08. okt 2019.

Pećo: Ne mogu vlasnici medija biti jači od nas novinara

Ne mogu vlasnici medija, ljudi koji drže medije, biti jači od nas novinara, ukoliko bismo mi profesionalno radili svoj posao, ocenila je u izjavi FoNetu novinarka Mreže za istraživanje kriminala i korupcije (KRIK) Dragana Pećo.

„Novinari ne treba da se plaše. Kada bismo svi ustali i rekli kakva je situacija u medijima u kojima radimo, kada bismo se borili za priče koje želimo da objavljujemo, slika bi bila mnogo drugačija“, uverena je Pećo.

U serijalu razgovora Presstup, ona medijsku sliku Srbije opisuje kao tužnu, a na momente i kao poražavajuću i zabrinjavajuću.

„Medijska slika Srbije danas je na momente tužna, zato što postoje cenzura i autocenzura kod samih kolega, a na momente je poražavajuća i zabrinjavajuća zbog ugrožene bezbednosti novinara“, objašnjava Pećo, čiji je stan obijen pre više od dve godine.

U razgovoru sa novinarkom Bojanom Milovanović, ona je podsetila na obećanje ministra unutrašnjih poslova da će taj slučaj biti rešen, ali da još nema odgovora ko stoji iza toga.

„Mene sve to uverava da je to bio pokušaj zastrašivanja i slanje poruke meni da se ne bavim istraživačkim novinarstvom, da se ne bavim onim čime se bavim“, protumačila je Pećo.

Ona ukazuje i na lična uznemiravanja putem društvenih mreža, kao i na pretnje smrću upućene članovima redakcije KRIK.

„To je, istovremeno, poruka i kolegama istraživačkim novinarima šta bi njima moglo da se desi, da bi se uplašili i odustali“, smatra Pećo.

Posebna meta su, ocenjuje ona, upravo istraživački mediji i novinari koji se bave koruptivnim radnjama ljudi na vlasti i kojima se nimalo ne dopada to što se neko bavi njihovim skrivenim poslovima.

„Praćenje, prisluškivanje, u čemu se koriste i pripadnici BIA koji forografije šalju tabloidima. Slede spinovanje priča i napadi u prorežimskim tabloidima“, objašnjava Pećo matricu kojoj su izloženi istraživački mediji.

Pećo primećuje da je deo ustaljenog šablona da se, uz pomoć tabloida, saznanja do kojih dolaze istraživački portali spinovanjem i lažnim vestima preokrenu u korist vlasti.

Prema njenim rečima, takvo spinovanje, koje za cilj ima diskreditovanje podataka do kojih su došli istraživački novinari, počinje od tabloida, poput Informera i Srpskog telegrafa, nastavlja se na televiziji Pink, a neretko se celoj kampanji priključuju i visoki državni funkcioneri.

„Kada je objavljeno istraživanje o vezama porodice Mali sa firmom Milenijum tim koja dobija najveće državne poslove, odmah nakon toga Srpski telegraf je plasirao informaciju da je novinar KRIK pratio suprugu brata Siniše Malog i njihovu bebu“, podseća Pećo.

Imajući u vidu da je KRIK pokrenuo i portal Raskrinkavanje koji se bavi razotkrivanjem lažnih vesti, ona napominje da lažnih vesti ima svuda, nekada je to samo greška novinara i nedovoljna provera, a nekada je reč o nameri.

U prenošenju lažnih vesti, prema njenom mišljenju, prednjače „prorežimski tabloidi“ Informer i Srpski telegraf.

Smatra i da je potrebno više medijske solidarnosti, kolegijalnosti i saradnje, koja se ogleda i u prenošenju informacija do kojih dolaze istraživački mediji.

Navodi primer da je list Kurir prenosio neka istraživanja KRIK, poput onog o 24 stana Siniše Malog, sve dok, kako tvrdi, nije stigla poruka:

„Krik nešto pušta u ponedeljak, nemojte to slučajno da prenesete“. „Videli smo kako mediji zaćute i stanu. A bilo bi dobro kada bismo se svi udružili, prenosili te priče i probili to“, ističe Pećo.

Primećuje i da akteri istraživanja KRIK često izbegavaju intervjue i odgovore na pitanja, poput onog o tetki iz Kanade i odakle ministru odbrane Aleksandru Vulinu više od 200.000 evra za kupovinu stana.

„Pokušavaju da nas diskredituju, ali na kraju, građani shvataju da su oni ti koji ostaju bez odgovora i zahvalni su što u njihovo ime insistiramo na tim odgovorima“, zaključila je Pećo.

Ostavite komentar

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

*

Na našem sajtu biće objavljeni svi pristigli komentari, osim komentara koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede ili nisu u vezi sa temom članka koji se komentariše. Govor mržnje definisan je Zakonom o javnom informisanju, koji u članu 38. kaže: „Zabranjeno je objavljivanje ideja, informacija i mišljenja kojima se podstiče diskriminacija, mržnja ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja nekoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihove seksualne opredeljenosti, bez obzira na to da li je objavljivanjem učinjeno krivično delo“. Pre nego što budu objavljeni, komentari moraju biti odobreni od strane naših moderatora, pa vas molimo za malo strpljenja.

Send this to a friend