22. dec 2021.

Prekršajne prijave za prisustvo na protestima: da li je korišćen biometrijski nadzor?

Ukoliko je policija koristila biometrijski nadzor za identifikaciju demonstranata, onda je prekršila zakon.

Foto: Denis Kolundžija (Cenzolovka)

Već nedeljama aktivistima, aktivistkinjama i građanima/kama koji su učestvovali u protestima i blokadama puteva u gradovima širom Srbije stižu na kućnu adresu prekršajne prijave iako na protestima nisu bili legitimisani. Građani se pitaju da li ih je policija snimala i kako su utvrdili da su baš oni bili na protestima?

Prijave stižu u gradovima širom Srbije. Prve prijave su stigle nakon prvih blokada saobraćajnica pre tri nedelje. Aktivisti kojima su stigle prijave tvrde da su u njima navedeni svi neophodni lični podaci, a da ih na protestima niko nije legitimisao. Najčešće kazne koje su navedene u prijavama su u visini od 5000 dinara jer su se „kretali i zadržavali na kolovozu“, što je suprotno Zakonu o bezbednosti saobraćaja. Mnogi aktivisti, organizacije i pravnici se pitaju na osnovu čeka je MUP pisao prijave ukoliko nije bilo uniformisanih službenika koji su legitimisali ljude na protestima?

Kako objašnjava bivši poverenik za zaštitu podataka o ličnosti, Rodoljub Šabić u svom autorskom tekstu na Peščaniku „naši građani koji u velikom broju dobijaju prekršajne naloge policije, suočavaju se sa solucijama: da u roku od 8 dana plate pola iznosa novčane kazne utvrđene prekršajnim nalogom; da po isteku tog roka plate ceo iznos; da, ako ne plate, budu izloženi prinudnom izvršenju i plate još i troškove izvršenja; da ne plate, ali da u roku od 8 dana zatraže sudsko odlučivanje o prekršajnom nalogu i da u slučaju uspeha budu oslobođeni, ali da u slučaju neuspeha moraju platiti i kaznu i troškove sudskog postupka.“

Bilo da ste izabrali da izbegnete dalje neprijatnosti i platite 50% navedenog iznosa, ili ste kontaktirali brojne organizacije koje nude besplatnu pravnu pomoć za reagovanje, ostalo je pitanje – ko je i kako došao do vaših podataka i na osnovu čega je prijava napisana.

Prekršajne prijave se pretežno i pišu na osnovu fotografija ljudi (ili vozila u slučaju saobraćajnih prekršaja), koje su pribavljene sa video nadzora. Ali čak i tada kada su zakonito pribavljene, kako Šabić objašnjava ne mogu same po sebi, bez drugih dokaza i veštačenja, biti dovoljan dokaz krivice.

Jedno od ključnih pitanja na koje je neophodno odgovoriti jeste da li je MUP koristio biometrijski nadzor kako bi prepoznao lica koja su prisustvovala blokadama i protestima?

„Ako je MUP koristeći tu tehnologiju, uparivanjem snimaka ljudi na ulicama i snimaka iz baze biometrijskih fotografija građana koju poseduje, vršio identifikovanje navodnih počinilaca prekršaja, to je radio protivno Zakonu o zaštiti podataka o ličnosti i bavio se nedozvoljenom, po zakonu kažnjivom obradom podataka o ličnosti. U pravnom poretku Srbije ne postoji valjan pravni osnov za takvu obradu podataka, MUP je na to nekoliko puta upozoren od strane Poverenika za informacije i zaštitu podataka o ličnosti. A ako MUP, kao i ranije, tvrdi da iz Kine izvesno nabavljenu tehnologiju za biometrijsko identifikovanje lica ipak ne koristi, teško da može dati prihvatljiv odgovor na pitanje – kako je, s obzirom na obim demonstracija, broj lica i druge okolnosti, masovna i brza identifikacija uopšte mogla biti vršena?“ objašnjava Šabić u svom tekstu.

Podsetimo, upotreba kamera za biometrijski nadzor u Srbiji prema važećim zakonima nije dozvoljena, iako je nedavno povučeni Nacrt zakona o unutrašnjim poslovima podrazumevao njihovo korišćenje.

Spornu tehnologiju za nadzor MUP je uveo u okviru projekata „Sigurno društvo” i „Siguran grad”, sklopljenih sa kineskom firmom Huavej. Poznato je da je Srbija 2017. godine u svrhe saradnje sa Huavejem potpisala Memorandum o strateškom partnerstvu o razvoju širokopojasnog interneta, a 2019. i Memorandum za razvoj projekta „Pametni gradovi”. Kako je ranije pisala Slobodna Evropa, „Pametni gradovi” su projekat kineske vlade koji predviđa implementaciju savremenih informatičkih i telekomunikacionih tehnologija za detekciju, analizu i integrisanje informacija vezanih za funkcionisanje urbanih sredina.

U oktobru ove godine su i EU parlamentarci zahtevali „proglašenje moratorijuma na primenu sistema za prepoznavanje lica za svrhe sprovođenja zakona, u funkciji identifikacije, izuzev isključivo za identifikaciju žrtava krivičnog dela, sve dok ne budu ispunjeni jasno definisani uslovi: da su tehnički standardi u potpunosti usklađeni sa temeljnim ljudskim pravima, da rezultati primene sistema nisu pristrasni i diskriminatorni, da pravni okvir obezbeđuje strogu zaštitu od zloupotrebe i strogu demokratsku kontrolu, da postoje empirijski dokazi neophodnosti i srazmernosti primene takvih tehnologija“, o čemu je Mašina već izveštavala.

Da li je korišćen biometrijski nadzor u slučaju pribavljanja dokaza za prekršajne prijave koje su stizale građanima i građankama na kućne adrese, ostaje da vidimo.

Ostavite komentar

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

*

Na našem sajtu biće objavljeni svi pristigli komentari, osim komentara koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede ili nisu u vezi sa temom članka koji se komentariše. Govor mržnje definisan je Zakonom o javnom informisanju, koji u članu 38. kaže: „Zabranjeno je objavljivanje ideja, informacija i mišljenja kojima se podstiče diskriminacija, mržnja ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja nekoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihove seksualne opredeljenosti, bez obzira na to da li je objavljivanjem učinjeno krivično delo“. Pre nego što budu objavljeni, komentari moraju biti odobreni od strane naših moderatora, pa vas molimo za malo strpljenja.

Send this to a friend