18. avg 2022.

Ako nema solidarnosti novinara, siledžije će nastaviti da prete i napadaju i OK radio i druge medije

I pored toga što su napadi na OK radio opasni po zaposlene, i pored toga što optuženi Dejan Nikolić čak i na sudu nastavlja da preti ekstremnim nasiljem, nisu svi mediji u Vranju izveštavali o napadima na svoje kolege, čak ni o otkazima koje su novinari davali zbog pritisaka nasilnih moćnika. Štaviše, bilo je onih koji su ćutanje pravdali time što ceo slučaj vide kao „građevinski problem”, iako novinari trpe posledice iživljavanja siledžija

Zazidani prozori, isprskane prostorije, pretnje zaposlenima… (foto: OK radio)

I pre suđenja Dejanu Nikoliću u Osnovnom sudu u Vranju zbog pretnji i napada na OK radio u Vranju moglo se primetiti da novinarske solidarnosti sa koleginicama i kolegama nema dovoljno. Svega dva–tri medija su u Vranju o ovom slučaju izveštavala sve vreme, jasno ukazujući na to šta je u tom slučaju zaista problem. 

Mnogi su, međutim, ćutali. 

Ni na samom suđenju nije bilo mnogih novinara i medija iz Vranja, pa se stekao utisak da su osuđivani nasilnik Dejan Nikolić Kantar i oni koji napadaju OK radio imali značajniju podršku. Oko 300 njihovih ljudi se okupilo ispred suda. 

Istina, kako svedoči Veran Matić, deo njih je dobio honorar za dolazak pred sud, nošenje transparenata i uzvikivanje parola. 

U sudnici je istovremeno bilo petnaestak novinara, od kojih je deo došao iz Beograda i drugih gradova.

Oni su mogli da se uvere u bahatost i agresivnost Dejana Nikolića, kao i u činjenicu da je problem OK radija neuporedivo veći od bilo kakvog građevinskog problema – dok su Olivera Vladković i Svetlana Ivanov govorile o strahu za svoj život i strahu za svoje bližnje, Nikolić im je direktno pretio:

„To što ste izjavile na sudu da se plašite, u pravu ste, imate razloga da se plašite, i ja neću stati…” 

Kasnije se, kako je preneo FoNet, čulo i da je izgovorio:

„To se u Jasenovcu 1941. godine rešavalo sa tak-tak-tak.”

Nije, izgleda, sudeći po ne tako brojnim izveštajima, pre svega vranjskih medija, na novinare uticalo čak ni svedočenje Svetlana Ivanov: 

„Plašim se da će neki ostrašćeni ljudi učiniti nešto nažao meni i mojoj porodici. Posebno kada čitam komentare na portalima, takođe se plašim za svoju egzistenciju, svoju i svoje porodice.”

Ona je rekla da ni ulicom ne hoda mirno, da ni ona ni njena porodica ne spavaju mirno.

Uplašeni su i novinari OK radija i drugi zaposleni. 

Dva novinara su zbog toga dala otkaz, kao i jedan zaposleni u kafeu.

POMOZIMO OK RADIJU

Asocijacija nezavisnih elektronskih medija (ANEM) pokrenula je akciju prikupljanja donacija za pomoć OK radiju.

Potrebno je da prikupimo milion dinara kako bismo pomogli OK radiju da se odbrani od pritisaka i pretnji i da nastavi rad.

Donaciju možete uplatiti putem sajta Donacije.rs

Podsećamo, OK radio se suočio sa pritiscima i pretnjama, zajedno sa zaposlenima u internet kafeu No Comment koji posluje u okviru OK radija i koji svojim prihodima omogućava održivost radija.

Od vlasnice radija je traženo da potpiše saglasnost za izgradnju nelegalne kladionice pored prostorija radija, što je ona odbila jer su nedostajale dozvole, a zbog pretnji koje su joj upućene morala je da od nadležnih institucija zatraži zaštitu.

Građevinska inspekcija je nekoliko puta stopirala izgradnju ovog nelegalnog objekta, što nije u potpunosti zaustavilo izgradnju, a nisu zaustavljene ni pretnje koje su upućivane vlasnici radija i zaposlenima.

Pročitajte ovde hronologiju pritisaka.

Spremni da sa nasiljem idu do kraja

Bilo je lokalnih novinara koji su se posle suđenja okupili u kafeu No Comment, koji posluje u okviru OK radija i samom mediju omogućava da postoji. Nije, naravno, bilo novinara iz medija koji podržavaju lokalnu vlast. 

