Gruhonjić o demoliranju automobila njegovog sina: Šta je sledeće, da ubistva kritičara režima postanu normalna? 
Snježana Milivojević: Srbija je najopasnije mesto u Evropi za novinare (1) 
Živeti novinarstvo do poslednjeg daha 
Skupštinski odbor pozvao nezavisne članove da se vrate u Savet REM-a: Ostavke im nisu verifikovane 
Vojkan Kostić: Zastrašuju novinare, šalju poruku kako će se provesti oni koji se bave temom zvučnog oružja 
Zaključak o informisanju koji je Vlada donela, a posle povukla, bio bi sasvim normalan i opravdan u nekoj zemlji koja nije Srbija, i u kojoj vlast, i kada nije vanredno stanje, nema tu aspiraciju da gasi medije, izjavio je glavni i odgovorni urednik lista Danas Dragoljub Draža Petrović.
Centralizacija informisanja, kakva se sprovodi u Srbiji, ne postoji u najvećem delu evropskih država. „Ako nemate slobodu štampe, nemate demokratiju“, kaže za Cenzolovku portugalski novinar Aleksandre Martins, koji misli da vlade koje o epidemiji govore kao o ratu čine to jer je to jedina situacija kada sloboda štampe može biti opravdano ograničena
Udruženje novinara Srbije (UNS) podseća da se u sredu, 8. aprila, navršava 26 godina od smrti novinarke „Duge“ Radislave Dade Vujasinović. Prema nalazima Forenzičkog instituta u Hagu smrt novinarke mogla je da nastupi kao posledica ubistva, samoubistva ili nesrećnog slučaja.
Ekipa Regionalne informativne agencije JUGpress ne prisustvuje današnjoj sednici Štaba za vanredne situacije u Leskovcu niti press konferenciji posle toga, organizovanim samo da bi se “glavni”, koji su već dali dan ranije sve informacije onima za koje misle da treba, slikali i radili samopromociju preko medija.
Učesnici emisije "Utisak nedelje" složili su se večeras da upoznavanje sa problemima u zdravstvenim ustanovama vezano za epidemju koronavirusa nije širenje panike i uznemiravanje javnosti.
U policijskoj državi svaki čas je policijski, a najviše onaj koji to tobože više nije
Evropska federacija novinara (EFJ) poziva medije na Kosovu da se suzdrže od intenziviranja tenzija u vreme zdravstvene krize.
Put do informacija novinarima lokalnih medija onemogućava se od dana kada se prvi zaraženi koronavirusom pojavio u Subotici. Slično je i u Nišu, Kragujevcu, Pančevu, Bečeju... Novinari se autocenzurišu da ne bi prošli kao Ana Lalić, dok se među građanima umesto tačnih vesti šire glasine, dezinformacije i – strah
Prvi april ove 2020. godine nije novinarki Ani Lalić nimalo ličio na Dan šale: uveče, maltene pred ponoć banula joj je na vrata grupa maskiranih policajaca grada Novog Sada, doduše sa medicinskim, a ne nekim drugim maskama, uhapsila nju, njen laptop i dva mobila telefona.
List Danas je pre 20 godina preneo razgovor sa bratom ubijenog novinara Slavka Ćuruvije, Jovo Ćuruvije, koji je, nakon što istraga godinu dana od zločina nije dala rezultate, Okružnom javnom tužilaštvu tada podneo predlog za sprovođenje istražnih radnji.
Epilog pisanja o uslovima u KCV, samo je jedan od slučajeva koji su otvorili pitanje trenutnog odnosa vlasti prema nezavisnim medijima. Novinarska udruženja upozoravaju da se narušava sloboda izražavanja i bezbednost novinara, a poverenica poziva na uzdržavanje od nedopustivog govora i seksizma.
