28. nov 2022.

Osam godina nema presude za ubistvo Ćuruvije: Vrh Miloševićeve tajne policije raspoređen na ključnim mestima i ostao nedodirljiv

Pred konačnu presudu Apelacionog suda za ubistvo novinara Slavka Ćuruvije, novinari koji dobro poznaju proces govore o tome zašto suđenje tako dugo traje i podsećaju koliko je i dalje snažan uticaj tajne službe na suđenje četvorici pripadnika RDB-a

Advokati odbrane ipak, do sada, nisu uspeli: Radonjić, advokatica Zora Dobričanin Nikodinović i Romić ispred suda (foto: Perica Gunjić / Cenzolovka)

Novinari koji su godinama pratili istragu i suđenje optuženima za ubistvo novinara i izdavača Slavka Ćuruvije, najznačajnije političko ubistvo koje nije pravosnažno okončano, više sumnjaju u snagu suda i političku volju da se konačno dođe do pravde, nego u utemeljenost optužnice za ubistvo.

Na Apelacionom sudu je da odagna ove sumnje i utvrdi svoju nezavisnost.

Očito su strukture tajne službe, koje su odgovorne za politička ubistva, kako je utvrđeno u drugim slučajevima, opstruirale postupak. Ljudi iz tih službi dobro su raspoređeni i u današnjim vlastima i institucijama (Vuk Z. Cvijić, NIN)

Konačan sudski rasplet ubistva novinara Slavka Ćuruvije počeće 5. decembra u Apelacionom sudu, tačno godinu dana nakon što su, po drugi put, prvostepenom presudom bivši šefovi Državne bezbednosti osuđeni na ukupno 100 godina zatvora. I to: Radomir Marković, bivši šef Resora državne bezbednosti (RDB) koji je već osuđen za dva politička ubistva po nalogu Slobodana Miloševića, kao i, do sada neosuđivani, Milan Radonjić, bivši šef beogradskog centra RDB-a, Ratko Romić, glavni inspektor u Drugoj upravi RDB-a, i Miroslav Kurak, bivši pripadnik rezervnog sastava, godinama u bekstvu.

Slavko Ćuruvija, koga su Slobodan Milošević i njegov režim, po svedočenju samih pripadnika tajne službe, označili kao najveću pretnju održanju na vlasti, ubijen je na Uskrs, 11. aprila 1999. godine, po istoj metodi po kojoj je Miloševićeva tajna služba izvršila i druga politička ubistva – DB ga je u stopu pratila do pred samu egzekuciju da bi ubice imale „čistu metu”, a onda je sve učinila da zametne tragove, uništi dokaze, istragu usmeri u drugom pravcu, zastraši svedoke, kompromituje ili čak pokuša da ubije one koji su imali hrabrosti da nalogodavce i ubice privedu pravdi.

Sve se zna, a ništa se ne zna

Iako su pripadnici Državne bezbednosti, poput Zorana Stijovića, koji su imali hrabrosti da istraže zločine koje su počinile njihove kolege iz Službe, još 2014. godine govorili da se sve zna od 2001. godine, da su otkriveni svi detalji ubistva i imena ljudi koji su učestvovali u egzekuciji, prvostepena presuda tzv. Specijalnog suda (Posebno odeljenje Višeg suda za organizovani kriminal) ipak kaže da su nalogodavci i neposredni izvršioci nepoznati.

