Antisrpkinja, teroristkinja, ustaša: Reakcije vlasti i tabloida na tekst Mile Pajić u kom kritikuje nacionalizam 
Mediji Junajted grupe prodati vlasniku Juronjuza 
Priprema za izbore u medijskom mraku: Kako je Vranje ostalo bez polovine Jotelove mreže 
Suđenje po tužbi Tanasković protiv KRIK-a: Kakav utisak kod čitalaca stvara tekst koji ne sadrži ništa sporno 
Firma koja drži „divlju” prorežimsku televiziju dobila najviše para na niškom konkursu 
Ćerka ubijenog novinara Slavka Ćuruvije Jelena Ćuruvija izjavila je danas FoNetu da je dokaz o sunovratu srpskog pravosuđa odluka da Fondacija Slavko Ćuruvija treba da plati više od milion dinara po tužbi bivših pripadnika Resora državne bezbednosti (RDB) Milana Radonjića, Ratka Romića i Miroslava Kuraka zbog povrede njihovog ugleda i časti.
„Pitanja od tako očiglednog javnog interesa moraju biti otvorena za preispitivanje”, ističe Evropski centar za štampu i medijske slobode povodom presude Slavko Ćuruvija fondaciji
Nacionalna radna grupa za borbu protiv SLAPP tužbi zabrinuta je zbog presude Drugog osnovnog suda kojom je Slavko Ćuruvija fondacija obavezana da bivšim pripadnicima Državne bezbednosti isplati više od milion dinara.
"Fondacija koja traži pravdu za ubijenog novinara Slavka Ćuruviju osuđena je za klevetu i naloženo joj je da plati 8.800 evra osobama oslobođenim optužbi za njegovo ubistvo", kaže se u reagovanju Reportera bez granica, koji ističu da duboko žale zbog takve presude
Sudija Ljiljana Ilić je u prvostepenoj presudi zbog povrede ugleda i časti nekadašnjih radnika RDB Milana Radonjića, Ratka Romića i Miroslava Kuraka, kaznila Fondaciju sa 600.000 dinara odštete i 435.000 dinara za sudske troškove. Advokatica Kruna Savović navodi da je sud u obzir uzimao samo argumente tužilačke strane i nijedan argument Fondacije. Odšteta je dvostruko viša od onih koje se najčešće dosuđuju u postupcima protiv tabloida za povredu časti.
Drugi osnovni sud u Beogradu doneo je presudu u sporu protiv Slavko Ćuruvija fondacije, prema kojoj je Fondacija dužna da trojici bivših pripadnika Resora državne bezbednosti, Miroslavu Kuraku, Ratku Romiću i Milanu Radonjiću isplati po 200.000 dinara odštete zbog povrede ugleda i časti, kao i dodatnih 435.000 dinara na ime sudskih troškova. Ukupno, prema prvostepenoj presudi, Fondacija treba da plati 1.035.000 dinara.
Jelenko Pijevac optužen je za napad na novinarku Insajdera Natašu Mijušković u novembru prošle godine u kampu u Pionirskom parku, takozvanom „Ćacilendu”, potvrđeno je KRIK-u u Prvom osnovnom tužilaštvu u Beogradu. Pijevac je uhapšen nakon što ga je Mijušković prepoznala u KRIK-ovoj bazi „Čuvari partije”, objavljenoj nekoliko dana posle napada.
Gotovo godinu i po nakon što je nekoliko organizacija civilnog društva podnelo krivičnu prijavu zbog sumnje da su BIA i policija novinarima i aktivistima ubacivale špijunski softver u telefone, slučaj se i dalje nalazi u pretkrivičnoj fazi. Prema navodima Beogradskog centra za ljudska prava, do sada je saslušano samo dvoje od ukupno sedam identifikovanih oštećenih, zbog čega su pre dve nedelje punomoćnici oštećenih Posebnom odeljenju za borbu protiv visokotehnološkog kriminala podneli urgencije tražeći da se postupa u predmetu.