Novinarka portala nova.rs Ana Lalić, koja je privedena zbog teksta o stanju u Kliničkom centru Vojvodine, izjavila je u emisiji „Utisak nedelje“ da je privedena zbog krivičnog dela širenje panike i uznemiravanje javnosti, ali da tokom postupka nije imala prilike da pita koga je to uplašila.
Brankica Janković, poverenica za zaštitu ravnopravnosti, izjavila je u Novom danu da su mnoge žene i tokom vanrednog stanja bile izložene nedopustivom govoru i seksizmu. "Potpuno je neverovatno da te predrasude i stereotipi funkcionišu i u vreme vanrednog stanja", poručila je ona i kao primer napada navela novinarku N1 Žaklinu Tatalović i doktorku Dariju Kisić Tepavčević.
U nastojanju da diskredituju novinarku Anu Lalić i navode iz njenog teksta o stanju u Kliničkom centru Vojvodine, za sve se odjednom našlo vremena, pa i dobre volje, da se prvi put u prostorije te bolnice puste kamere. Istovremeno, od tabloida smo doživeli da ONI drugima lepe etiketu „lažna vest“, iako su ih 2019. objavili gotovo 1.000 na naslovnim stranama, da kritikuju „rekla-kazala“ novinarstvo i, povrh svega, da apeluju na odgovorno izveštavanje!
Umesto da građani Srbije što više saznaju o situacijama u bolnicama, gde ima zaraženih lekara i kako funkcioniše zdravstveni sistem, koji je sve više opterećen, dominantnu temu na konferenciji za medije predsednika Aleksandra Vučića, održanu posle sednica kriznih štabova, nametnuli su provladini mediji.
Zaključak Vlade Srbije o informisanju o epidemiji koronavirusa, koji je donet i povučen u roku od dva dana, imao bi smisla u državi u kojoj vlast nije neprijateljski nastrojena prema delu medija, ocenio je u Danu uživo urednik Danasa Dragoljub Draža Petrović. On je kazao da je Zaključak bio trapava stvar, koji je premijerka povukla na molbu predsednika Aleksandra Vučića i dodao da izgleda da je i Vučića neko zamolio da se ova odluka povuče.
O merama koje je uvela Srbija tokom vanrednog stanja i postupanju nadležnih kolega Dušan Mlađenović razgovarao je sa Masimom Moratijem iz Amnesti Internešenela.
Vest da je društvena mreža Tviter ugasila 8.558 naloga koji su, prema rečima njihovih stručnjaka, bili angažovani na promovisanju vladajuće stranke u Srbiji i njenog lidera Aleksandra Vučića izazvala je veliku pažnju domaće i svetske javnosti, a Internet opservatorija prestižnog američkog univerziteta Stenford uradila je analizu operacije povezane sa aktivistima Srpske napredne stranke.
Nezavisno udruženje novinara Srbije oštro protestuje zbog brozpletih odluka države, zloupotrebe državnih organa i pravosuđa i napada provladinih medija na nezavisne novinare u proteklih nekoliko dana i upozorava javnost na sve veće narušavanje slobode izražavanja, bezbednosti novinara i protoka tačnih i pravovremenih informacija.
Zaključak Vlade (o informisanju stanovništva o stanju i posledicama zarazne bolesti COVID-19 izazvane virusom SARS-CoV-2),1 s razlogom je protumačen kao izraz namere da se kontroliše tok informacija između zdravstvenih ustanova, gradova i opština sa jedne i medija/građana s druge strane. Bilo da je Vlada stvarno nameravala da uvede cenzuru ili da je reč o nedovoljno promišljenom pokušaju da se suzbije širenje dezinformacija, činjenica je da se pitanja koja se tiču Ustava i zakona ne mogu uređivati kroz zaključke Vlade, čak ni u vanrednom stanju. Stoga, sve i da je neko prekršio zabrane iz ovog Zaključka, koji će posle samo dva dana „na molbu predsednika Republike“ biti ukinut, on zbog toga ne bi mogao da snosi štetne posledice.