Marija Vučić, novinarka Raskrikavanja (portal KRIK-a), godinama je pratila suđenje za ubistvo Ćuruvije. Za Cenzolovku govori o načinu na koji je postupak vođen:

„Moj dominantni utisak o suđenju tiče se upravo njegove dužine. Bilo je potrebno 15 godina od ubistva da se uopšte podigne optužnica. Porodica Slavka Ćuruvije i javnost čekaju ovu važnu presudu skoro četvrt veka, što je po svim parametrima previše. Utisak mi je i to što je prva prvostepena presuda napisana, kako mi se činilo tad, a čini mi se i sad, tako da padne na Apelacionom sudu. Utisak mi je i da je ponovljeni postupak vođen pro forma, jer nikakav novi dokaz nije izveden niti se došlo do nekog novog uvida, pa je i druga prvostepena presuda napisana gotovo identično i sa istim problematičnim mestima zbog kojih je i prva presuda oborena. Ni po prvoj ni po drugoj presudi mi ne znamo zapravo ko je pucao u Ćuruviju, a ne znamo, što je na neki način još gore, ni ko je ovo ubistvo naredio.”

Marija Vučić (foto: snimak ekrana, N1)

ULOGA MAJORA FIĆE U OPSTRUKCIJI SUĐENJA ZA UBISTVO ĆURUVIJE

Uoči početka suđenja iz inostranstva se vratio Dragan Filipović Fića, poznatiji kao major Fića, koji je u vreme ubistva Slavka Ćuruvije bio načelnik Druge uprave, upravo one kojoj je pripadao i optuženi Ratko Romić. Major Fića je pobegao iz zemlje na početku operacije „Sablja”, a njegov povratak uticao je na neka važna svedočenja u predmetu „Ćuruvija”. Novinar Vuk Z. Cvijić ovako za Cenzolovku objašnjava njegovu moguću ulogu:

„On je bio u komunikaciji s Mirjanom Marković i Miroslavom Kurakom, koji je bio optužen kao neposredni izvršilac, što je sud promenio u prvostepenoj presudi. Pripadao je toj strukturi DB-a. U svojoj knjizi je pisao da je bio savetnik za specijalne operacije u DB-u, a te specijalne operacije su, u stvari, bila ubistva. Pravni tim SPO-a koji je istraživao četvorostruko ubistvo na Ibarskoj magistrali utvrdio je da je major Fića bio na licu mesta. On je bio i jedna od veza DB-a sa JSO. Pred početak suđenja za ubistvo Ćuruvije viđao se sa nekim svedocima, kao što je to radio i Branko Crni, a ti svedoci su na samom suđenju ’zaboravili’ šta su ranije svedočili o zločinima i počeli su da pate od iznenadne amnezije.”

Inače, kako je u svojim novinarskim tekstovima iz 2014. godine, nakon hapšenja Radonjića i Romića, u NIN-u pisala novinarka Tanja Nikolić Đaković, nepravosnažno osuđeni Milan Radonjić se u vreme ubistva nalazio upravo u Drugoj upravi RDB-a. Svedočenje o tome dao je Cvijetin Milinković, dežurni načelnik beogradskog centra DB-a. To svedočenje sud je odbio da uvrsti u dokazni materijal i spise predmeta koji su sada pred Apelacionim sudom.

Optužnica ostala ubedljiva, uprkos presudi

Ključni aspekti ovog zločina ostaće nerasvetljeni. Ipak, postoje jake indicije koje se ne mogu zanemariti.

„Uprkos višegodišnjem suđenju, uprkos uigranosti advokatskog tima odbrane (u kom se nalaze neki od najiskusnijih i najveštijih krivičara u našoj zemlji), uprkos njihovim upornim nastojanjima da skinu sumnju sa svojih klijenata, moj utisak je da oni to nisu uspeli, i to je ono što mi je najviše indikativno”, kaže Marija Vučić.

Postoji sumnja da ima političkih pritisaka na sud. Same sudije su velikom većinom u jednom istraživanju potvrdile da postoje politički pritisci na sud. Ne bih se usudio da prognoziram odluku Apelacionog suda (Vuk Z. Cvijić, NIN)

