29. okt 2019.

Izvestilac UN: Asanž je istraumiran, podseća na žrtve tortura

Nils Melcer, specijalni izvestilac Ujedinjenih nacija, kaže da je Džulijana Asanža, pod uticajem medija, ranije video kao razmaženog i ekscentričnog, ali se šokirao kada ga je sreo: on je psihološki istraumirana osoba, koja podseća na žrtve tortura koje je Melcer viđao dok je radio u Crvenom krstu

Foto: Cenzolovka

Nedavno je na Univerzitetu Kolumbija u Njujorku održana tribina pod nazivom „Sloboda govora, državna bezbednost i uzbunjivači – od Džulijana Asanža do Bele kuće“.

Na tribini za koju se tražila karta više i koju je moderirala Agnes Kalamard, direktorka Globalne inicijative za slobodu govora Univerziteta Kolumbija, govorili su Nils Melcer, specijalni izvestilac Ujedinjenih nacija za pitanja torture i nečovečnih postupaka, koji je nedavno objavio izveštaj u odbranu Džulijana Asanža, Nensi Holander, advokatica koja zastupa Čelsi Mening (koja je Vikiliksu dostavljala dokumenta) i druge uzbunjivače, Keri de Sel, ekspert za pitanja američkog Prvog amandmana, i Sandra Koliver koja se u okviru Fonda za otvoreno društvo bavi slobodom govora na globalnom nivou.

Džulijan Asanž, osnivač Vikiliksa, nakon sedam godina provedenih u Ambasadi Ekvadora u Velikoj Britaniji, nedavno je izveden pred sudiju u Londonu, koji treba da odluči da li će biti izručen Sjedinjenim Američkim Državama, koje ga traže, između ostalog, zbog hakovanja i zbog kršenja Zakona o špijunaži.

Izvestilac UN šokiran posle susreta sa Asanžom

Nils Melcer je rekao kako je u svojstvu izvestioca UN dobio poziv da se pozabavi Asanžovim slučajem i da je, kao i većina ljudi koja se obaveštava iz velikih medija, verovao da je u pitanju egocentričan i razmažen čovek, kome treba suditi za silovanje.

Tražio je uvid u sva pravna dokumenta i ono što je otkrio ga je, kako kaže, šokiralo. Šveđanke, o kojima se izveštavalo da su prijavile silovanja, nikada nisu nameravale da same podignu tužbe, niti su tvrdile da su silovane, a Švedska je, u međuvremenu, povukla zahtev da ispita Asanža.

Mediji su takođe tvrdili da je on haker, a ispostavilo se da su sva dokumenta koja je objavio Vikiliks Asanžu poslala anonimna lica. Da, drugim rečima, on nije hakovao nijedan kompjuter. Na saslušanju ga je sudija pitao šta ima da izjavi povodom optužnice SAD. On je odgovorio da je nikada nije video.

U SAD SE PRATI SLUČAJ UZBUNJIVAČA U SRBIJI

U neformalnom razgovoru nakon tribine, povela se reč i o Aleksandru Obradoviću, uzbunjivaču iz Krušika. Ekspertska zajednica u SAD je, saznali smo, već obaveštena o njegovom slučaju. Rečeno nam je da se slučaj pažljivo prati, kao i da oni smatraju kako je pozitivna okolnost to što Srbija ima dobar Zakon o uzbunjivačima.

„Za mene je centralno pitanje je da li je Asanžovo zatočeništvo zakonito“, rekao je Melcer i dodao:

„Javni narativ o Asanžu ne odgovara realnosti. Kad sam otišao da ga ispitam, shvatio sam da je preda mnom osoba koja je psihološki, psihički i fizički ugrožena. Naš razgovor je trajao četiri sata. Bio sam sa forenzičkim stručnjakom i sa lekarom koji je bio tu da pregleda Asanža. Sva trojica smo imali utisak da je pred nama psihološki istraumirana osoba. Po reakcijama i izgledu podsetio me je na žrtve tortura koje sam viđao dok sam radio za Međunarodni komitet Crvenog krsta.“

Asanž je pružio veliki broj dokaza koji ukazuju na mučenja, korupciju, počinjene protivzakonite aktivnosti i ratne zločine. Umesto na te teme, „javnost se fokusira na promene raspoloženja Džulijana Asanža, na njegovu mačku i na skejtbord“ (Nils Melcer)

Nils Melcer smatra da je Asanž pružio veliki broj dokaza koji ukazuju na mučenja, korupciju, počinjene protivzakonite aktivnosti i ratne zločine. Umesto na te teme, „javnost se fokusira na promene raspoloženja Džulijana Asanža, na njegovu mačku i na skejtbord“.

Prema Melcerovom mišljenju, koje je te večeri delila velika većina okupljenih, protiv Asanža se zapravo vodi kampanja sa idejom da se on diskredituje, a da se ne bi pričalo o dokumentima koje je javnosti dao na uvid.