Ovaj kafić je, inače, zatvoren, pošto je bio na meti nasilnika koji su pretili vlasnici Oliveri Vladković i Svetlani Ivanov. 

Na tom sastanku je istaknuto da je napad na OK radio jedan od najkompleksnijih i najopasnijih slučajeva u Srbiji u ovom trenutku kada je reč o bezbednosti novinara.

Rečeno je i da je važno da novinarska zajednica ostane uz OK radio i da se više izveštava o ovom slučaju. 

„Nisam zadovoljan količinom izveštavanja, naročito na lokalnom nivou, jer ovo je jedan od najozbiljnijih slučajeva u Srbiji. I ako nema novinarske solidarnosti i otkrivanja novih elemenata pretnji i razotkrivanja onih koji prete – silnici će nastaviti. Imamo posla sa ljudima koji ne kriju da su nasilnici, koji su spremni da idu do kraja sa svojim nasiljem”,  rekao je tom prilikom Veran Matić, član Stalne radne grupe za bezbednost novinara i predsednik ANEM-a. 

Ljiljana Stojanović, glavna urednica JUGpressa iz Leskovca i članica Stalne radne grupe za bezbednost novinara, koja je pratila suđenje i bila na okupljanju novinara u kafeu No Comment, za Cenzolovku potvrđuje da je primetno da su lokalni mediji u Vranju od početka napada na OK radio vrlo malo izveštavali. 

Pojedini mediji van Vranja, kao što je i JUGpress, više su pažnje posvetili tom slučaju nego veći deo medija iz tog grada. 

„Nema ni solidarnosti ni empatije”, zaključuje Stojanović. 

Novinarska udruženja i građanske organizacije iz Koalicije za slobodu medija i Udruženje novinara Srbije osudili su napade na vranjski medij. Stojanović kaže da je to sjajno, ali ne i dovoljno.

„Nije to uvek dovoljno, ipak je potrebno da i mediji više izveštavaju o tome. Priča se kako su mediji i novinari u Vranju uplašeni, ali postoji i realna opasnost da budu još uplašeniji ako se ne stane na put ovakvim pojavama”, ističe Stojanović i dodaje da kolege i koleginice ne shvataju da uvek postoji mogućnost da se to desi bilo kome, jer, zbog prirode novinarskog posla, uvek ima onih koji su  nezadovoljni njihovim izveštavanjem. 

Ona smatra da bi novinari u Vranju možda bili i solidarniji, ali da u slučaju OK radija solidarnost izostaje verovatno zbog vlasnika tih medija, među kojima su neki, prema njenim saznanjima, u poslovnim odnosima sa firmama koje se povezuju sa Nikolićem.  

„Mi u medijima valjda najbolje znamo koliko je važno da se glas o nečemu čuje i proširi. Nama je upravo izveštavanje najbolja odbrana od svih problema. I zato je ono važno.”

Nije građevinski, već medijski problem

Iako je bilo pokušaja da se ovaj slučaj predstavi kao građevinski problem, a ne medijski, Stojanović kaže da je to skretanje pažnje i da je to ipak pritisak na medije. 

Podseća da je advokat Dejana Nikolića Kantara pokušao da slučaj predstavi upravo na taj način. On je finansijsku direktorku OK radija, koja piše projekte i radi na nekima od njih kao novinarka, pitao: „Šta vama piše u ugovoru?“ i „Da li vam piše da ste novinar?”

„Mislim da ne razume kako funkcionišu mediji, naročito lokalni. S druge strane, to mu i jeste namera, da skrene pažnju sa toga da je u pitanju medij. Ako to dokaže, onda sve to postaje samo jedan običan slučaj i neće biti toliko medijske pažnje”, kaže Ljiljana Stojanović. 

Neki novinari su upravo to prihvatili – pa svoje neizveštavanje o problemima OK radija pravdaju time da se tu radi o građevinskim problemima.

A u pitanju je direktan pritisak na medij. 

„Sve se to dešava OK radiju, koji je medij, koji dugo postoji. Na samom početku bilo je izvesnog nerazumevanja kod nekih ljudi koji bi morali da se bave upravo zaštitom novinara. Upravo zbog toga, da to nije medijski slučaj zapravo, nego navodno građevinski problem. Jeste neko zazidao prozor jednom lokalnom mediju, ali ljudi tu rade.”

O kakvom se „građevinskom problemu” radi vidimo i po tome što se niko u OK radiju ne oseća bezbedno. Olivera Vladković i Svetlana Ivanov su to opisale i na sudu. Vlasnica OK radija je pod policijskom zaštitom. 

Ostavite komentar

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

*

Send this to a friend