Analiza SĆF: Veći broj mehanizama zaštite nije poboljšao nivo bezbednosti novinara

Bez obzira na povećan broj mehanizama zaštite bezbednosti novinara, nije došlo do smanjenja broja napada na novinare, jedan je od zaključaka analize „Ka efikasnim mehanizmima za zaštitu novinara u Srbiji: Novi stari izazovi”. Кroz kontinuirano učešće u procesima unapređenja sistema zaštite medijskih radnika, u ovoj analizi Slavko Ćuruvija fondacija ispituje da li su i kako nadležni prevazišli ranije ustanovljene prepreke u ovom sistemu, te prenosi razgovore sa 10 novinara o iskustvu sa krivičnopravnom zaštitom.

Kako je analizom ustanovljeno, broj mehanizama zaštite novinara se vremenom uvećava. Trenutno su u Srbiji aktivna dva radna tela – Stalna radna grupa za bezbednost novinara i Vladina radna grupa za bezbednost i zaštitu novinara, a novinari za informisanje i podršku mogu koristiti i platformu Bezbedninovinari.rs i SOS telefon 0800-100-115.

Određena unapređenja u sistemu zaštite uočena su zbog donošenja Opšteg obaveznog upustva za postupanje tužilaštava, kojim je obuhvaćeno 34 krivična dela koja se mogu izvršiti na štetu novinara. Ovim uputstvom tužilaštvima su naložene i promene u hitnosti postupanja u slučajevima zaštite novinara, promene u njihovom evidentiranju, a povećan je i broj kontakt tačaka pri tužilaštvima.

Analizom je ustanovljeno da je uputstvo dovelo do brže reakcije tužilaštva neposredno nakon podnošenja krivične prijave i taj utisak dele kako udruženja novinara tako i sami oštećeni novinari. Ipak, broj odbačenih krivičnih prijava i dalje je veliki, novinari kontinuirano trpe posledice napada koji nisu kažnjivi zakonom, doživljavaju sekundarnu viktimizaciju kroz sistem zaštite, a kao bitan nedostatak u postupanju tužilaštava, novinari ističu nedobijanje informacija o toku postupka.

Iako postoje primeri efikasnog rešavanja slučajeva u pravosudnom sistemu, analiza je pokazala da je veliko nepoverenje novinara u sistem zaštite.

Ispitani novinari uglavnom misle da su selektivnost i zavisnost od političkog pritiska glavne odlike rešavanja napada na novinare, te da postoje pravila po kojima nadležni određuju koje će slučajeve rešiti.

Novinari u čijim se slučajevima postupa efikasno, misle da je tako jer napadač nije blizak vlasti ili deo nje. Svi intervjuisani novinari smatraju da su nadležni nedovoljno osvešćeni u vezi sa napadima na novinare, a njihov rad najviše puta opisan je pojmovima „ignorisanje” i „licemerje”.

Autorke analize su Nataša Jovanović i Danica Đokić.

Kompletnu analizu možete preuzeti OVDE