07. apr 2020.

Ovo je pandemija, a ne rat: Ne možete ukinuti novinarima slobodu da izveštavaju građane

Centralizacija informisanja, kakva se sprovodi u Srbiji, ne postoji u najvećem delu evropskih država. „Ako nemate slobodu štampe, nemate demokratiju“, kaže za Cenzolovku portugalski novinar Aleksandre Martins, koji misli da vlade koje o epidemiji govore kao o ratu čine to jer je to jedina situacija kada sloboda štampe može biti opravdano ograničena

U najvećem delu Evrope tokom pandemije nema cenzure niti stroge centralizacije informisanja (foto: snimak mape Univerziteta Džons Hopkins)

Prošlonedeljno donošenje, pa naglo povlačenje, zaključaka Vlade Srbije kojima su za davanje informacija u vezi sa lečenjem od koronavirusa ovlašćeni samo članovi Kriznog štaba i oni koje taj štab ovlasti, kao i pretnja svima koji „šire dezinformacije“ u vreme vanrednog stanja, izazvalo je uzbunu na domaćoj medijskoj sceni.

Navodno pokajanje premijerke Ane Brnabić zbog akta Vlade koji je doveo i do hapšenja novinarke nova.rs Ane Lalić, međutim, neće rešiti probleme koje su mediji imali i pre nego što su ti zaključci doneti.

Evropske države se takođe bore sa koronavirusom, kao i sa virusima lažnih vesti i dezinformacija koji prate ovu pandemiju, ali najveći deo njih sa cenzurom ima manje problema nego novinari u Srbiji.

Portugal: Niko ne ometa rad novinara

Aleksandre Martins, novinar portugalskog lista Publico, u razgovoru za Cenzolovku kaže da novinari nemaju nikakva ograničenja u svom radu, da je sloboda govora i štampe zagarantovana Ustavom, i pored toga što je u toj zemlji proglašeno vanredno stanje – prvi put od 1974. godine i demokratske revolucije.

Mada vanredno stanje samo po sebi suspenduje neka građanska prava, u Portugalu, zemlji u kojoj do 7. aprila ima gotovo 12.000 zaraženih, vlast nikog ne tera u zatvor.

Vlada se ne meša u rad novinara, a sve u cilju poštovanja demokratije (Lusija Osvaldova, Slovačka)

„Nijedna restrikcija ne ometa rad novinara. Naprotiv, premijer i predsednik su jasno naglasili da demokratija nije suspendovana i da su mere usmerene na zdravstvo i strategiju borbe protiv pandemije. Mislim da je ovo opasna situacija za naše demokratije, posebno u Evropi. Očuvanje ljudskih prava predstavlja suštinu evropskog ideala“, ističe Martins.

On misli da postoji rizik da se neke vlade kriju iza straha koji je proizvela ova pandemija, kako bi posegnule za merama koje bi se nastavile čak i kada se sve vrati u normalu.

„Ako nemate slobodu štampe, nemate demokratiju. Neke vlade insistiraju na tome da o pandemiji govore kao o ratu, jer je to jedina situacija kada sloboda štampe i govora može da bude opravdano ograničena. Ovo je pandemija, ne rat. To je zdravstveni problem, ne ideološki“, kaže Martins i ukazuje na to da izvori informacija ni u kom slučaju nisu centralizovani i da nema, kao u Srbiji, onih koji se jedini mogu smatrati zvaničnim.

Crna Gora: Preporuke medijima, a ne pretnje

Crna Gora nije naredila medijima od koga mogu da dobijaju zvanične informacije, ali je donela preporuku u kojoj nema pretnji hapšenjem niti izričitih zabrana i u kojoj se medijima sugeriše da „sve informacije u vezi sa aktivnostima na sprečavanju unošenja u zemlju, suzbijanju i sprečavanju prenošenja novog koronavirusa traže od Nacionalnog koordinacionog tela za zarazne bolesti i da svoja saznanja pre objave provere kod tog tela“.

Odluke kao što je ona da su zvanični izvori samo članovi Kriznog štaba, koji čini nekoliko osoba, među kojima je i premijerka Ana Brnabić, ili pak oni koje ovaj štab ovlasti, izaziva čuđenje kod Lusije Osvaldove, novinarke slovačkog dnevnog lista Dennik N.

I u toj srednjoevropskoj zemlji, u kojoj 530 ljudi boluje od koronavirusa, bore se sa dezinformacijama. Vlast pokušava da procesuira one koji ih šire uglavnom putem društvenim mreža, ali novinari bez straha mogu da razgovaraju sa svima.

„U Slovačkoj ne postoji obaveza da novinari citiraju isključivo navode ovlašćenih vladinih izvora. Čak i u vanrednom stanju, novinari se obraćaju različitim ekspertima, doktorima u bolnicama, običnim ljudima, kako bi saznali šta oni misle o uvedenim ograničenjima i kako se oni nose s tim. Vlada svakodnevno objavljuje broj novoobolelih i ne meša se u rad novinara, a sve u cilju poštovanja demokratije. Ipak, možda je i do toga što je ovo tek prvi mesec aktuelne vlasti, s obzirom na to da su izbori organizovani svega nekoliko dana pre širenja virusa u Slovačkoj“, objašnjava Osvaldova.