„Godinama su pokušavali da ospore autentičnost podataka sa baznih stanica, da iznesu neka nova imena, na primer – iz sveta kriminala, iz Ćuruvijinog privatnog obezbeđenja itd., koja su dovodili u vezu sa ubistvom. Nastojali su da ga denunciraju kao sumnjivog čoveka, koji je dobijao inostrane pare da bi obavljao nečasne poslove, da je dugovao novac, da je na dan ubistva nosio torbu s parama koja je onda nestala, da je ionako bio ‘nebitan’ jer su mu u to vreme novine bile ugašene, te država nije imala interesa da ga ubije i slično. Međutim, mislim da i pored svega toga, suštinski nisu objasnili, odnosno osporili indicije iz optužnice, mislim pre svega na svedočenja tadašnjih radnika RDB-a o neobično naglom prekidu pratnje, kao i na inkriminišuće podatke sa baznih stanica”, dodaje ona.

Za novinara NIN-a Vuka Z. Cvijića, koji godinama istražuje zločine tajnih službi i prati slučaj ubistva Slavka Ćuruvije, nema dileme zašto se, uprkos brojnim dokazima, svedočenjima i čvrstoj optužnici, donošenje konačne osuđujuće presude godinama razvlači, a ceo slučaj relativizuje i osporava.

Utisak je da se od demokratskih promena 2000. godine, obelodanjivanja dosijea „Ćuran” o praćenju Slavka, godinu i po dana posle ubistva, i podnošenja krivične prijave Nataše Kandić, a posebno od 2001, kad je u DB-u pokrenuta istraga o postupanju radnika RDB-a, sve znalo. A ipak, gotovo osam godina traje suđenje, skoro četvrt veka je od ubistva. Zašto?

Strukture odgovorne za politička ubistva dobro raspoređene

„Nema dovoljno političke volje. Očito su strukture tajne službe, koje su odgovorne za politička ubistva, kako je utvrđeno u drugim slučajevima, opstruirale postupak. Ljudi iz tih službi dobro su raspoređeni i u današnjim vlastima i institucijama”, kaže Cvijić za Cenzolovku.

Na pitanje da li može da izdvoji ljude koji su odgovorni za opstrukciju, Cvijić kaže:

Ni po prvoj ni po drugoj presudi mi ne znamo zapravo ko je pucao u Ćuruviju, a ne znamo, što je na neki način još gore, ni ko je ovo ubistvo naredio (Marija Vučić, Raskrikavanje)

„Evidentno je iz njihovih svedočenja na samom suđenju ko su bili ljudi koji su najviše uticali na to. Na primer, Branko Crni, koji je bio zamenik Radeta Markovića, na suđenju se ponašao kao svedok odbrane, pokušavao da da alibi optuženima, ne samo svom kumu Radonjiću, nego je pokušavao da diskvalifikuje pripadnike RDB-a koji su nešto otkrili u samom postupku. Takođe, posle njegovog pojavljivanja, neki drugi svedoci iz RDB-a počeli su da pate od iznenadne amnezije. Branko Crni je bio funkcioner SNS-a. Bio je rado viđen gost u Kraljice Ane, u sedištu DB-a, čak se jedno vreme pominjao i kao kandidat za formalnu funkciju.”

„Očigledna je opstrukcija iz DB-a. I sami policajci su svedočili da su imali opstrukciju iz DB-a. Objašnjavali su ko, kako i zašto. Jasne su namere DB-a da se ovi ljudi zaštite”, podseća Vuk Z. Cvijić na neke od činjenica koje ne bi trebalo izgubiti iz vida.

Zamolili smo ga da prokomentariše verovatno najspornije dve stvari iz presude – da su i nalogodavac i neposredni počinilac ubistva ostali nepoznati.

Vuk Z. Cvijić (foto: snimak ekrana, N1)

„Neobična” dešavanja. Gde je „nestao” iskaz Radeta Markovića?

