10. dec 2018.

Botovanje na srpski način: Armija užasnih kreatura

Botovi u Srbiji nemaju nameru da utiču na izborne rezultate, ali su tu da zagade prostor na društvenim mrežama, da uguše kritiku i da uplaše, rečeno je na tribini "Trolovanje na srpski način".

Foto: Dragan Perišić

Pojmovi kao što su bot, trol ili mim (meme) koriste se u Srbiji poslednjih nekoliko godina, iako u svetu postoje ozbiljna istraživanja u vezi sa ovim fenomenima. Ipak, u javnosti i dalje postoje dileme u razgraničenju pojmova kao što su bot i trol.

„Botovi se trude, u našem slučaju veoma slabo, da njihova aktivnost izgleda kao nešto što je spontano poniklo iz samog društva, a u stvari je sve dirigovano i unapred dogovoreno. Ako bismo napravili analogiju sa stvarnim životom i sa politikom, botovi bi bili oni koji autobusima iz drugih gradova dolaze na neki miting, kako bi glumili da su građani tog grada koji su iskreno zainteresovani za otvaranje mosta, lifta ili javnog WC-a. Trolovi u stvarnom životu bi bili oni koji bi određenu grupu uznemirili i menjali temu“, objašnjava Tatjana Vehovec iz Centra za nove medije.

Sociolog Dalibor Petrović, koji se bavi istraživanjem interneta u Srbiji, poručuje da ideološka ubeđenja predstavljaju čvrste dispozicije i da botovi na to još uvek nemaju snažan uticaj.

„Postoji jedan drugi uticaj koji je dosta važan, a to je uticaj kvarenja. Postoji ideja da se obesmisli rasprava na društvenim mrežama, da se taj prostor zagadi i da se izgubi kredibilnost, koja bi se vratila mejnstrim medijima. To je ono što je najdramatičnije i, s druge strane, jasno nam pokazuje pravce razmišljanja kome odgovara da je to tako. Već godinama imamo ‘frejmovanje’ interneta kao jednog mračnog mesta, gde se uglavnom dešavaju razne nepodopštine. Mi smo deo jednog globalnog trenda obesmišljavanja i zatvaranja interneta, od prostornog ka kanalskom mediju, i to je ono što je najstrašnije“, ukazuje Petrović.

Vehovec: Armija užasnih kreatura

U Srbiji postoji hiperprodukcija realnosti, kaže Vladan Joler iz Share Fondacije. Po njegovim rečima, ukoliko se razmišlja o tome kao o predstavi, onda se uviđa da postoji jedan glavni glumac, kao i jedan grad u kojem se veći deo radnje odvija. U 80 odsto slučajeva u vestima se pojavljuje Beograd, ostatak je Srbija, a to naziva jednom vrstom rijaliti programa.

„Ako gledate izvor tih vesti shvatate da postoje dve ili tri agencije odakle sve dolazi. Razlog zašto je to tako jeste i taj što je novinarstvo u neku ruku umrlo u međuvremenu, zbog toga što je biznis model medija u kojem se to pojavljuje brojanje klikova, pregleda. Tako da ni ne postoji prevelik razlog zašto bi se proizvodile vesti, ako mogu da se preuzmu odnekud“, smatra Joler.

Nedavno je objavljeno da su članovi Internet tima Srpske napredne stranke, njih 3.456, za oko godinu dana napisali 10 miliona komentara na više od 200.000 vesti. Po rečima Tatjana Vehovec, botovi u Srbiji ne žele da utiču na uverenja ili na svest, niti želi da utiče na izborne rezultate, jer su oni izvesni.

„Ipak, on može da zagadi prostor, da vas uplaši. Dve godine sistem koji je tipičan samo za ovu zemlju bio je da svako ko je imao kritičku misao na Tviteru bude napadan najstrašnije moguće, tako da se velika većina ljudi ili povukla ili je ugasila naloge ili su ućutali. Oni nisu mogli da urade ono što su ruski botovi uradili za Trampa, a to jeste uticaj na konačan rezultat. Ova armija užasnih kreatura, anonimnih pre svega, lutkica koje igraju onako kako treba, pošto nisu mogli da utiču na javno mnjenje, onda su uticali na to da se spusti jedna kritičnost i da imamo mnogo manji broj ljudi koji su spremni da iskažu svoje mišljenje na Tviteru, nego što smo to imali pre dve godine“, kaže Vehovec.

