Godišnji izveštaj ombudsmana: Sve brutalniji napadi na novinare

„Položaj medija i status novinara i medijskih radnika ugroženi su uvredljivim i nipodaštavajućim odnosom, direktnim pretnjama i fizičkim pritiscima učesnika javnog prostora, ali i lošim finansijskim položajem“, navedeno je u izveštaju zaštitnika koji je prenelo Udruženje novnara Srbije (UNS).

Podseća se da je zaštitnik građana i prethodne godine više puta upozoravao na sve učestalije i brutalnije napade na medije, počev od napada i pretnji na društvenim mrežama, preko sprečavanja novinarskih ekipa da prisustvuju događajima i direktnih napada na novinare i redakcije, pa do jednodnevne fizičke blokade televizije.

Zaštitnik građana u izveštaju je istakao da u oblasti slobode govora i izražavanja, i posebno slobode medija, nije zabeležen napredak, što je potvreno i šestomesečnim izveštajem Evropske komisije iz prošle godine u kojem se navodi da Srbija „mora da unapredi slobodu izražavanja“, jer „zabrinjavaju slučajevi pretnji, zastrašivanja i nasilja nad novinarima, kao i politički i ekonomski uticaji na medije“.

Pašalić je naveo i da su novinarska udruženja 2019. godine imala različite podatke o broju napada i pritisaka na novinare, te da je Nezavisno udruženje novinara Srbije u svojoj bazi evidentiralo 119 napada, a UNS 90 slučajeva u kojima su se novinari i medijski radnici žalili udruženju.

On je istakao da je istovremeno i Savet za štampu saopštio da je u drugoj polovini prošle godine osam štampanih dnevnih medija prekršilo novinarski kodeks u 5.057 slučajeva, čime je trend povećanja broja kršenja kodeksa nastavljen i u 2019. godini.

„Najčešće povrede kodeksa odnose na kršenje pretpostavke nevinosti, direktno ili indirektno otkrivanje identiteta žrtava i objavljivanje pretpostavki nepotkrepljenih dokazima“, istiakao je Pašalić.

Zaštitnik građana je ocenio da Medijska strategija i izmene zakonskih rešenja u oblasti medija „nisu opravdali očekivanja“, zato što i dalje postoji niz nerešenih problema i nedostaci u propisima koji regulišu oblast javnog informisanja.

Pašalić u izveštaju navodi da je u medijima i javnom prostoru prisutan „govor mržnje“.

„Senzacionalizam, diskriminatorni stavovi i uvredljivo izveštavanje, naročito o ženama, posebno onima koje obavljaju javne funkcije, i pripadnicima LGBT populacije. Potrebno je posebnu pažnju posvetiti odgovornom izveštavanju, naročito o nasilju u porodici i partnerskim odnosima“, stoji u izveštaju.