11. jun 2021.

IPI: Duboko smo pogođeni time što ubistvo Pantića nije rasvetljeno. RBG: Krajnje je vreme da tužioci u Srbiji počnu da rade svoj posao

Povodom 20. godišnjice ubistva jagodinskog novinara Milana Pantića oglasile su se mnoge međunarodne organizacije, zahtevajući da se nalogodavci i počinioci ovog zločina kazne, kao i da slučaj preuzme Tužilaštvo za organizovani kriminal

Uz brojne pojedince i organizacije iz Srbije, obeležavanju dvadesetogodišnjice ubistva dopisnika Večernjih novosti iz Jagodine Milana Pantića priključile su se i kolege iz inostranstva. 

„Ukoliko bude dozvoljeno da slučaj Milana Pantića ostane nerešen, biće to ne samo otvorena rana u životima njegovih najbližih već će to značiti i podrivanje progresa do koga je došlo u drugim slučajevima ubistava novinara u Srbiji.“ 

Ovo je tvit Džejmija Vajsmana iz Međunarodnog instituta za štampu, u kome je sumirao neke od stavova svoje organizacije, zaključujući da „sve dok slučajevi poput ubistva Milana Pantića ostanu nerešeni, novinari će u zemlji raditi pod povećanim rizikom“. 

Vajsman citira Verana Matića koji je postavio pitanje: „Ko, zbog čega i sa kojim ciljem sprečava započinjanje sudskog procesa i rešenje jedne od najvećih trauma novinarstva? Odgovor očekuju njegova porodica, medijska i novinarska zajednica, društvo i međunarodna zajednica.“

IPI: Neprihvatljivo 

Međunarodni institut za štampu (International Press Institute – IPI), koji predstavlja globalnu mrežu urednika i vodećih novinara koji se bore za slobodu štampe, u reagovanju naslovljenom sa „Dve decenije od nekažnjivosti ubistva srpskog novinara Milana Pantića“ bavi se načinom na koji je Pantić ubijen, te najverovatnijim razlozima za ubistvo, kao što je njegovo istraživanje povezanosti privatizacije i korupcije. 

Na današnji dan pre 20 godina u Srbiji je ubijen novinar Milan Pantić. Oni koji su umešani u ovaj čin nasilja još uvek nisu optuženi niti procesuirani (Tereza Riberio, OEBS)

IPI navodi da, bez obzira na zalaganje Komisije za istraživanje ubistava novinara, medijske i stručne javnosti, odgovorni za ubistvo i dalje izbegavaju da budu procesuirani.  

„IPI je duboko pogođen zbog neprihvatljivog nedostatka napretka u rešavanju ubistva Milana Pantića“, rekao je zamenik direktora IPI Skot Grifen i dodao: „Iako je prikupljen veliki broj informacija, svedočenja i dokaza o motivu, pozadini i navodnim počiniocima, postignut je mali napredak u stvarnom privođenju pravdi onih koji su planirali i izveli atentat.“

Grifen se dalje u izveštaju pozvao na prethodne sudske procese, uključujući onaj za ubistvo Slavka Ćuruvije.

„Presude i objedinjene zatvorske kazne izrečene optuženima za ubistvo glavnog i odgovornog urednika Dnevnog telegrafa i Evropljanina Slavka Ćuruvije 1999. godine dokaz su da se istorijski slučajevi nekažnjavanja mogu – i moraju – rešavati svih ovih godina“, rekao je Grifen i dodao da se IPI nada da će „nastavak suđenje (za ubistvo Ćuruvije) rezultirati identičnom presudom o krivici“. 

„Nadamo se da će i porodica Milana Pantića tokom obeležavanja narednih godišnjica ovog ubistva moći da kaže da je pravda zadovoljena“, rekao je, između ostalog, Grifen. 

