09. sep 2019.

Građanski mediji koji kritikuju vlast teško će opstati ako im podrška stiže samo u inboks

Nije preživelo mnogo lokalnih medija civilnog društva, koji su uz to i kritički i koji se ne dodvoravaju vlastima, ali su i oni na ivici opstanka i zavise od donacija. U zemljama razvijene demokratije lokalnim medijima se veruje više nego nacionalnim zato što direktno ukazuju na probleme ljudi koji u tim malim sredinama žive i jer pomažu da se oni reše

Potpis: Penzioneri koji su u Temerinu popravili ljuljaške na igralištu za decu (foto: Fejsbuk)

Temerinski penzioneri Ištvan Varga, Petar Ivanič, Zoltan Barna, Laslo Pavlik i Tibor Nađ organizovali su nedavno akciju popravke ljuljaške na dečjem igralištu u centru tog mesta. Oni su prilikom gotovo svakodnevnih okupljanja u centralnom parku gde se igralište nalazi, nedeljama gledali decu kako dolaze da se igraju, a zatim razočarana odlaze kući jer većina tih sprava nije bezbedna za korišćenje. Pošto u Opštini kažu da je rekonstrukcija igrališta planirana, ali ne i kada, odlučili su da poprave ljuljašku, tako što su polomljenu gredu zamenili drvenom banderom koju je neko od njih već imao.

Nažalost, priče poput ove često ostaju u  krugu učesnika akcije i njihovih prijatelja, a vredne su pomena iz najmanje dva razloga. Prvi je građanski aktivizam, a drugi je odgovornost lokalne samouprave.

Da bi priča došla do što većeg broja ljudi, bitno je da postoje lokalni mediji. Njih u Srbiji ne manjka, ali je problem to što se oni retko bave kritikom vlasti, pa tako neće ni preneti vest o akciji građana koja je direktna posledica neodgovornosti vlasti.

„Lokalni mediji, bez obzira na to da li su profitni ili neprofitni, imaju značaj jer se bave problemima koji su bliski običnim građanima“, kaže Milorad Ivanović iz BIRN-a. „Lokalno novinarstvo pokazuje da korupcija ne postoji samo na visokom nivou, nego postoji u svakoj ulici u svim gradovima. Lokalni mediji obično idu korak dalje – nakon što uz pomoć istraživačkog novinarstva otkriju šta je problem u društvu, pokušavaju da pronađu rešenje i tako pomognu svojoj zajednici. Istraživanja pokazuju da građani mnogo više veruju lokalnim medijima nego nacionalnim, što je prednost koju oni često znaju da iskoriste.“

Lokalni mediji na Zapadu podstiču društveni aktivizam

U zemljama razvijene demokratije lokalni mediji igraju važnu ulogu u zajednici. Grad Hal je najbolji primer kako oni mogu da promene jedno društvo.

Većina lokalnih medija u Srbiji ne želi da se zameri vlastima jer se, u protivnom, njihov opstanak na medijskom tržištu dovodi u pitanje. Zato isključivo prenose saopštenja uprave i izveštavaju sa događaja koji promovišu rad lokalnih vladajućih političara

„Džejmi Makaskil, urednik jednog škotskog lista, došao je na ideju da karijeru nastavi u najgorem gradu u Velikoj Britaniji, Halu, koji je bio grad sa najvećom stopom nezaposlenosti, ubistava, bede… Uveo je novu formu novinarstva – konstruktivno novinarstvo – koje ima za cilj da ponudi rešenja za uočene probleme. Prva akcija koju su sproveli bila je da se u dogovoru sa 100 kompanija zaposli 100 svršenih studenata. Ispostavilo se da je akcija bila više nego uspešna, i za godinu dana je uz pomoć lista zaposleno 1.000 mladih“, priča Ivanović i dodaje da je zahvaljujući nizu akcija koje su pokrenuli mediji, Hal od najgoreg grada u Velikoj Britaniji postao britanska prestonica kulture.

U zemljama poput Velike Britanije mediji imaju finansijsku podršku države, ali i čitalaca. Takođe, neprofitni mediji zajednica iz zemalja članica Evropske unije imaju mogućnost korišćenja socijalnog fonda. I, što je najbitnije, novinari su zaštićeni od verbalnih i fizičkih napada.