Nadovezujući se na priču o botovima i njihovu aktivnost, Joler koristi termin „inverzna cenzura“.

„Imate jednu proizvodnju šuma i buke, cenzure kroz metod kreiranja gomile besmislenih glasova, i od te gomile više ne možeš da utvrdiš šta je realnost, šta je pravi glas ili šta nije.“

Pepe protiv političke korektnosti

Ugledni magazin „Njujorker“ nazvao je 2016. „godinom političkog trola“. Internet mim „Pepe the Frog“ (Žabac Pepe) postao je simbol alternativne desnice u SAD. Tumačenja odlaze i u pravcu ukazivanja na korelaciju između popularnosti Pepea kao Amerike koja je protiv establišmenta i političke korektnosti, izbeglica, i uspona Donalda Trampa.

Dalibor Petrović kaže da ne bi okrivio Pepea za radikalizaciju američke scene, objašnjavajući da mim postaje kulturni izraz koji ima moć da prevaziđe mali prostor i okupi veliku zajednicu.

„Pepe nosi jednu vrstu cinizma, prezira prema mejnstrimu, a on je u Americi politički korektan, predstavlja ga kosmopolitska elita, što u mnogim grupama američkog društva izaziva otpor. On je divno korenspodirao Trampu, koji isto tako nije previše lep, možemo da govorimo o jednom žapcu, koji se pretvara u princa, odnosno predsednika. I Pepe dobija punu snagu kada ga Tramp šeruje sa nekim svojim karakteristikama. Ne bih direktno optužio mim i rekao da će on radikalizovati društvo, ali svakako u doba rascepkanih društava i supkultura, mi se okupljamo oko nekih kulturnih elemenata, a zbog određenih okolnosti neki prevazilaze lokalitet u kojem nastoje da povežu velike grupe ljudi, iako su potpuno različiti, ali ih ujedinjuje u njihovom otporu prema nečemu, a to je sada neoliberalna mejnstrim politika“, dodaje Petrović.

Vladan Joler skreće pažnju na vrednosti interneta i njihovu (zlo)upotrebu.

„Ako kažemo da su vrednosti anonimnost, sloboda izražavanja, pitanje je na koji način smo mi kao društvo i dalje spremni da to sve podržavamo samo zato što je desnica pronašla u tome alat. Ukoliko gledate priču sa našim botovima, alati koji oni koriste su divni, alati za anonimnost, recimo. To je osnovno pitanje kako možemo da živimo sa tim vrednostima. Ta edukacija o kojoj mi pričamo morala bi da bude dosta dublja. U dubini svega toga postoje neke vrednosti koje su osnova, kao što su decentralizacija, sloboda izražavanja, anonimnost. Moramo da razumemo kako ćemo da se nosimo sa (zlo)upotrebom tih vrednosti od strane desnice“, zaključuje Joler.

Tribinu „Trolovanje na srpski način“ organizovala je Fondacija 021, uz podršku Misije OEBS-a u

Ostavite komentar

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

*

Na našem sajtu biće objavljeni svi pristigli komentari, osim komentara koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede ili nisu u vezi sa temom članka koji se komentariše. Govor mržnje definisan je Zakonom o javnom informisanju, koji u članu 38. kaže: „Zabranjeno je objavljivanje ideja, informacija i mišljenja kojima se podstiče diskriminacija, mržnja ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja nekoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihove seksualne opredeljenosti, bez obzira na to da li je objavljivanjem učinjeno krivično delo“. Pre nego što budu objavljeni, komentari moraju biti odobreni od strane naših moderatora, pa vas molimo za malo strpljenja.

Send this to a friend