20. apr 2019.

„Politika“ cenzurisala odgovor Ljiljane Smajlović na optužbe Branke Prpe

List „Politika“ juče je cenzurisao odgovor predsednice Suda časti UNS-a Ljiljane Smajlović na navode Branke Prpe da je Slobodanu Miloševiću mogla da javi da je Slavko Ćuruvija u Vašingtonu tražio da on bude optužen u Hagu. „Politika" je prethodno objavila Prpinu optužbu a da nije tražila reakciju Ljiljane Smajlović.

„Politika“ je izbacila sledeći deo iz odgovora: Politika je jedini beogradski list koji je preneo čudovišne optužbe Branke Prpe na moj račun, a da nije ni pokušao da čuje drugu stranu. Svi drugi su uporedo hteli da čuju i moj odgovor na Brankino naknadno sećanje posle dvadeset godina. Nadam se da taj profesionalni i etički propust ne stoji u nekoj vezi sa činjenicom da je Branka Prpa u crnogorskoj Pobjedi predstavila Slavka Ćuruviju slično kako je to na stranicama Politike i njenih izdanja unazad godinu dana dozvoljavano Đorđu Martiću. 

U nastavku prenosimo integralni odgovor Ljiljane Smajlović „Politici“. 

Politika je 15. aprila na ovom prostoru, pod naslovom „Branka Prpa: Ljiljana Smajlović je Miloševiću mogla javiti šta je Ćuruvija rekao u Vašingtonu“, prenela čudovišne optužbe partnerke mog nekadašnjeg izdavača Slavka Ćuruvije na moj račun.

Prpa je u intervjuu crnogorskoj Pobjedi rekla da je Slavko ubijen zbog toga što je na vašingtonskoj večeri sa „zvaničnicima Stejt departmenta“, „kojoj je prisustvovala i Ljiljana Smajlović, novinarka zabranjenog Evropljanina“, u decembru 1998. predložio Amerikancima da protiv Slobodana Miloševića podignu hašku optužnicu. A ko je to mogao da javi Miloševiću, koji će zbog toga u aprilu 1999. da ubije Slavka? „E sad, ne verujem da je neko od prisutnih zvaničnika Stejt departmenta pozvao Miloševića i preneo mu Slavkove reči,“ rekla je Branka Prpa.

Insinuacija je jasna koliko i podmukla. Ali kako stoji stvar sa činjenicama?

Bila sam urednica spoljnopolitičke rubrike Evropljanina kada me Slavko zamolio da na engleski jezik prevedem njegovo obraćanje Helsinškoj komisiji Kongresa SAD, pred kojom je početkom decembra 1998. godine trebalo da svedoči o uništavanju Evropljanina i Dnevnog telegrafa, svom otporu režimu Slobodana Miloševića i svojoj borbi da uprkos drakonskim kaznama nastavi da izdaje novine. Na njegov zahtev sam i putovala sa njim i Brankom u Vašington, kako bih pročitala taj govor ako njemu ne dozvole da napusti zemlju. Ni Branka ni Slavko nisu dobro govorili engleski i prevodilac im je bio potreban i za sastanke sa novinarima i potencijalnim donatorima.

Za vreme našeg boravka u Vašingtonu nije bilo nikakve večere sa „zvaničnicima Stejt departmenta“. Na večeru nas je pozvao Sorošev pomoćnik Džon Foks. Bilo nas je samo četvoro. Slavko nije predlagao nikakvu hašku optužnicu protiv Slobodana Miloševića. Mislim da bih čula da je tako nešto rekao, pošto sam najvećim delom razgovora ja prevodila za sve njih. Dodajem da bi pominjanje ratnih zločina bilo besmisleno jer je večera bila u decembru 1998, a bombardovanje će početi tek krajem marta 1999. Osim toga, Amerikanci su davno pre toga pravili haški sud da optuže Srbe, mislim da im za tu ideju nije bio potreban Slavko Ćuruvija.

Nikome, pa ni Miloševiću, nisam mogla da prenesem da je Slavko predlagao haški sud za Miloševića, budući da Slavko to nije predlagao.