Mediji civilnog društva kao alternativa

Razlog zašto se većina lokalnih medija u Srbiji ne uklapa u prethodni opis je jednostavan: ne žele da se zamere vlastima jer se, u protivnom, njihov opstanak na medijskom tržištu dovodi u pitanje. Zato oni isključivo prenose saopštenja uprave i izveštavaju sa događaja koji promovišu rad lokalnih vladajućih političara.

Nezavisno društvo novinara Vojvodine već neko vreme promoviše model medija civilnog društva kao alternativu trenutnoj medijskoj sceni, prvenstveno na lokalnom nivou.

Džejmi Makaskil uveo je novu formu novinarstva – konstruktivno novinarstvo – koje ima za cilj da ponudi rešenja za uočene probleme. U najgorem gradu u Velikoj Britaniji, Halu, organizovao je akciju da se zaposli 100 svršenih studenata. Za godinu dana zaposleno je 1.000 mladih

„Mediji civilnog društva mogli bi u prvi plan da stave javni interes, a ne interes vlasti i određenih centara moći, odnosno mogli bi da predstavljaju direktan komunikativni kanal ili savez građana i medijskih profesionalaca, bez državnog tutorstva“, stoji u priručniku NDNV-a „Mediji civilnog društva – uputstvo za upotrebu“.

U Nacrtu nove medijske strategije mediji civilnog društva spominju se kao značajni za razvoj medijskog pluralizma. Međutim, osim oslobađanja od naknade Regulatoru, ovi mediji nemaju nikakve olakšice u odnosu na druge.

Što se tiče finansiranja neprofitnih medija, ono je gotovo isključivo projektno. Na državnim medijskim konkursima učestvuju pod istim uslovima kao i proftini mediji.

NDNV naglašava da, iako mediji civilnog društva treba da po definiciji budu prijatelji javnog interesa, ovaj model „istovremeno može da bude zloupotrebljen od strane vlasti na isti način na koji ona obesmišljava udruživanje građana uopšte, stvarajući stotine tzv. gongo vladinih nevladinih organizacija“, što se u praksi i dešava.

Dakle, nisu svi neprofitni mediji kritički.

Neprofitni kritički mediji u Srbiji

Domaći neprofitni mediji ne mogu da koriste Evropski socijalni fond, a pored toga, oni koji kritikuju vlast, meta su raznih pritisaka. Ti pritisci najčešće su finansijske prirode, pa tako na medijskim konkursima dobijaju sredstva taman toliko da vlasti mogu da kažu kako nije bilo diskriminacije prema uređivačkoj politici, dok se oglašivači zastrašuju na razne načine.

Pored toga, institucije pod kontrolom vlasti uskraćuju informacije, zabranjuje im se dolazak na javne skupove i sednice skupštine, a ponekad ne dobijaju ni obaveštenja o događajima. Takođe, česte su inspekcijske kontrole. Ali tu nije kraj ove bizarne kreativnosti.

„Kada ni to ne pomogne da vas zastraše, osnivaju se raznorazne stranice, prvenstveno na Fejsbuku, koje plasiraju lažne informacije o članovima redakcije, objavljuju naše fotografije sa podacima. Kada ni to ne uspe, dolaze vam na kućnu adresu i isključuju vodu, kanalizaciju, struju… bez pravnog osnova i na konto izmišljenih zapisnika. Kada istrpite i to i počnete da dobijate na sudu tužbu koju napišete zbog nelegalnog upada na posed, onda se desi prebijanje ili, kao u slučaju Milana Jovanovića, paljenje kuće“, objašnjava glavni i odgovorni urednik portala Žig info Željko Matorčević.

Fotografija Marka Risovića, Milan Jovanović u spaljenoj kući

Novinar sajta Pančevo.city i aktivista Nenad Živković nedavno je bio meta provladinih medija u Pančevu zbog kritike lokalnih vlasti. Međutim, ni njega ni saradnike portala Pančevo.city to ne obeshrabruje i do sada je preko 330 autora besplatno pisalo za taj sajt.