Odgovarajući na pitanje zbog čega je Čelsi Mening ponovo u zatvoru, Nensi Holander je rekla da je inicijalno ona bila osuđena na kaznu od 35 godina zatvora, što je samo po sebi bilo neshvatljivo, i da ju je nakon sedam godina predsednik SAD Barak Obama pomilovao.

Nakon toga je dobila poziv da se pojavi pred Velikom porotom navodno da bi svedočila na suđenju protiv Asanža. Kako je u pitanju potpuno tajni proces, na kome ne bi bilo ni advokata ni odbrane, Čelsi je odbila da se pojavi na suđenju i trenutno je u zatvoru u Ričmondu, u američkoj državi Virdžinija.

Povlačeći paralelu sa Asanžom, Nensi Holander je rekla kako je inicijalno američka vlada pokušala da  poveže Čelsi Mening sa Bin Ladenom. Njegovo ime se pojavljivalo u dokumentima, uključujući završnu reč tužioca koja je glasila: „Sudijo, sve što treba da znate je ime Bin Ladena“. Srećom, sudija je shvatila da je u pitanju apsurdna optužba.

Nensi Holander, kao i Keri de Sel, najveći problem vidi u američkom Aktu o špijuniranju iz 1917. godine, na osnovu koga se često presuđuje uzbunjivačima koji otkrivaju tajne od državnog interesa, a koji je zastareo, budući da nema klauzulu o javnom interesu.

Takođe se, prema rečima Nensi Holander, može postaviti opravdano pitanje – šta treba da bude klasifikovano kao tajni dokument.

„Iz drugih slučajeva na kojima radimo znamo da je, na primer, informacija o takozvanim crnim mestima za ispitivanje i torturu – poverljiva. A poverljiva je samo zbog toga što se vlada stidi što ta mesta uopšte postoje“, rekla je Nensi Holander.

Bio sam sa forenzičkim stručnjakom i sa lekarom koji je bio tu da pregleda Asanža. Sva trojica smo imali utisak da je pred nama psihološki istraumirana osoba. Po reakcijama i izgledu podsetio me je na žrtve tortura koje sam viđao dok sam radio za Međunarodni komitet Crvenog krsta (Nils Melcer, izvestilac UN)

Prema njenim rečima, na videu koji je Čelsi Mening pružila na uvid javnosti vidi se nekoliko ubijenih osoba, među kojima su i dva fotografa Rojtersa.

„U pitanju su dva krupna muškarca koji imaju nešto na leđima. Da li su momci iz helikoptera stvarno mislili da oni nose oružje ili su targetirali novinare? To verovatno nikada nećemo saznati, ali je u pitanju ratni zločin… Širom sveta novinari se napadaju, zatvaraju i targetiraju. Moja kancelarija predstavlja roditelje Kristofera Alena, novinara koji je pre dve godine ubijen u Sudanu. Sva je prilika da je targetiran baš zato što je novinar. Centralno pitanje je kako da sačuvamo demokratiju“, rekla je Nensi Holander.

Govoreći o tome kako su uzbunjivači tretirani na globalnom nivou, Sandra Koliver je rekla da su SAD bile prva zemlja koja je 1970. donela zakon o njihovoj zaštiti. U Ujedinjenim nacijama je 2003. godine doneta Konvencija protiv korupcije koju je do sada ratifikovalo 137 zemalja. One su se time obavezale na zaštitu uzbunjivače u slučajevima korupcije.

Slično tome, Savet Evrope je najpre doneo odluku o zaštiti uzbunjivača u slučajevima korupcije, da bi 2015. godine odluku proširio i na zaštitu uzbunjivača u kontekstu otkrivanja tajni relevantnih za nacionalnu bezbednost. Istim ukazom je potvrđeno da je Edvard Snouden uzbunjivač. Zemlje članice Saveta Evrope pozvane su da mu pruže azil, izuzev u situaciji u kojoj bi mogao da se vrati u SAD, uz mogućnost da se brani pozivajući se na javni interes.

Kako razlikujemo demokratiju od tiranije? – zapitao se na kraju Nils Melcer.

„Ne radi se o tome da su u tiranijama loši ljudi na vlasti, a u demokratijama dobri. U pitanju je sistemska razlika. U tiranijama niko ne preispituje vlast. U demokratijama imamo poštovanje zakona i razdvojene centre moći. Stoga moramo da imamo pred sobom širu sliku. Asanž ili Čelsi Mening su pojedinci. Ali ova priča ne treba da bude o uzbunjivačima, nego o onome što rade vlasti, na šta javnost treba da reaguje.“

Ostavite komentar

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

*

Na našem sajtu biće objavljeni svi pristigli komentari, osim komentara koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede ili nisu u vezi sa temom članka koji se komentariše. Govor mržnje definisan je Zakonom o javnom informisanju, koji u članu 38. kaže: „Zabranjeno je objavljivanje ideja, informacija i mišljenja kojima se podstiče diskriminacija, mržnja ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja nekoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihove seksualne opredeljenosti, bez obzira na to da li je objavljivanjem učinjeno krivično delo“. Pre nego što budu objavljeni, komentari moraju biti odobreni od strane naših moderatora, pa vas molimo za malo strpljenja.

Send this to a friend