Međunarodni institut za štampu podseća da je Pantić bio „jedan od troje novinara za koje se sumnja da su ubijeni u znak odmazde zbog svog izveštavanja“ u Srbiji tokom burnih decenija od devedesetih do početka 2000. godine. Dada Vujasinović je ubijena 1994. godine, a Slavko Ćuruvija pet godina kasnije.

U tekstu „Potrebna je nova istraga ubistva srpskog novinara Milana Pantića“, objavljenom pre godinu dana, na koji sada podseća IPI, ova organizacija se pridružila pozivima upućenim Specijalnom tužilaštvu u Srbiji da preuzme istragu ubistva novinara Milana Pantića. 

Reporteri traže da slučaj preuzme TOK

Istog su mišljenja i Reporteri bez granica (RBG), međunarodna organizacija se sedištem u Parizu, koja se bavi unapređenjem slobode govora i bezbednošću novinara. 

Preko svog Tviter naloga, RBG pozivaju vlasti u Beogradu da reaguju, podsećajući na nalaze vladine Komisije za istraživanje ubistava novinara, prema kojoj „postoji dovoljno dokaza da se izvršioci zločina izvedu pred sud“. 

Iako je prikupljen veliki broj informacija, svedočenja i dokaza… postignut je mali napredak (Skot Grifen, IPI)

Ova organizacija se obratila tužilaštvu u Srbiji, čiju neaktivnost označava kao „uznemiravajuću“. 

„Pozivamo da se ovaj slučaj prenese na Tužilaštvo za organizovani kriminal. Krajnje je vreme da srpski tužioci počnu da rade svoj posao“, navode Reporteri bez granica, podsećajući da su u nedavnom tekstu već upozorili na rad državne javne tužiteljke Zagorke Dolovac i neophodnost da se ona suprotstavi političkim pritiscima.

Na Tviteru se povodom ubistva Milana Pantića oglasila i koalicija Bezbedniji svet za istinu, što je zajednički projekat Slobode štampe bez ograničenja (Free Press Unlimited – FPU), Komiteta za zaštitu novinara (Committee to Protect Journalists – CPJ) i Reportera bez granica, rekavši da je na današnji dan pre 20 godina u Jagodini ubijen novinar Milan Pantić. Uz haštag „zaustavite nekažnjivost“ dodaju kako nam „treba bezbedniji svet za istinu“.

Globalna inicijativa protiv transnacionalnog organizovanog kriminala (Global Initiative against Transnational Organized Crime) takođe se oglasila, rekavši da je „na današnji dan 2001. novinar Milan Pantić ubijen zbog uloge koju je imao u razotkrivanju korupcije u sumnjivim privatizacionim poslovima u srpskom gradu Jagodini“. Oni su postavili i link do teksta o Milanu Pantiću na njihovom sajtu, u kome je ceo slučaju detaljno objašnjen.

Obeležavajući ovu tužnu godišnjicu, oglasila se i Tereza Riberio, predstavnica OEBS-a za slobodu medija.

„Na današnji dan pre 20 godina u Srbiji je ubijen novinar Milan Pantić. Oni koji su umešani u ovaj čin nasilja još uvek nisu optuženi niti procesuirani. Moraju se uložiti zajednički napori da se bez daljeg odlaganja okonča nekažnjavanje svih nerešenih ubistava novinara“, poručila je Riberio.

Ostavite komentar

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

*

Na našem sajtu biće objavljeni svi pristigli komentari, osim komentara koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede ili nisu u vezi sa temom članka koji se komentariše. Govor mržnje definisan je Zakonom o javnom informisanju, koji u članu 38. kaže: „Zabranjeno je objavljivanje ideja, informacija i mišljenja kojima se podstiče diskriminacija, mržnja ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja nekoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihove seksualne opredeljenosti, bez obzira na to da li je objavljivanjem učinjeno krivično delo“. Pre nego što budu objavljeni, komentari moraju biti odobreni od strane naših moderatora, pa vas molimo za malo strpljenja.

Send this to a friend