09. jun 2022.

Promenjen deo sudija koje će odlučiti o presudi za ubistvo Slavka Ćuruvije. Datum početka suđenja još nepoznat

Poznat je sastav sudskog veća Apelacionog suda koje će doneti konačnu odluku u sedam godina dugom procesu protiv četvorice pripadnika Resora državne bezbednosti optuženih za ubistvo novinara Slavka Ćuruvije, ali ne i kada će suđenje početi

Grafit u Beogradu (foto: Perica Gunjić / Cenzolovka)

Apelacioni sud u Beogradu konačno je odredio članove sudskog veća koje će odlučivati o presudi za ubistvo Slavka Ćuruvije, novinara, urednika i vlasnika novina Dnevni telegraf i Evropljanin.

Datum javne sednice na kojoj će početi odlučivanje o ovoj istorijski važnoj presudi ipak još nije određen. Apelacioni sud ima zakonski rok od četiri meseca da je zakaže i polovina tog roka je već prošla.

U prethodnom postupku apelaciji bilo potrebno čak 10 meseci da zakaže sednicu

Predsednik petočlanog sudskog veća biće, kao i pre dve godine kada je apelacija prvi put odlučivala i poništila prvostepenu presudu, sudija Milimir Lukić, a od starih članova tu su još Bojana Paunović i Dragan Ćesarović. Novi u veću će biti sudija Marko Jocić i Vesna Petrović, koja će biti sudija izvestilac u ovom slučaju. 

Prvobitno je, kako je Cenzolovka pisala pre dva meseca, za sudiju izvestioca bio određen Sretko Janković, ali je on promenjen da bi se, po rečima koordinatorke za medije Apelacionog suda, izbegao „utisak pristrasnog postupanja”.

„Sudija Sretko Janković, kome je predmet prvobitno bio dodeljen u rad, izuzet je od daljeg postupanja u istom, jer je odlučivao o produženju pritvora u označenom predmetu u više navrata, a koja okolnost je takvog stepena da može da kod učesnika u postupku stvori utisak pristrasnog postupanja u predmetu”, rekla je za Cenzolovku Mirjana Piljić, portparolka Apelacionog suda.

Godinu i po dana za prvu odluku apelacije

Ona nije mogla da nam kaže ništa u vezi sa određivanjem datuma javne sednice. Ranije je advokat Slobodan Ružić, koji zastupa decu Slavka Ćuruvije, rekao da bi to moglo biti pre leta. Postupanje Apelacionog suda, međutim, ne ostavlja mnogo prostora za optimizam, jer je u prethodnom postupku apelaciji bilo potrebno čak 10 meseci da zakaže sednicu, a da zatim prvostepenu presudu, uprkos apelima novinarske zajednice, ali i stručne javnosti da odmah okonča proces, ipak ukine i sve vrati na ponovni postupak.

Od izricanja prve prvostepene presude, do izricanja prve odluke Apelacionog suda kojom je ona poništena, prošlo je čak godinu i po dana i to u slučaju ubistva izvršenog pre 23 godine.

Nekažnjavanje ovakvog zločina i otezanje sa donošenjem konačne osuđujuće presude ima ogromne posledice po celo društvo

Da podsetimo, Specijalni sud za organizovani kriminal doneo je početkom decembra prošle godine osuđujuću presudu kojom se najviši funkcioneri i operativci tajne policije Radomir Marković, Milan Radonjić, Miroslav Kurak i Ratko Romić osuđuju na ukupno 100 godina zatvora zato što su naredili, organizovali i pomogli ubistvo novinara 11. aprila 1999. godine. 

U presudi je neposredni izvršilac ostao nepoznat, a to je i bio razlog zbog kojeg je Apelacioni sud prvog puta ukinuo prvostepenu presudu. Naime, sudsko veće Apelacionog suda, kojim je predsedavao Milimir Lukić, vratilo je slučaj na ponovljeno suđenje jer je u optužnici kao neposredni izvršilac označen Kurak, a presuda je „prekoračila optužnicu” jer je uvela N. N. lice. 

Na prvostepenu osuđujuću presudu žalili su se svi, i tužilac za organizovani kriminal Milenko Mandić i advokati osuđenih.

Teroristički akt države

Slučaj ubistva Slavka Ćuruvije nikako nije „običan”. Naravno da nijedno ubistvo ne bi nikada smelo da ostane nekažnjeno, pogotovo ne 23 godine, ali ovde je reč o terorističkom aktu države protiv novinara koji se suprotstavio ubilačkoj mašini jednog represivnog, ratnog i korumpiranog režima koji je uništavao živote građana Srbije tokom devedesetih godina, ali i miliona ljudi u regionu Balkana. 

Nekažnjavanje ovakvog zločina i otezanje sa donošenjem konačne osuđujuće presude ima ogromne posledice po celo društvo, njegov razvoj, demokratiju, slobodu i bezbednost. To se vidi „sa Meseca” i nisu nam potrebni izveštaji Evropske komisije, Saveta Evrope, OEBS-a, Fridom hausa ili bilo koje međunarodne organizacije koje ocenjuju stanje demokratije u Srbiji da bismo to znali. Iako nas svi oni uporno podsećaju na hitnost razrešenja ubistva Slavka Ćuruvije. 

Apelacioni sud formalno ima tri načina da reši ovaj predmet: da potvrdi presudu, da je promeni, odnosno poveća ili smanji dosuđene kazne, ili da otvori pretres i donese novu presudu. Faktički, Apelacioni sud ima samo jednu obavezu, da okonča stanje nekažnjivosti zločina nad novinarima u Srbiji i osudi, na osnovu brojnih postojećih dokaza, ubice Slavka Ćuruvije. 

Ostavite komentar

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

*

Na našem sajtu biće objavljeni svi pristigli komentari, osim komentara koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede ili nisu u vezi sa temom članka koji se komentariše. Govor mržnje definisan je Zakonom o javnom informisanju, koji u članu 38. kaže: „Zabranjeno je objavljivanje ideja, informacija i mišljenja kojima se podstiče diskriminacija, mržnja ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja nekoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihove seksualne opredeljenosti, bez obzira na to da li je objavljivanjem učinjeno krivično delo“. Pre nego što budu objavljeni, komentari moraju biti odobreni od strane naših moderatora, pa vas molimo za malo strpljenja.

Send this to a friend