24. okt 2018.

Procena bezbednosti isključivo uz znanje novinara

Novinarska i medijska udruženja posvetiće se u narednom periodu edukaciji svojih članova o krivičnopravnoj zaštiti novinara, pri čemu će jedan od akcenata biti stavljen na proceduru iniciranja procene bezbednosti novinara. 

Photo by Elijah O’Donell on Unsplash

Inicijativa o proceni bezbednosti novinara, koju je nedavno pokrenuo Veran Matić, predsednik Komisije za istraživanje ubistava novinara, bila je tema današnjeg sastanka Stalne radne grupe za bezbednost novinara, prvog nakon što je nekoliko novinarskih i medijskih udruženja prošlog novembra zamrzlo svoj status u toj grupi.

„Procena bezbednosti neće se raditi bez znanja novinara čija sa bezbednost procenjuje, a, kako nam je rečeno, takva mogućnost i ne postoji“, izjavio je za Cenzolovku nakon sastanka Nedim Sejdinović, predsednik NDNV.

Osim o krivičnopravnoj zaštiti, novinari bi trebalo da, ako se u budućnosti takve procene budu radile, budu edukovani i o tome kako da, u slučaju saznanja o ugroženosti, sami pokrenu postupak za procenu bezbednosti. To bi, navodi Sejdinović, mogli da urade sami ili preko novinarskih udruženja.

Mogućnost iniciranja procene imala bi i policija ukoliko tokom rada na nekom slučaju dođe do saznanja da je nekom novinaru ugrožen život, ali o tome dotični novinar mora biti obavešten, naglašava predsednik NDNV i član Stalne radne grupe za bezbednost novinara.

Sa današnjeg sastanka predstavnika novinarskih i medijskih udruženja sa predstavnicima MUP-a i Republičkog javnog tužilaštva, sagovornik Cenzolovke nosi utisak o tome da u Stalnoj radnoj grupi postoji veća spremnost nego ranije da se rešavaju problemi, ali da ipak čeka da vidi krajnje rezultate. 

Kako su se ti problemi tokom gotovo jednogodišnje pasivnosti grupe nagomilali, dogovoreno je da se Stalna radna grupa ubuduće sastaje najmanje jednom mesečno, „a možda i češće“, dodaje naš sagovornik.

Stalna radna grupa usvojila je danas Akcioni plan delovanja, u kojem su navedeni rokovi za ispunjenje zadataka. Jedan od takvih je i 5. novembar, do kada bi MUP trebalo da završi dugo očekivano uputstvo za hitno postupanje. U pitanju je dokument u kojem se precizira procedura postupanja policije u slučaju napada na novinare. Očekuje se da će sličan dokument uskoro završiti i Republičko javno tužilaštvo.

Sejdinović kaže da će „kamen spoticanja“ u efikasnijem radu grupe – pitanje aktivne legitimacije udruženja, odnosno osnova za pristupanje informacijama kojima o slučajevima napada na novinare raspolažu policija i tužilaštvo – ipak morati da bude rešen kroz promenu zakona. 

U tom smislu, dodaje, aktivirana je podgrupa koja bi trebalo da uradi analizu zakonodavnog okvira i da potom predloži zakonske izmene. 

Ostavite komentar

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

*

Na našem sajtu biće objavljeni svi pristigli komentari, osim komentara koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede ili nisu u vezi sa temom članka koji se komentariše. Govor mržnje definisan je Zakonom o javnom informisanju, koji u članu 38. kaže: „Zabranjeno je objavljivanje ideja, informacija i mišljenja kojima se podstiče diskriminacija, mržnja ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja nekoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihove seksualne opredeljenosti, bez obzira na to da li je objavljivanjem učinjeno krivično delo“. Pre nego što budu objavljeni, komentari moraju biti odobreni od strane naših moderatora, pa vas molimo za malo strpljenja.

Send this to a friend