Završeno suđenje po tužbi Vladimira Ðukanovića protiv Vuka Cvijića, očekuje se presuda 
Crna Gora privremeno zabranila TV Informer zbog napada na studente i Crnogorce i veličanja ratnih zločinaca 
Za tri medijska izdavača u Subotici više para nego svima ostalima tokom deset godina 
Slučaj Aleksinac: Kako je medijski konkurs oterao novinare na biro 
Glavna vest Vučić, opozicije nigde: Kako se plasiraju informacije na nacionalnim radio stanicama 
Osnivač Fejsbuka Mark Zakerberg, odbacio je tvrdnje nekadašnje uposlenice, sada uzbunjivačice Frensis Hogen, koja je u medijima i pred američkim Kongresom kritikovala rad ove kompanije, navodeći da profit stavljaju iznad interesa korisnika.
Američki kongresmeni optužuju izvršnog direktora Fejsbuka Marka Zakerberga da mu je glavni cilj sve veći profit, a da je bezbednost korisnika za njega nebitna.
Praznik koji „slavimo“ već petnaest godina, Međunarodni dan prava javnosti da zna, obeležen je u Srbiji prošle nedelje, dok čekamo izmenu zakona koji reguliše pristup informacijama od javnog značaja. Organizacije civilnog društva smatraju da su predložena rešenja loša, a analiza pokazuje i da se na odgovore u budućnosti može čekati mesecima.
Majci novinara Nenada Kulačina verbalno je zaprećeno da bi joj sina trebalo obesiti, dok je 3. oktobra bila u privatnoj poseti Boru, saopštila je danas medijska organizacija SafeJournalists (SJ), organizacija koja okuplja 8.200 profesionalaca sa Zapadnog Balkana.
U malim gradovima i opštinama Srbije građani vrlo često nemaju nikakav izbor kada je reč o tome kako će se i odakle informisati. Kupovinom malih kablovskih operatora, koji su ranije izgradili mrežu u tim sredinama, Telekom Srbija je uspostavio kontrolu nad tržištem.
Ubistvo porodice Đokić iz Aleksinca tema je o kojoj Srbija bruji već nekoliko dana. Ko ih je ubio, zbog čega, na koji način se sve dogodilo... Mnogo je onih koji postavljaju takva pitanja. Zato se mi pitamo - kako to da je smrt postala najtraženija roba?
Premda se nisu našli na klupama za optužene Haškog tribunala, novinari iz Srbije su svoje mesto u haškim procesima zauzeli kao svedoci, koji su svoja saznanja iz devedesetih iznosili, ili u korist tužilaca ili u korist odbrane. Bilo je navodno novinara koji su bili zaštićeni svedoci, ali i onih koji su svedočili pod svojim punim imenom i prezimenom, kao što su novinari „Vremena“ Dejan Anastasijević i Jovan Dulović, potom ratni izveštač i frankofoni politikolog Zoran Petrović Piroćanac, koji je sarađivao sa velikim brojem stranih i srbijanskih medija. Tu su i Slavoljub Kačarević, nekadašnji novinar „Politike“, urednik magazina „Intervju“, a kasnije i direktor i glavni urednik „Glasa javnosti“, kao i Branimir Bata Grulović, koji je od 1992. do 1997. godine bio šef biroa za Balkan britanske agencije Reuters, sa sedištem u Beogradu.
Milena Mrazović je novinarsku karijeru počela prije više od 130 godina, ali i danas je rijetkost da je na čelu medija žena.
Šest novinarskih udruženja sa Zapadnog Balkana, koja predstavljaju više od 8.200 novinara, obratilo se pismom evropskom komesaru za susedstvo i proširenje Oliveru Varheiju, Evropskoj federaciji novinara i Evropskoj radiodifuznoj uniji (EBU) zbog trenutne situacije sa medijskim slobodama u Albaniji.
Tuniske vlasti zatvorile su televizijsku stanicu, pošto je jedan od njenih voditelja pročitao pesmu protiv diktature.
Medijima u Afganistanu se zabranjuje i poticanje mlađih generacija da napuste zemlju.
U Ljubljani su se juče ponovili neredi zbog protesta protiv vladinih mera i uvođenja kovid potvrda, u kojima je, prema policijskim procenama, učestvovalo oko 3.000 ljudi u centru grada. Protest je policija uspela da smiri u kasnim večernjim satima, a na više mesta upotrebila je vodeni top i suzavac kako bi rasterala demonstrante. Tokom protesta stradala su i vrata redakcije N1 Slovenija, a odgovorna urednica tamošnjeg portala Katja Šeruga kaže da Ljubljana nikada nije izgledala kao sinoć. Upozorava da su novinari istovremeno na meti i demonstranata i vladajuće stranke, kao i da je atmosfera u društvu napeta, iracionalna, i da je teško proceniti u kom pravcu će se stvari dalje odvijati.
Pandorini papiri otkrili su i da je Nikola Petrović, u vreme dok je bio direktor državne firme, bio i vlasnik ofšor firme na Britanskim Devičanskim Ostrvima. Tu firmu nije prijavio Agenciji za sprečavanje korupcije, iako je po zakonu bio dužan da to uradi. Firmu je iskoristio da otvori račun u švajcarskoj banci, a kako je njegovo vlasništvo u firmi bilo sakriveno, tako je ujedno sakrio i da je vlasnik računa. Advokat koji mu je u tome pomagao, osnivač je prorežimskog portala Antidot.
Najuticajnije fejsbuk stranice u Srbiji na temu vakcinacije protiv virusa covid-19 u prvoj polovini 2021. godine imale su ili izrazito pozitivan ili izrazito negativan narativ o vakcinama, dok je među njihovim objavama posebno primetan pozitivan narativ o Rusiji, a negativan prema zemljama Zapada.
Međunarodni projekat Pandorini papiri tema je broj jedan u svim svetskim medijima, jer su njime otkrivene tajne poslovne aktivnosti i bogatstva svetskih lidera, političara i milijardera stečena na sumnjiv način.
Uzbunjivačica iz kompanije Fejsbuk Frensis Hogen, odgovorna za to što su u javnost procurele iznenađujuće informacije o toj kompaniji, svedočila je pred američkim Kongresom, javlja BBC. Ona je oštro kritikovala kompaniju, navodeći da njeni sajtovi i aplikacije "nanose štetu deci, unose podele i slabe našu demokratiju".
Uprkos tome što su u „Pandorinim papirima“ objavljena dokumenta koja pokazuju da je ministar finansija Siniša Mali bio vlasnik 24 luksuzna stana u Bugarskoj, predsednik Srbije Aleksandar Vučić rekao je da je siguran da KRIK to nije dokazao.
Tužilaštvu nije trebalo mnogo da odbije krivičnu prijavu protiv Aleksandra Šapića koju smo podneli Marko Vidojković i moja malenkost.
Napadi na novinare koji su učestvovali u projektu “Pandorini papiri” su demagogija, kaže Jelena Ćosić iz Međunarodne mreže istraživačkih novinara (ICIJ), organizacije koja je predvodila to međunarodno istraživanje.