„Ideja je bila da se što više građana uključi u rad sajta, da šalju tekstove, fotografije, karikature, video-radove i druge formate kako bismo pokazali da smo mi sajt građana“, kaže Živković. „Uveli smo i pojam aktivističkog novinarstva, pošto smatramo da pojam angažovanog novinarstva treba da evoluira u pojam aktivističkog, a to znači da, uz uvažavanje svih zanatskih pravila i etike, posvećujemo pažnju temama koje beže ispod radara javnosti i da ih aktivistički obrađujemo, a dnevno-političke teme koje se tiču života u Pančevu su neizbežne. U takvim uslovima nije lako.“

Nakon što uz pomoć istraživačkog novinarstva otkriju šta je problem u društvu, lokalni mediji pokušavaju da pronađu rešenje i tako pomognu svojoj zajednici. Istraživanja pokazuju da građani mnogo više veruju lokalnim medijima nego nacionalnim, što je prednost koju oni često znaju da iskoriste (Milorad Ivanović)

Građani često ukazuju na probleme, zagovaraju njihovo rešavanje i preduzimaju određene aktivnosti  koje uz medijsku pažnju dovode do rezultata. Međutim, većina pohvala završi u inboksu jer su ljudi u strahu od javnog iznošenja takvog mišljenja, kaže urednik portala bujanovačke.co.rs Nikola Lazić i napominje da njihova čitanost raste iz dana u dan.

„Danas u gotovo svim okolnim selima i naseljima imamo makar jednog čitaoca koji nas informiše o dešavanjima iz svog kraja. Ono na šta smo mnogo ponosni jeste to što nas prate i Albanci i pored nekoliko medija na svom jeziku, pa nam i oni prijavljuju probleme“, naglašava Lazić.

Mediji civilnog društva u Srbiji usvojili su prošle godine Platformu za saradnju i pozvali sve medije koji su neprofitni, koji rade u javnom interesu i koji ne podležu političkim i drugim vrstama pritisaka da im se pridruže kako bi se ojačala alternativna medijska scena. Takođe, ustanovljena je i Mreža medija civilnog društva, neformalna koordinacija, čiji je zadatak da se zalaže za bolji zakonski položaj građanskog medijskog sektora.

I pored raznih pritisaka, novinari ovih medija nastaviće da se bore za slobodno i profesionalno izveštavanje, za vreme kada će vlast kritiku iskoristiti za bolje upravljanje i pridružiti se akciji penzionera s početka priče.

Do tada, novinari ovih medija opstaće u svojoj misiji jer, kako kaže jedan naš sagovornik: „Kad vas nazove neki deka, kao što je mene danas, i kaže da vas voli čitati i da ima par predloga za teme od kojih ćemo, bogami, dve iskoristiti – vidite da ovaj posao vredi.“

* Tekst je nastao kao deo programa Škole digitalnog novinarstva Slavko Ćuruvija fondacije

HRVATSKA: FONDOVI ZA NEPROFITNE MEDIJE

U Hrvatskoj je kratko vreme postojao državni fond koji je finansirao rad neprofitnih medija. Međutim, po dolasku koalicije oko HDZ-a na vlast – on je ukinut. U međuvremenu, otvorio se Fond za pluralizam regulatorne Agencije za elektroničke medije koja je oko pet odsto od ukupnog prihoda koji dolazi od naplate TV i radio pretplate preusmerila i neprofitnim medijima.

Takođe, Evropski socijalni fond neprofitnim medijima u Hrvatskoj daje četiri miliona evra. Radi se o novcu koji je predviđen za uključivanje marginalizovanih delova društva – poput siromašnih, nacionalnih manjina i invalida, a dodatni problem je složiti zahtevne prijave za fondove Evropske unije.

1 komentar za: “Građanski mediji koji kritikuju vlast teško će opstati ako im podrška stiže samo u inboks

  1. Radmila

    Pre par meseci su sličnu inicijativu napravili i stanari naselja Miloja đaka u Smederevu

    11. sep 2019. at 13:18

Ostavite komentar

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

*

Na našem sajtu biće objavljeni svi pristigli komentari, osim komentara koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede ili nisu u vezi sa temom članka koji se komentariše. Govor mržnje definisan je Zakonom o javnom informisanju, koji u članu 38. kaže: „Zabranjeno je objavljivanje ideja, informacija i mišljenja kojima se podstiče diskriminacija, mržnja ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja nekoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihove seksualne opredeljenosti, bez obzira na to da li je objavljivanjem učinjeno krivično delo“. Pre nego što budu objavljeni, komentari moraju biti odobreni od strane naših moderatora, pa vas molimo za malo strpljenja.

Send this to a friend