Već dvadeset godina objašnjavam svima koji žele da slušaju kako Slavko nije bio izdajnička kreatura kakvom ga je, nekoliko dana uoči njegovog ubistva na Vaskrs 1999.godine, u tekstu „Ćuruvija dočekao bombe“ predstavila Politika Ekspres koju je uređivao Đorđe Martić. Ja sam, naprotiv, svedok da Slavko, ne samo što u Vašingtonu nije tražio nikakve bombe, nego je oštro kritikovao američku politiku prema Jugoslaviji. Rekao je da su Amerikanci, zadržavanjem sankcija posle Dejtona i stalnim pretnjama proizveli situaciju u kojoj smo se u decembru 1998. nalazili.

Slavko se protivio pokušaju da se njegova bitka protiv Miloševića iskoristi u svrhe vojnog pritiska na Jugoslaviju. U jesen 1998. bio je jedini srpski novinar koji je javno odbio da se sretne sa Havijerom Solanom i Veslijem Klarkom, koji su posetili Beograd posle Miloševićevog potpisivanja sporazuma sa Holbrukom oko Kosova. Bio je žestoki protivnik bombardovanja. Uostalom, on se bio sklonio u Crnu Goru uoči bombardovanja, ali se vratio u Beograd one noći kada je Solana izdao naređenje za bombardovanje.

Na dan kada je napadnuta Jugoslavija, održao je poslednji redakcijski sastanak Evropljanina i Dnevnog telegrafa. Uvek ću pamtiti dve stvari koje je tada rekao. Prva je bila da neće praviti novine za cenzore, a druga da je agresija NATO na Jugoslaviju nezakonita, nelegitimna i nemoralna.

Prpa masno laže i kada izmišlja to tobožnje izbacivanje iz kuće, ali tu joj neće pomoći princip „mrtva usta ne govore“ jer imam svedoke, Dragana Bujoševića i Ivana Radovanovića. Njih dvojica znaju i da se nisam sama pozvala da govorim na Slavkovoj sahrani. Ne razumem zašto joj sada smeta što sam na sahrani kritikovala NATO? I zašto danas tu alijansu brani od mrtvog Slavka? Možda svoja politička uverenja retroaktivno pripisuje Slavku? Ne mogu da znam kako bi Slavko danas govorio o NATO, ali pouzdano znam šta je tada govorio.

Svesna sam da sam se zamerila Branki Prpi kada je Politika, koju sam pre nekoliko godina uređivala, objavila da je ona, dva meseca posle Slavkove smrti, tužila Slavkovu decu za ostatak Slavkove imovine. Ali mi nikada nije palo na pamet da bi njena odmazda mogla da bude optužba za Slavkovo ubistvo. Istina, malo prikrivena.

I, za kraj, Politika je jedini beogradski list koji je preneo čudovišne optužbe Branke Prpe na moj račun, a da nije ni pokušao da čuje drugu stranu. Svi drugi su uporedo hteli da čuju i moj odgovor na Brankino naknadno sećanje posle dvadeset godina. Nadam se da taj profesionalni i etički propust ne stoji u nekoj vezi sa činjenicom da je Branka Prpa u crnogorskoj Pobjedi predstavila Slavka Ćuruviju slično kako je to na stranicama Politike i njenih izdanja unazad godinu dana dozvoljavano Đorđu Martiću.

Slavko nije bio izdajnik koji je „tražio bombe“ i haške optužnice, šta god Martić i Prpa pričali. Bio je patriota.

Ostavite komentar

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

*

Na našem sajtu biće objavljeni svi pristigli komentari, osim komentara koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede ili nisu u vezi sa temom članka koji se komentariše. Govor mržnje definisan je Zakonom o javnom informisanju, koji u članu 38. kaže: „Zabranjeno je objavljivanje ideja, informacija i mišljenja kojima se podstiče diskriminacija, mržnja ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja nekoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihove seksualne opredeljenosti, bez obzira na to da li je objavljivanjem učinjeno krivično delo“. Pre nego što budu objavljeni, komentari moraju biti odobreni od strane naših moderatora, pa vas molimo za malo strpljenja.

Send this to a friend