Novinarke u Srbiji tokom 2025. godine bile su izložene ozbiljnom porastu napada, pretnji, onlajn uznemiravanja, mizoginih i seksističkih uvreda, ali i fizičkom nasilju, uključujući napade i nereagovanje policije tokom izveštavanja sa protesta i drugih rizičnih događaja. Istraživanje „Bezbednost novinarki i medijskih radnica – Srbija, kratki pregled 2025“, koje su za NUNS i SafeJournalists mrežu pripremili pravnici NUNS-a Marija Babić i Rade Đurić, pokazuje da institucije ne reaguju dovoljno brzo i efikasno, zbog čega se dodatno urušava poverenje novinarki u sistem zaštite.
Gotovo sve članice EU propustile su da prenesu u svoja zakonodavstva Anti-SLAPP direktivu poznatu i kao Dafnin zakon koja treba da zaštiti novinare od strateških tužbi protiv učešća javnosti.
Države članice EU moraju pokazati političko liderstvo i pridružiti se pozivima za suspenziju sredstava EU namenjenih Srbiji, kako bi se sprečilo da spirala nasilja nad novinarima preraste u smrtonosne napade, saopštilo je u petak 10 organizacija za zaštitu medija i slobode štampe u nizu pisama upućenih grupi ministara za evropska pitanja širom Evrope.
Intervju Jelene Ćuruvije za međunarodni Komitet za zaštitu novinara (Comittee to Protect Journalists).
Udruženje novinara Srbije (UNS) osuđuje napad na urednika portala “Volim Zrenjanin” Aleksandra Blanušu ispred štandova Srpske napredne stranke (SNS) u Zrenjaninu i traži od nadležnih da pronađu i kazne odgovorne.
Dok novinarska udruženja u Srbiji upućuju na nikad lošiju bezbednost novinara, novi izveštaj RSF Srbiju po slobodi štampe stavlja na rekordno nisku poziciju. Sa čime se suočavaju novinarke koje su u lošijoj poziciji od muških kolega, a posebno one u lokalnim sredinama koje nisu pod budnim okom javnosti?
Od relativizacije dokaza do Ćacilenda Postupanje sa dokazima predstavlja suštinski problem za ocenu Poglavlja 23. Ne samo da porodica Ćuruvija i srpsko društvo nisu dočekali pravdu nego su postali svedoci da Srbija sve više liči na državu kakva je bila devedesetih godina, kada je ubijen novinar
Ugrožavanje istražitelja, curenje informacija Nereagovanje na ozbiljne informacije o životnoj ugroženosti policajca Kecmana predstavljaja najjasniji primera neispunjavanja Poglavlja 23. Takođe ako optuženi koji je u bekstvu nestaje, a sistem ne daje odgovor kako je do toga došlo, onda je reč i o mogućem curenju informacija. U kontekstu Poglavlja 23, to otvara pitanje integriteta bezbednosnih i pravosudnih institucija
Tamara Filipović Stevanović je generalna sekretarka Nezavisnog udruženja novinara Srbije. Povodom kongresa Međunarodne federacije novinara (IFJ), održanog povodom 100 godina postojanja, govori o zabrinjavajućem porastu nasilja nad novinarima i ukazuje na odgovornost i saučesništvo srpskih vlasti.
Slavko Ćuruvija fondacija je u aprilu 2026. godine zabeležila 156 verbalnih napada državnih zvaničnika na novinare i medije upućenih putem društvenih mreža, u medijskim nastupima, kao i na zasedanjima Narodne skupštine. Tokom ovog meseca primećeni su novi narativi koji doprinose kreiranju neprijateljske atmosfere, diskvalifikaciji novinara i medija i širenju nepoverenja prema kritičkom novinarstvu.
Na Svetskom kongresu Međunarodne federacije novinara (IFJ), koji se od 4. do 7. maja održava u Parizu, danas je usvojena rezolucija koju je podnelo Nezavisno udruženje novinara Srbije (NUNS), koja ukazuje na eskalaciju napada na novinare, zarobljavanje medija i dalje nazadovanje medijskih sloboda u Srbiji.
Studija „Sistemski nadzor novinara širom sveta“ dokumentuje pojavu nadzora u okviru profesije. Razmere problema su takve da ne postoji čarobno rešenje koje bi omogućilo da novinari budu potpuno zaštićeni. U konferencijskoj sali 100. kongresa IFJ-a, zaključak je jasan: „kada se novinari nadziru, izvori nestaju, a javnost gubi pristup informacijama; čak je i sama percepcija da…