Holandija: Novinarska nezavisnost se ne dovodi u pitanje

Holandija je među 10 zemalja u Evropi koje su najviše pogođene koronavirusom. Zarazilo se gotovo 19.000 ljudi, a njih 1.867 je preminulo. Tomaš Blom, novinar nedeljnika Elsevier Weekblad, kaže da je kriza koju je izazvao virus do sada uticala jedino na ekonomski aspekt novinarstva, s obzirom na to da je počelo povlačenje oglašivača iz medija, ali sami novinari nisu suočeni s problemima u izveštavanju.

„Tokom krize kao što je ova, u Holandiji se i dalje primenjuju normalni zakoni o medijima. Novinarska nezavisnost se ne dovodi u pitanje. Štaviše, vlada traži da bude obaveštena o lažnim vestima. Ipak, ova poruka je uglavnom usmerena ka javnosti i odnosi se na veliki broj sumnjivih poruka koje se dele na društvenim mrežama. Na novinarima je da odluče koji je izvor pouzdan, a koji ne. Opasno je to kada  vlada počne da tvrdi da ima ekskluzivitet na pouzdanost izvora. To ne mora da bude opasno istog trena, ali pokazuje da je cenzura na putu“, poručuje Blom za Cenzolovku.

U Srbiji su i pre donošenja famoznih zaključaka postojali mehanizmi kojima se može sprečiti širenje dezinformacija, ali oni evidentno nisu korišćeni.

Ni u Kazahstanu nije centralizovan izvor informacija

Politički komentator iz Budimpešte Gabor Bodiš rekao nam je da u novim uredbama mađarske vlasti postoji i odluka kojom je širenje lažnih vesti krivično delo i za koje je predviđena kazna i do pet godina zatvora. Kako je objasnio, „ukoliko neki reporter, novinar, urednik, pogrešno tumači stavove ili izjave Kriznog štaba, može da ‘zaradi’ zatvor“.

Zbog ovoga su reagovali Reporteri bez granica, ali su ukazali i na to da mnoge vlade uskraćuju pristup zvaničnicima tako što zabranjuju fizičko prisustvo na konferencijama za medije. Reporteri su ukazali i na to da su Slovenija i Češka Republika, između ostalog, objavile da neće imate te vrste konferencija.

Nijedna od ovih restrikcija ne ometa rad novinara. Naprotiv, premijer i predsednik su jasno naglasili da demokratija nije suspendovana i da su mere usmerene na zdravstvo i strategiju borbe protiv pandemije (Aleksandre Martins, Portugal)

„Ne smeju se dozvoliti mere koje ograničavaju medijsko nadgledanje vlada“, saopštili su Reporteri bez granica.

Problemi sa cenzurom u Srbiji bliži su onima u Kazahstanu nego u Holandiji ili Portugalu. Prema rečima Merujete Šalbajeve, novinarke Atameken televizije iz Kazahstana, država ima pravo da reguliše masovne medije, te da zabrani neki video ili fotografiju tokom vanrednom stanja.

„Međutim, do sada se nismo susreli sa takvim slučajevima, barem kada je u pitanju kanal Atameken, za koji radim. Sve izjave zvaničnika su uglavnom u vezi sa vladinim merama i statističkim podacima u vezi sa obolelima i preminulima od koronavirusa. Te podatke objavljuje isključuju država i ti podaci su jedini zvanični. Ipak, mi kao medij radimo u istom ritmu, objavljujemo vesti, proveravajući ih kao i ranije, čak je i program sa vestima produžen zbog aktuelne situacije. U ovom trenutku vlast ne kontroliše naše materijale i teško mi je uopšte da zamislim tako nešto. Situacija da se u potpunosti centralizuje objavljivanje informacije vodila bi u cenzuru, a takav scenario bi ujedno i otežao bilo kakav razvoj medija“, zaključuje Šalbajeva za Cenzolovku.

Podsetimo i da je Slavko Ćuruvija fondacija uputila zahteva da Vlada Srbije omogući blagovremeno informisanje svih građana i građanki u lokalnim sredinama u vezi sa pandemijom koronavirusa. Kako se navodi, zaključkom Vlade Srbije se praktično ukida medijsko izveštavanje, a medijima se dodeljuje uloga razglasa isključivo onih informacija i stavova koje Vlada sama želi da pruži građanima.

Ostavite komentar

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

*

Na našem sajtu biće objavljeni svi pristigli komentari, osim komentara koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede ili nisu u vezi sa temom članka koji se komentariše. Govor mržnje definisan je Zakonom o javnom informisanju, koji u članu 38. kaže: „Zabranjeno je objavljivanje ideja, informacija i mišljenja kojima se podstiče diskriminacija, mržnja ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja nekoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihove seksualne opredeljenosti, bez obzira na to da li je objavljivanjem učinjeno krivično delo“. Pre nego što budu objavljeni, komentari moraju biti odobreni od strane naših moderatora, pa vas molimo za malo strpljenja.

Send this to a friend