a i ubio 16 naših kolega. Prvi put u istoriji ratovanja pogođena je jedna medijska kuća koja je prethodno proglašena za legitimni vojni cilj.
Većina mladih u Srbiji informiše se putem mobilnih telefona, od društvenih mreža najviše koriste Instragram, četiri petine njih smatra da ume da prepozna lažne vesti, a dve trećine da su te vesti problematične za društvo, pokazalo je istraživanje „Mladi i pravo na informisanost“.
Circulation of government-acquired local newspapers has plummeted in rural Hungary, while state-funded propaganda is distributed for free, explains HVG
U najnovijem izveštaju američke nevladine organizacije Fridom haus „Zemlje u tranziciji”, Srbija je ove godine najviše u regionu nazadovala u oblasti sprovođenja demokratskih reformi. Po njihovoj oceni, treću godinu zaredom nalazimo se u redu hibridnih, a ne demokratskih režima što praktično znači da je vlast u Srbiji zasnovana na autoritarizmu. U delu izveštaja o medijima Fridom haus podseća i na prošlogodišnju kampanju vlasti protiv KRIK-a optužujući novinare da sarađuju sa Veljkom Belivukom, optuženim između ostalog za brutalna ubistva i otmice.
Predrag Rava novi je predsednik Društva novinara Vojvodine – Udruženja novinara Srbije (DNV-UNS), odlučila je Izborna skupština ogranka UNS-a u Vojvodini.
Srđan Nonić, niški aktivista i novinar kome posle prekršajne prijave policije preti kazna od 150.000 dinara, za Cenzolovku kaže da je na ekološkim protestima bio službeno, da nije blokirao saobraćaj, već da je izveštavao kao novinar. „Po toj logici, i policija i major Petrović su organizatori protesta jer su znali kada se on održava, bili su prisutni i snimali su”, kaže Nonić za Cenzolovku
Svako može da napiše, objavi, promoviše knjigu – višestruko nagrađivani pisac, folk pevač, osuđeni kriminalac. Ovaj poslednji može da napiše i knjigu o svom poslu. Ako je ne piše iz zatvora poput Legije, može da je donese u studio televizije sa nacionalnom frekvencijom i da je tako promoviše. To poslednjih nedelja radi Mihailo Maksimović, osuđivani makro, autor knjige u kojoj prenosi „priče“ različitih devojaka.
