05. nov 2020.

Najcrvenija linija

U danu u kome je kolektivna pažnja lutala između sumiranja žrtava tragičnih terorističkih napada u Beču i iščekivanja rezultata američkih predsedničkih izbora, u javnosti je pomalo nezapaženo prošla vest da je bivšem predsedniku opštine Brus Milutinu Jeličiću Jutki potvrđena kazna od tri meseca zatvora za krivčno delo nedozvoljene polne radnje nad nekadašnjom saradnicom Marijom Lukić.

Ovu vest objavio je „Blic“ čija je novinarka Ivana Mastilović Jasnić dosledno pratila ceo slučaj i time značajno doprinela da se široka javnost upozna sa nedelima ovog lokalnog moćnika. Milutin Jeličić Jutka je zbog toga tužio ovu novinarku koja je prva pisala o seksualnom uznemiravanju Marije Lukić.

Neposredno nakon objavljivanja informacije o zatvorskoj kazni, na tviteru se pojavila gnusna kletva upućena maloletnom detetu Ivane Jasnić Momčilović.

Postoji i ovakvo zlo među nama, budite oprezni!

Pomenuti sadržaj je odmah naišao na osudu tviter zajednice, koja je izvestila adminstratore o nedopustivom sadržaju na ovoj društvenoj mreži. Zanimljivo je da vlasnik/vlasnica tog anonimnog tviter naloga prati devet naloga. (snimak ekrana u prilogu)

Jedan od njih je tviter nalog Ivane Jasnić Momčilović, koja se sada našla na neposrednom udaru. Dva naloga pripadaju Brankici Stanković i Stevanu Dojčinoviću, koji su interesantni zbog njihovog istraživačkog rada i zbog kog su nebrojeno puta bili na meti sličnih pretnji. Preostala dva naloga pripadaju novinarkama Žaklini Tatalović i Tanji Vojtehovskoj, koje su u poslednje vreme izložene različitoj vrsti komentara na društvenim mrežama.

Da li na osnovu ovakve analize imamo osnova da očekujemo da Tužilaštvo sa povećanom pažnjom nadzire i analizira postove koje dolaze sa ovakvih naloga? Iako sam svestan da je u pitanju tanka linija između cenzure i slobode izražavanja, činjenica je da bi promptna reakcija nadležnih organa bio najbolji lek za ovakve opasne ispade.

Ne zato što je u pitanju dete koleginice i kolege sa kojima sam radio u nekadašnjem B92, već zato što agresivni i preteći komentari u kojima se pominju nečija deca predstavljaju crvenu liniju koja se ne sme prelaziti.

Nigde i nikada.

I sam sam bio žrtva sličnih situacija. Bio sam pod policijskom zaštitom 24-7 dana više od šest godina. Takođe sam pomalo učestvovao i u zaštiti koleginice Brankice Stanković jer je to bilo potrebno i onima koji su nju štitili.

Ne želim nikome da bude pod takvom zaštitom. Samo hoću da posvedočim da koliko god da ste čvsti kao stena u svojim stavovima, koliko god da ste hrabri, ovakvi „incidenti“ znaju da menjaju živote i to često bespovratno. Ne moram da ulazim u kožu drugih, jer i sam i danas vodim računa gde izlazim, sa kim razgovaram i na koji način, kako reagujem na zajapurenog, ostrašćenog prolaznika koji se unosi u lice preteći…

Listajući spisak prijavljenih slučajeva Tužilaštvu, vidim niz proganjanja i pretnji koje se ponavljaju. U slučaju dvojice kolega koji su izraženo izloženi, pretnje i uznemiravanja su često na onoj granici koju zakon ne obuhvata na najjasniji način, ali je potpuno jasno da je pretnja u pitanju. U tim sučajevima, reč je takođe ili o poznatom nasilniku ili o nekome koga je lako otkriti.

I bez obzira što nekome može da izgleda da se ništa neće dogoditi, mislim da će broj slučajeva nekažnjenih samo da raste. I konsekvence će da se šire i to tako što će se razarati profesionalni i lični životi žrtava, tako što će se širiti koncentrični krugovi samocenzure, tako što će se smanjivati broj onih koji će profesionalno raditi svoj posao u javnom interesu.

Novinarke su posebno izložene, ne samo zbog toga što su ranjivije, već i zbog toga što postoji šira lepeza mogućnosti pretnji, diskreditacija, ponižavanja, a manji su otpori javnosti, manja je solidarnost.

Zbog svega je neophodno preispitati na koje sve načine se u svetu bore za bolju zaštitu novinarki i novinara, javno izabranih ličnosti, kulturnih radnika koji su sve češće i obimnije izloženi pretnjama i proganjanjima, govoru mržnje… I da sve zaštitne i preventive mere primenimo i kod nas, a zakonske okvire preciziramo tako da inkriminacije obuhvate sve pojave nasilja i pretnje koje su najčešće predigra za klasične oblike nasilja, ali i nasilja kroz proganjanje koje se slabije prepoznaje.

Sve ovo je važno i za novu Vladu, nove ministre, ali i za medijsku zajednicu da se izbori za bolje i efikasnije modele zaštite.

Ostavite komentar

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

*

Na našem sajtu biće objavljeni svi pristigli komentari, osim komentara koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede ili nisu u vezi sa temom članka koji se komentariše. Govor mržnje definisan je Zakonom o javnom informisanju, koji u članu 38. kaže: „Zabranjeno je objavljivanje ideja, informacija i mišljenja kojima se podstiče diskriminacija, mržnja ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja nekoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihove seksualne opredeljenosti, bez obzira na to da li je objavljivanjem učinjeno krivično delo“. Pre nego što budu objavljeni, komentari moraju biti odobreni od strane naših moderatora, pa vas molimo za malo strpljenja.

Send this to a friend