„To su neobične sudske odluke. U optužnici su označeni izvršioci, ali sud je zaključio da su oni saizvršioci, a izvršilac je N. N. lice, što je neobično. Što se tiče nalogodavaca, mi, nažalost, nemamo tu praksu da se dokazi iz jednog predmeta koriste u drugom, ali u predmetu ubistva Ivana Stambolića i pokušaju ubistva Vuka Draškovića u Budvi nedvosmisleno je utvrđeno i potvrđeno u pravosnažnoj presudi na tri nivoa, da je Slobodan Milošević iz niskih pobuda naredio ubistvo političkih protivnika. Tu imamo i priznanje Radeta Markovića. To, nažalost, nije korišćeno u postupku za Ćuruviju”, kaže Cvijić.

On za Cenzolovku otkriva da je, u kontekstu opstrukcija koje dolaze iz redova DB-a, bilo „neobičnih dešavanja”.

Uprkos uigranosti advokatskog tima odbrane (u kome se nalaze neki od najveštijih krivičara), uprkos njihovim upornim nastojanjima da skinu sumnju sa svojih klijenata, moj utisak je da oni to nisu uspeli (Marija Vučić, Raskrikavanje)

„Recimo, Zoran Stijović je, nakon demokratskih promena, danima i nedeljama saslušavao Radeta Markovića i uzeo njegov iskaz. Taj iskaz Radeta Markovića nikada nije korišćen, nikada nije u potpunosti obelodanjen, ne znam šta je sve sadržao, mislim da se i Ćuruvija spominjao. A Zoran Stijović je, nakon pobune JSO, kada na čelo tajne službe biva postavljen Milorad Bracanović, Legijin zamenik i oficir za bezbednost JSO, prognan iz DB-a. Te strukture prognale su Stijovića iz DB-a jer je doslovno shvatio opredeljenje vlade Zorana Đinđića da se istraže politička ubistva”, kaže Vuk Z. Cvijić.

Ističe i da će u slučaju pravosnažne osuđujuće presude za ubistvo Slavka Ćuruvije, to biti prvi put da se neko iz vrha Miloševićeve zločinačke tajne službe osudi na dugu zatvorsku kaznu.

Ako se izuzme kratka zatvorska kazna za Bracanovića zato što nije prijavio zločine, do sada niko iz vrha i od važnijih operativaca koji su igrali značajnu ulogu u ubistvima nije osuđen. Za Radomira Markovića, koji izdržava 40-godišnju kaznu za ubistvo Stambolića i atentat na Ibarskoj magistrali, Vuk Z. Cvijić kaže da se ne percipira kao izvorni deo tajne službe.

„On je bio u javnoj policiji i Milošević ga je krajem 1998. postavio za šefa RDB-a da bi sprovodio njegovu volju. On je bio kao protočni bojler i to se vidi iz presude za ubistvo Stambolića i atentat na Draškovića. Jedini pripadnici vrha RDB-a koji bi mogli da budu pravosnažno osuđeni su u ovom slučaju ubistva Slavka Ćuruvije”, kaže Cvijić ističući to kao jedan od razloga zašto je konačna presuda za ubistvo Slavka Ćuruvije neizvesna.

„Postoji sumnja da ima političkih pritisaka na sud. Same sudije su velikom većinom u jednom istraživanju potvrdile da postoje politički pritisci na sud. Ne bih se usudio da prognoziram odluku Apelacionog suda”, kaže Cvijić za Cenzolovku.

Moguće je da će pre donošenja pravosnažne presude po okončanoj javnoj sednici, koja je zakazana od 5. do 9. decembra, petočlano veće Apelacionog suda doneti odluku da otvori pretres. Donošenje pravosnažne presude značilo bi završetak sudskog procesa koji traje osam godina, 23 i po godine posle izvršenog ubistva.

Članovi apelacionog sudskog veća, na kojima je težak zadatak da, i pored svih opstrukcija, pritisaka i pretnji iz netransparentnih centara moći, okončaju proces za ubistvo novinara Slavka Ćuruvije su: Nada Hadži Perić, predsednica, Vesna Petrović, sudija izvestilac, i članovi sudije Dragan Ćesarević, Marko Jocić i Dušanka Đorđević.

Ostavite komentar

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

*

Send this to a friend